Zlo doba. Ako ste mislili na vreme koje građani Srbije žive, prevarili ste se. To je naziv filma nevladine, a provladine organizacije koji se juče, u različitim terminima, emitovao na televizijama s nacionalnom frekvencijom tako da je jedina odbrana od njega bila crveno dugme na daljinskom upravljaču. A film je, po svemu sudeći, osmišljen kao napad – i to onaj kojim je najavljeno potencijalno gašenje signala televizija N1 i Nove.
U filmu se ispisuje: Kako se vrši medijska manipulacija? Ko su akteri koji vrše medijsku manipulaciju?
Film u produkciji na papiru nevladine organizacije postavio je legitimna pitanja. Čovek koji se i dalje predstavlja kao premijer predstavio je svoje viđenje medijske slike u Srbiji.
„Vi mislite ili govorite nešto drugačije, vi ste nepodobni. Vi ćete biti isključeni. Mi ćemo da vas zabranimo. Mi ćemo da vas opkolimo, mi ćemo da vas uzmemo kao taoce. Vas ćemo da lustriramo, ove ćemo da hapsimo, i ukinućemo svako drugačije mišljenje“, kaže premijer u tehničkom mandatu Miloš Vučević.
Sve što je građanin Vučević naveo je tačno, ali su uloge promenjene. Vlast je ta koja profesionalne medije naziva nepodobnim, opkoljava ih, neke i hapsi i na svaki način zatire pravo na drugačije mišljenje.
„Ova dva dokumentarca, ovaj koji je emitovan prošle nedelje i ovaj od juče vrhunac su mržnje, manipulacije, targetiranja i zloupotrebe u trinaestogodišnjoj praksi Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića da stvaraju paralelnu stvarnost“, kaže novinarka i direktorka Audio i video produkcije JSP Jovana Polić.
Kako se pravi paralelna stvarnost? Onako kako se to radilo i devedesetih, po starom dobrom radikalskom receptu. Prvi sastojak – izmisliti strane plaćenike.
„Na osnovu saznanja do kojih je došao Centar za društvenu stabilnost, Šolak od 1999. godine do danas održava intenzivne kontakte sa britanskom obaveštajnom službom“, navodi se u filmu.
Dok se prosečnom gledaocu u glavi još krčka ideja o stranim plaćenicima, dodajte i malo starih dobrih domaćih izdajnika.
„Mislim da su to organizacije koje su svesno finansirane da urušavaju Republiku Srbiju“, navela je predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Ne samo da su uloge u filmu zamenjene i da je naziv filma direktna referenca na dokumentarni serijal „Junaci doba zlog“ koji se emitovao na N1, već je ideja za realizaciju filma ukradena. Naime, N1 je pre nekoliko meseci zamolio spoljnu produkciju da napravi film koji bi analizirao kako su provladini mediji izveštavali nakon početka masovnih demonstracija.
„To nam govori da nas ili nekog sa televizije N1 sa kojima smo dogovarali temu zapravo prisluškuje režim, odnosno državni organi koji za to imaju mogućnost, a u korist i za račun Srpske napredne stranke i njenog lidera“, navodi Polić.
U paralelnoj stvarnosti, Aleksandar Vučić je vuk. Partijski lojalisti kao po komandi su objavljivali fotografije na kojima je predstavljan kao životinja uz koju će stati, a stari dobri ratni huškač je ad hoc i pesmu („Čuvaj mi se sine“, Baja Mali Knindža) koja se orila tokom velikog mitinga Srpske napredne stranke na Sretenje.
Autori iz najnovijeg uratka nevladine organizacija Centar za društvenu stabilnost, koju pak, čine redom javni funkcioneri predvođeni ministrom za rad Nemanjom Starovićem, prenose tanana vukova osećanja na samom kraju filma.
„Bila je ovo duga zima. Vuk je zimu preživeo, ali hladnoću zaboravio nikada nije“, navodi se u filmu.
Jovana Polić navodi da je kraj tog njihovog „Zlog doba“ zapravo ogoljena pretnja vlasti da svako ko ne bude ušao u to njihovo kolo mržnje, zloupotrebe, targetiranja, u krajnjem slučaju korupcije i bahatosti će završiti onako kako se završava njihov prvi dokumentarac, a to je na giljotini.
Insert iz filma „Vreme terora“: „Na samom kraju, ne treba smetnuti sa uma da je posle Jakobinske diktature i vladavine terora došla termidorska reakcija, a Maksimilijen Robespjer stradao od iste te giljotine, odnosno mača kog se i sam latio.“
Da li je po sredi trapava metafora ili nešto mnogo zlokobnije?
„Čini mi se da je ovo nagli pokret režima u pravcu zaustavljanja njihovog konstatntnog pada – ne smo rejtinga nego i gubljenja kontrole nad ovim društvom. Tako da mislim da su krenuli na sve ili ništa“, smatra novinar Branko Čečen.
U filmu je po prvi put otvorena i mogućnost da se ugasi signal televizija N1 i Nove.
Insert iz filma: „Država je do sada pokazivala trpeljivost za brojne ispade koji nadilaze slobodu izražavanja i novinarskog izveštavanja. Ipak, ostaje da vidimo do kojih granica su pojedinci spremni da idu.“
Režiser Dragoslav Bokan smatra da je u tom smislu N1 zastrašujuća institucija.
„Nešto što nikada pre nismo videli i dokle god oni traju u tom obliku – nije problem u tome što su oni protivnici politike jedne partije ili politike jednog čoveka i njegovih saradnika. Ovde je problem što su oni mrzitelji. Što oni organizuju linč. Što oni pozivaju na najstrašnije nasilje“; ističe.
Advokat Junajted medije kaže da bi gašenje signala bilo apsolutno protivzakonito.
„Ono što jeste opasno je prvi put najava da bi moglo da dođe do nekakvog zahteva za zabranu reemitovanja N1 i Nove, iako je sloboda prijema i reemitovanja nešto na šta se ova država obavezala – ne samo svojim zakonom o elektronskim medijima, nego i u procesu pristupanja EU i mnogim drugim međunarodnim aktima koje je potpisala i ratifikovala“, ističe advokat Miloš Stojković.
Kako kaže Balaševićeva pesma, ko se budi u zlo doba, za njega red ne važi.
„Samo građani koji snažno ustanu i u velikim brojevima izađu u odbranu nezavisnih medija mogu da učine nešto ako režim pokuša da se obračuna sa medijima. Tako je bilo u Slovačkoj, tako je bilo na Malti, tako je bilo svuda. Tamo gde su stotine hiljada ljudi izašle da brane svoje medije, tamo su mediji bili odbranjeni. Mediji nemaju ni vojsku ni policiju, ni toliko novca koliko država ima, pa da se sami odbrane“, obašnjava Branko Čečen.
Ako je martovska blokada N1 u režiji funkcionera vladajuće koalicije bila generalna proba, pokazalo se da itekako ima onih koji bi branili slobodu.
Izvor: N1
