[box align=’box-left’ id=’12773′]
Mnoge izložbe sam posetio, neke sam i otvorio, ali još ni na jednoj nisam bio izlagač. Još manje – eksponat. Ako je ono u galeriji Progres izložba – a biće da jeste, ali samo tehnički, ne i suštinski, pa ja to radije nazivam izložotina (s akcentom na drugo „o“) – onda ispada da sam ja jedan od izlagača; nisam (još) bio tamo da se lično uverim, ali kažu mi da ima i mojih radova, što će reći da sam izlagač. Kako me, međutim, niko nije ni obavestio, kamo li konsultovao oko mog učešća, onda će biti da sam ipak samo – eksponat.
Pa dobro, kako je to biti eksponat? Kao i sve u životu: zavisi od konteksta. S obzirom na veliku većinu drugih eksponata spominjanih u javnosti, sasvim sam dobro, što i vama želim. Loše bi bilo kada me ne bi izložili: to bih doživeo kao brutalno omalovažavanje mog rada. Srećom, iz skromnosti anonimni selektor je bio pravedan.
