Savet će morati da odlučuje o nizu važnih pitanja, uključujući raspisivanje javnih konkursa za imenovanje novih članova upravnih odbora RTS-a i RTV-a, te rešavanje pritužbi na red emitera koje su mesecima stajale u fiokama.
Odluka četvoro nezavisnih kandidata za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da preuzmu funkcije mogla bi da predstavlja prvi korak ka unapređenju izuzetno lošeg stanja na medijskoj sceni Srbije, ali imajući u vidu činjenicu da je REM već dugo nefunkcionalan, ne može se isključiti ni mogućnost da će vlast nastaviti da opstruiše rad regulatora, ocenjuju sagovornici Savremene politike.
Istovremeno, stručnjaci za medije ukazuju da veliko pitanje ostaje i da li će u skorije vreme biti izabran deveti član Saveta, koji bi po važećim pravilima trebalo da dođe iz redova nacionalnih manjina. Kako preciziraju, ostaje da se vidi da li će na tu poziciju stupiti neko ko će biti nezavisan jer bi vladajuće stranke u znatnoj meri izgubile mehanizam da utiču na procese u REM-u, odnosno izbeglo bi se da odnos snaga bude četiri prema četiri.
Podsetimo, Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić saopštili su 10. jula da su nakon što je Narodna skupštila usvojila Autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima odlučili da preuzmu učešće u radu Saveta REM-a, što je izazvalo podeljene reakcije stručne javnosti i političkih stranaka.
Dok su pojedini politički akteri ocenili da takav korak predstavlja “izdaju borbe građana i studenata”, odnosno da ide naruku samo Aleksandru Vučiću, organizacije poput Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) pozdravile su njihov potez.
“ANEM kao predlagač poštuje i podržava odluke kandidata u vezi sa njihovim budućim učešćem u Savetu REM-a. Sve je moguće, uključujući i opstrukciju i moguću nefunkcionalonost u radu i odlučivanju. Smatram da to nije razlog da se ne proba i na primeru četiri nezavisna kandidata u Savetu REM praktično pokaže i dokaže da li postoji politička volja za promenu na ovom polju. Ostavke se uvek mogu podneti i zato ne treba uzmicati sve dok ima smisla boriti se i učiniti ono što dešava u REM transparetnim i javnim”, navodi za Savremenu politiku Saša Mirković, direktor projekata ANEM-a.
Govoreći na istu temu, Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, konstatuje da se odluka nezavisnih kandidata mora “procenjivati prvenstveno u odnosu na uticaj koji će imati na funkcionisanje regulatora”.
Sa druge strane, Nedim Sejdinović, novinar nedeljnika Vreme, tvrdi za naš portal da “već imamo prvu blokadu u najavi, koja će ozbiljno otežati svaki dalji rad Saveta REM-a”.
“Prvi veliki problem na koji će novi Savet naići svakako je izbor predsednika i zamenika predsednika ovog tela. Za izbor je potrebno šest glasova, znači dvotrećinska većina. Članovi koji su predstavnici vladajuće stranke sasvim sigurno neće dozvoliti da Savetom upravlja i da ga u javnosti predstavlja neko od nezavisnih kandidata, a verujem ni da će nezavisni kandidati dozvoliti da neko od nedostojnih lica upravlja ovim telom”, ocenjuje Sejdinović.
Prvi test – izbor predsednika Saveta
Mandat članova prethodnog saziva Saveta REM-a istekao je još u novembru 2024, što znači da ovo telo dugo nije funkcionisalo u punom kapacitetu.
Savet REM-a je krajem prošle godine bio na korak od formiranja, izborom osam članova. Za devetog člana, koji je trebalo da dođe iz redova manjina, vladajuća većina nije glasala zbog protivljenja Saveza vojvođanskih Mađara. Potom je četvoro nezavisnih kandidata podnelo ostavke, a ta mesta ostala su upražnjena i nakon ponovljenog konkursa, jer se niko nije prijavio.
