EN
U eri sveopšte banalizacije svega i svačega, u eri rušenja kompletnog sistema opsteprihvaćenih društvenih vrednosti, logično je da društvene mreže dobiju primat nad medijima. U vremenu kad se živi „200 na sat“ ogromnom broju ljudi je neuporedivo lakše da se prepuste pitkim lakim, po pravilu skandaloznim sadržajima koji se najčešće plasiraju putem društvenih mreža – kaže za Danas Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a, odgovarajući na Pitanje dana koje se odnosi na nalaze istraživanja po kojima građani Srbije više vremena provode na društvenim mrežama nego gledajući TV.
Kako je pokazao četvrti ciklus istraživanja u okviru programa Nova pismenost građani najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, televiziju gledaju 88 minuta, 57 minuta slušajući radio, a štampi posvećuju 28 minuta dnevno.
Slobodan Ćirić ističe da su sadržaji na društvenim mrežama mnogo prijemčiviji od ozbiljnih, analitičkih, neuporedivo obimnijih i složenijih medijskih sadržaja.
– Sve ovo, međutim, krije mnoge ozbiljne opasnosti, a mislim da, kada je o društvenim mrežama reč, najveća opasnost, i formalna i suštinska, jeste odsustvo odgovornosti za ono što se objavljuje. Vi preko društvenih mreža možete u etar da plasirate gotovo sve što vam padne na pamet, a da se čak i ne sazna vaš identitet i da ne trpite nikakve posledice tog svog delovanja – kaže Ćirić.
On podseća da na drugoj strani, registrovani mediji imaju i formalnu i suštinsku odgovornost za to što rade.
– Dužni su da poštuju Zakon o javnom informisanju, novinarski kodeks, pravila koja nalažu regulatorna tela. Ima i među registrovanim medijima onih koji ništa od toga ne poštuju, ali bar postoji nekakav sistem koji omogućava da se protiv takvog zla kako-tako borite, dok, kad je reč o društvenim mrežama, takvog sistema gotovo da nema. Tu neravnopravnu bitku sa neodgovornim izvorima informacija ozbiljni mediji u ovim vremenima teško mogu da dobiju, ali to ne znači da treba prestati sa zalaganjem za odgovornost za javno napisanu i izgovorenu reč. Valjda će jednom proći ludo vreme malograđanske skandalizacije stvarnosti i urušavanja sistema vrednosti koji bi trebalo da važi u jednom civilizovanom demokratskom društvu – zaključuje Ćirić.
Marija Babić, iz NUNS-a, navodi da je istraživanje potvrdilo ono čega su svi svesni a to je da društvene mreže imaju sve veći primat u odnosu na tradicionalne medije.
– Iako se kod nas građani još uvek informišu putem tradicionalnih medija, pre svega televizije, činjenica da se mladi sve manje informišu kroz te medije, a sve više kao izvor informisanja koristi društvene mreže, zabrinjavajuća je za tradicionalne medije. Ako se nastavi sa takvom tendencijom, čini se da će se vremenom građani sve više i više informisati na taj način a uticaj tradicionalnih medija biti sve manji – kaže Babić.
Ona dodaje da je način života uticao na to da mladi sve više koriste društvene mreže gde je protok i razmena informacija brža i sve je dostupnije.
– Sve više se insistira na dvostranoj komunikaciji, koja je karakteristična za društvene mreže, čiji je uticaj sve veći u svim sferama života i društvenih događaja. Tradicionalni mediji ipak nisu primarno okrenuti takvoj vrsti komunikacije ali se čini da i oni sve više pribegavaju toj komunikaciji kroz sve veću prisutnost na internetu i društvenim mrežama. Prebacivanje na to polje će svakako biti jedan od načina da mediji zadrže svoj uticaj. Međutim, društvene mreže ne treba i ne bi smele da zamene tradicionalne medije – ističe sagovornica Danasa.
Kako kaže, društvene mreže imaju svojih prednosti ali i mana.
– Jedna od njih je istaknuta u ovom istraživanju a to je uznemiravanje putem interneta koje mi možemo da vidimo svakodnevno kada su u pitanju novinari. Pretnje i uznemiravanja putem interneta kada su u pitanju novinari su u porastu u poslednjih nekoliko godina a prostor na društvenim mrežama je ispunjen uvredama i govorom mržnje, sa kojima se jako teško borimo, ne samo naše društvo već je to globalni problem – navodi Babić.
S druge strane, Vesna Radojević, urednica portala Raskrikavanje veruje da je do promene došlo jer su pametni telefoni postali deo svakodnevnog života.
– Gotovo svako ima pristup i internetu, preko svojih telefona. Nažalost, to što se mnogo više vremena provodi uz društvene mreže u odnosu na druge medije, ne znači da se građani kvalitetnije informišu, jer je nivo medijske pismenosti i dalje prilično nizak i u velikom su riziku od brojnih dezinformacija koje kruže mrežama. Takođe, vreme koje se provodi uz telefon, svakako će najbolje iskoristiti oglašivači koji nam svakodnevno prate aktivnosti, pa nas zasipaju tatgetiranim reklamama – zaključuje Radojević.
