EN
Piše: Nikola Kočović, novinar radio Sto Plus
Novinari i medijski radnici iz godine u godinu se sve više suočavaju sa napadima i pretnjama, a od početka godine do sredine juna u NUNS-ovoj bazi zabeleženo je 90 slučajeva, uglavnom različitih vrsta pritisaka, ali i verbalnih pretnji i fizičkih napada.
Od 34 predmeta koja se vode u evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) od početka 2023. godine, u kojima su tužilaštva postupala po krivičnim prijavama i izveštajima u vezi sa događajima na štetu novinara od početka godine, devet je rešeno, dva osuđujućom presudom, četiri odbačajem prijave, a tri službenom beleškom da nema mesta pokretanju krivičnog postupka.
Jedan postupak je pred sudom, a ostali u istražnoj ili predistražnoj fazi.
Prema evidenciji VJT-a od početka 2016. do kraja maja 2023. godine tužilaštva su formirala 480 predmeta napada i pretnji na novinare, od kojih je 108 u fazi istrage ili suđenja, dok u 83 slučaja napadač nije identifikovan.
Od ostalih predmeta u 78 je izrečen neki oblik krivične sankcije ili je gonjenje ustupljeno stranoj državi, u 14 predmeta sud je odbio ili odbacio optužni akt ili oslobodio optuženog, dok je u 197 predmeta utvrđeno da nisu ostvarena obeležja nekog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Poslednjih nekoliko godina beleži se porast broja prijava novinara za pretnje i pritiske, što se može pripisati i njihovoj spremnosti da koriste mehanizme zaštite, među koji su i oni propisani Sporazumom o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara iz 2016. godine između Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i sedam novinarskih i medijskih udruženja.
Sporazumom je uveden i sistem kontakt tačaka u novinarskim udruženjima, tužilaštvima i policijskim upravama širom Srbije kojima se novinari mogu obratiti ukoliko se osećaju nebezbedno, žrtve su pretnji ili fizičkog napada. Ovde imate spisak kontakt tačaka u policiji i tužilaštvu.
Radi efikasnijeg postupanja u predmetima napada i pretnji na novinare, Republičko javno tužilaštvo izdalo je krajem 2020. godine i obavezno uputstvo javnim tužilaštvima po kojem je obavezno hitno postupanje po krivičnim prijavama podnetim zbog dela počinjenih na štetu novinara.
Uputstvom je propisano da je nadležni javni tužilac obavezan da u roku od 24 sata od prijema krivične prijave ili obaveštenja o izvršenom krivičnom delu formira predmet, a da u roku od 48 sati od preuzimanja predmeta pozove oštećenog radi davanja dodatnih informacija u vezi sa događajem.
Kontakt tačke u tužilaštvima, na osnovu Uputstva, moraju biti u stalnoj pripravnosti za hitno postupanje, a po pravilu se oni i određuju kao primarni obrađivači predmeta u kojima su novinari oštećeni.
Da tužilaštvo i policija mogu efikasno da rade pokazuje slučaj reportera novinske agencije “FoNet” Marka Dragoslavića koji je fizički napadnut nakon skupa “Studenti za Kosovo” ispred Radiotelevizije Srbije, 7. marta, sa kojeg je izveštavao.
Njemu je tada, s leđa, prišao napadač, navukao mu kapuljaču na glavu i dva puta ga pesnicom udario u lice, posle čega je pobegao. Napad je prijavljen, a policija je pomoću snimaka sa nadzornih kamera napadača identifikovala i uhapsila.
Osumnjičeni je napad priznao, a Prvi osnovni sud u Beogradu ga je osudio na uslovnu kaznu od osam meseci zatvora koja se neće izvršiti ukoliko u naredne tri godine ne počini novo krivično delo.
Međutim, nisu svi napadi na novinare i medijske radnike efikasno procesuirani i okončani pravnosnažnom osuđujućom presudom. Neretki su i slučajevi koji traju po nekoliko godina, što dovodi do “umaranja novinara” i na kraju odustajanja od krivičnog gonjenja.
Novinari novosadskog 021.rs godinama se suočavaju sa različitim oblicima napada, navodi Gorica Nikolin. Pre više od tri godine, ona i njena koleginica dobile su pretnje od brata direktora jedne osnovne škole o kojem su pisale, da će “snositi posledice”, “platiti njemu” i “ili ćete vi mene ili ću ja vas pobiti”. To je bio slučaj kojim su želele da testiraju rad nadležnih organa.
Prvobitnu prijavu Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu je odbacilo, nakon čega je Više tužilaštvo u tom gradu naložilo da se ponovo ispitaju svi dokazi i sasluša osumnjičeni. Tri godine kasnije, Osnovno tužilaštvo donelo je istu odluku, o odbačaju krivične prijave.
“Zanimljivo je bilo to što je tužilaštvo verovalo na reč osumnjičenom da on nas ne poznaje, a nama novinarkama nije verovalo na reč da je pričao s nama. Najproblematičnije za tužilaštvo je bio nedostatak dokaza, ona konstanta da neko mora direktno i otvoreno da kaže da će vas ubiti da bi to bila pretnja. Uopšte ne razmatra mogućnosti pritajenih, suptilnijih pretnji, barem to ne čini kad su u pitanju novinari i obični građani. Moje je duboko uverenje da i takve suptilne pretnje i te kako uzima u obzir kad je u pitanju neka osoba od renomea, da se tako izrazim”, smatra Nikolin.
Rad Osnovnog tužilaštva ocenjuje neozbiljnim, a ceo postupak se odvija predugo i presporo.
“To je ona priča o umaranju novinara sudskim postupcima. Umore te da bi odustao. Kod mene umor nije razlog odustajanja od druge žalbe koliko moj utisak da se mi zaista nikuda ne krećemo. Danas može bilo ko da kaže bilo šta novinarima i da to prođe bez ikakvih posledica jer ne postoji politička volja da se ti slučajevi rešavaju u korist novinara”, ističe Nikolin.
Predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara Veljko Milić dodaje da broj prijavljenih krivičnih dela na štetu novinara u poslednje dve godine raste i da su najzastupljenije krivične prijave zbog ugrožavanja sigurnosti, uglavnom zbog onlajn pretnji.
“Zbog načina na koji se krivična dela vrše, uglavnom u onlajn sferi, postoji veliki broj prijava koje se dugi niz godina vode protiv nepoznatih učinilaca jer je identitet prijavljenih nepoznat. U situacijama kada su učinioci poznati, a ima elemenata krivičnog dela, tužilaštva pristupaju zaključivanju sporazuma o priznanju krivičnog dela, odlaganju krivičnog gonjenja, ali postoje i sudski postupci koji su rezultirali osuđujućim presudama”, kazao je Milić.
Milić, koji je i advokat, navodi da se novinari nakon pretnji, najčešće javljaju onima u koje imaju najviše poverenja, njihovim matičnim udruženjima ili članovima Stalne radne grupe koji su im lično poznati.
Milić ocenjuje da novinari slabije koriste taj sistem i da se pogotovo retko obraćaju kontakt tačkama u policiji i tužilaštvu, uglavnom jer nisu dovoljno upoznati kako sistem funkcioniše ili ne znaju ko su osobe kojima treba da se obrate.
“Kada se aktivira, sistem, po pravilu, dobro radi. Naravno, dešavaju se odstupanja, ali se to u hodu rešava. U situacijama kada ovaj sistem ne funkcioniše potrebno je da kontakt tačke u udruženjima obaveste svoje predstavnike u Stalnoj radnoj grupi i to će se ispraviti”, rekao je Milić.
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.