Četvoro nezavisnih kandidata za Savet poručilo je u pismu javnosti da su, nakon što je parlament 10. jula usvojio Autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, odlučili su da preuzmu mandat.
Oni su, između ostalog, istakli da je Autentičnim tumačenjem “stvorena nova pravna situacija”, odnosno “ako u takvoj situaciji ne prihvatimo da preuzmemo funkciju u Savetu REM, vlast bi dobila priliku da naše postupanje predstavlja kao suprotno zakonu”.
Konstitutivna sednica Saveta REM-a zvanično je zakazana za 20. jul, a glavna tačka i ujedno najveći izazov biće pokušaj izbora predsednika i zamenika predsednika Saveta. Ukoliko dogovor izostane, rukovođenje i zakazivanje narednih sednica preuzima najstarija članica, Dubravka Valić Nedeljković, koja će u tom slučaju imati sva zakonska ovlašćenja izabranog predsednika.
Govoreći o mogućnosti da u skorije vreme bude izabran i deveti, “nedostajući” član Saveta, Saša Mirković za Savremenu politiku ističe da očekuje da se to desi nakon izbora za Savete nacionalnih manjina, koji će biti okončani u novembru ove godine.
“Verujem da će ovaj izbor biti sproveden uz dosledno poštovanje Zakona o elektronskim medijima, strogi monitoring Evropske komisije i OEBS-a i da će se razmatrati isključivo kredibilni kandidati za popunu Saveta REM. U slučaju da bude izabran kandidat Mađarskog nacionalnog saveta, koji je uvek do sada imao najveću podršku vladajuće koalicije, očekujem da će u Savetu REM zastupati stavove koje u medijskoj sferi poslednjih meseci praktično sprovodi mađarska vlada na čelu sa premijerom Mađarom”, navodi Mirković.
Nagomilane obaveze
Novi saziv Saveta suočiće se sa izuzetno obimnim dnevnim redom i nagomilanim obavezama, uključujući raspisivanje javnih konkursa za imenovanje novih članova upravnih odbora RTS-a i RTV-a, te rešavanje pritužbi građana, organizacija ili stručne javnosti na red emitera koje su mesecima stajale u fiokama.
Takođe, očekuje se da se Savet pozabavi kršenjem medijskih zakona na prorežimskim televizijama, kao i da obezbedi ravnopravnost i balansiranu zastupljenost političkih aktera u elektronskim medijima tokom predizbornih kampanja.
Prema mišljenju Maje Sever, “postoje dobri razlozi za oprez” kada je reč o funkcionisanju novog Saveta REM-a. Ona napominje da pravi test nije odluka kandidata da private svoje mandate, “već da li će REM pokazati veću nezavisnost, transparentnost i doslednu primenu zakona u svom radu.
“Prve odluke Saveta biće najjasniji pokazatelj da li ovo označava početak istinskog institucionalnog oporavka ili samo još jednu fazu produžene krize”, zaključuje Maja Sever.
Nedim Sejdinović poručuje da je “jasno da će rad Saveta biti u većini slučajeva, kod najvećih i najvažnijih odluka, blokiran”.
On kaže da je javnost videla šta se desilo sa Visokim savetom tužilaštva kada su većinu imali oni koji nisu bili pod kontrolom vlasti.
„Prekrajali su izbornu volju tužilaca i usvojili Mrdićeve zakone, kako bi, ako ništa, blokirali rad institucije. Na kraju, sve institucije u ovoj zemlji su blokirane, osim predsedništva i (vladajuće) stranke”, pojašnjava Sejdinović.
On ističe da režimu zapravo odgovara blokiran rad REM-a, možda i više nego da imaju potpunu većinu, “šminke malo radi, sada kada su iz Evrope stigli upozoravajući glasovi”.
