ENPreciznije, može,ali i ne mora. Kako piše u javnom pozivu, na najodgovornijim mestima u javnom servisu može biti svako ko ima „visoku stručnu spremu ili je istaknuti medijski stručnjak koji se dokazao izuzetnim rezultatima rada u radiodifuznim kućama, da ima najmanje 10 godina radnog iskustva, znanje jednog svetskog jezika, organizacione i rukovodeće sposobnosti dokazane u dosadašnjem radu, poznavanje tehnologije proizvodnje i emitovanja televizijskih odnosno radijskih programa“.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za Kurir da je „standar novinarske profesije fakultetska diploma i da je sramota da javni servis, koji treba da bude primer svim ostalim medijima, na najvišem nivou, obara iste standarde“.
-Svi koji smo u ovom poslu znamo da dobar novinar može biti i bez fakulteta. Ali to bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo-kaže Veljanovski.
On istče da javni servis na ovaj način „urušava institucije fakulteta,ali i instituciju samog javnog servisa, jer ruši osnovni obrazac prema kome ljudi na najodgovornijim mestima u velikom mediju mogu biti i bez visoke stručne spreme“. On takođe primećuje da je „narušavanje standarda krenulo po sistemu domino efekta, kada je promenjen Statut te kuće da bi na čelo RTS ostao Aleksandar Tijanić.
Veljanovski još dodaje da je kvliufikacija da je neko „istaknuti medijski stručnjak koji se dokazao rezultatima rada besmislena, jer se u konkretnom slučaju to ne može dokzati, a postavlja se i pitanje ko može o tome da sudi“.
Generalni direktor RTS, inače nesvršeni student novinrstva Aleksandar Tijanić, ni juče nije želeo da govori za Kurir. Njegov jedini odgovor bio je: Ne“, posle čega je odmah prekinuo vezu.
Podsetimo, Statt Radiodifuzne ustanove Srbije, koji je predviđao da čelni ljudi moraju imati visoku stručnu spremu, promenje je uoči njegovog izbora na tu funkciju, a promene su se odnosile na to da fukultet nije neophodan.
(D.N.))