“REM će biti institucija koja neće moći praktično da učini ništa da popravi medijsku scenu u Srbiji. Meni je žao nezavisnih članova REM-a, koji su u političkoj šahovskoj igri evropskih institucija i režima u Srbiji žrtvovani, kako bi se stvorio privid da se naša zemlja još uvek nalazi na evropskom putu. Predviđam njihove ostavke u roku od nekoliko meseci”, ukazuje Sejdinović.
Za koje odluke će biti potrebno šest, a za koje pet glasova?
Rad i odlučivanje Saveta Regulatornog tela za elektronske medije detaljno su regulisani Zakonom o elektronskim medijima, Statutom REM-a i Poslovnikom o radu Saveta. Da bi Savet mogao punopravno da zaseda i donosi odluke, neophodno je postojanje kvoruma, koji čini najmanje petoro prisutnih članova. Za donošenje najvažnijih strateških, organizacionih i sankcionih odluka propisana je stroga dvotrećinska većina, što podrazumeva najmanje šest glasova članova Saveta.
Kvalifikovana većina podrazumeva da je za donošenje odluke potrebno da za nju glasa najmanje pet članova Saveta. Kada sednici prisustvuje kvorum (najmanje pet članova), prosta većina podrazumeva većinu glasova prisutnih članova. To znači da u situaciji kada sednici prisustvuje minimalnih pet članova, odluka može biti usvojena sa najmanje tri glasa „za“.
“Da je REM funkcionalan, on bi odavno izricao mere privremenog, pa potom i trajnog oduzimanja dozvole emiterima koji ne poštuju zakone (pritom je „ne poštuju“ neadekvatan, hipokoristički izraz). Nema nikakve sumnje da bi bez dozvola ostale sve režimske televizije, na čelu sa eminentnim medijskim trovačnicama koji krše i zemaljske i božije zakone. Za tako što je potrebna dvotrećinska većina, pa je jasno da se tako što neće moći desiti sa ovim sastavom Saveta REM-a, čak i ako peti kandidat bude dostojan“, ukazuje Nedim Sejdinović.
Naš sagovornik dodaje da je “za izbor članova upravnih odbora u javnim servisima takođe je potrebna dvotrećinska većina, tako da je i ovde evidentna blokada”.
“Ne vidim mogućnost da se, u ovako podeljenom društvu, pronađu ljudi koji će biti prihvatljivi i nezavisnim i režimskim članovima Saveta. Treba imati u vidu da će režimlije samo sprovoditi odluke koje su donete u vladajućoj stranci. Kvalifikovana većina od pet članova odlučuje o dodeli dozvola za emitovanje, što jesu važne odluke, a prosta većina prisutnih na sednici odlučuje o predstavkama i podnosi prekršajne i krivične prijave”, zaključuje Nedim Sejdinović.
Upitan koje su najvažnije teme za koje za koje prilikom odlučivanja nije potrebna dvotrećinska većina u Savetu REM-a, Saša Mirković naglašava da “iako nije potrebne dvotrećinska većina, potrebno je praviti razliku između odluka koje se mogu doneti kvalifikovanom većinom od pet glasova i prostom većinom kada sednici prisustvuje najmanje pet članova”.
“Ključne stvari koji se mogu izglasati kvalifikovanom većinom od pet glasova članova Saveta REM jesu odlučivanje o dodeli dozvola za emitovanje radio i TV programa; izricanje mera privremenog oduzimanja dozvole u trajanju od 30 dana; davanja saglasnosti na emitovanje programa putem kablovske i satelitske dozvole; davanje saglasnosti na statute RTS-a i RTV-a; određivanje visine naknade za emitovanje radio i TV programa; pokretanje postupka za razrešenje člana Saveta REM”, precizira Mirković.
Kada je reč o ključnim odlukama koje Savet može da donese prostom većinom kada sednici prisustvuje najmanje pet članova, Saša Mirković navodi: podnošenje prekršajnih i krivičnih prijava, donošenje odluka i mera protiv govora mržnje, diskriminacije i zaštite maloletnika, te izricanje internih opomena emiterima.
Izvor: Savremena politika
