Kako se Evropska unija bori protiv dezinformacija?

Foto: Pixabay

Dezinformacije (lažne vesti) su veliki izazov za evropske demokratije, društva i Unija treba da se pozabavi time, dosledno evropskim vrednostima i slobodama. Dezinformacije podrivaju poverenje građana u demokratiju i demokratske institucije.

One takođe doprinose polarizaciji stavova u javnosti i mešaju se u demokratske procese donošenja odluka – navodi se u zaključcima dokumenta koje je Evropska komisija donela 2018. godine, a koji je tiče takozvanog „fejk njuz“ fenomena, koji je poslednjih godina, ekspanzijom interneta i društvenih mreža, rasprostranjen širom sveta.

 

Kako je Evropska komisija u istom dokumentu definisala dezinformacije?

 

– Dezinformacije su shvaćene kao proverljivo lažne ili obmanjujuće informacije koje su kreirane, objavljene i rasprostavljene radi ekonomske koristi, ili zbog namernog obmanjivanja javnosti, koje istoj može naneti štetu – navodi se u dokumentu.

Kakve radnje Evropska komisija namerava da preduzme povodom širenja dezinformacija?

 

Kako piše u dokumentu, suzbijanje dezinformacija zahteva političku odlučnost i jedinstvenu akciju, te angažovanje vlada, koje uključuje službe koje se bave sajber-bezbednošću, obaveštajne službe, zajednice za strateške komunikacije, zaštitu podataka, sprovođenje izbornih zakona i regulatore u oblasti medija. U njemu se napominje da to treba činiti u bliskoj saradnji sa partnerima širom sveta koji o pomenutom problemu razmišljalju na sličan način.

 

Koordinirani odgovor u ovom akcionom planu temelji se na četiri stuba, a oni su poboljšanje sposobnosti institucija Unije za otkrivanje, analizu i razotkrivanje dezinformacija, zatim jačanje zajedničkog  odgovora na iste, potom na mobilizaciju privatnog sektora u borbi protiv njih i naposletku na podizanje svesti i jačanje otpornosti društva na lažne informacije.

 

Analize pretnji i procene obaveštajnih podataka, kako se navodi u tekstu, osnova su za rad protiv širenja dezinformacija. U njemu se ističe da stručnost obaveštajnog centra i centra za procenu situacije treba u potpunosti iskoristiti da analizira narastajuću prirodu kampanja širenja dezinformacija.

– Prvi časovi nakon objavljivanja dezinformacije kritični su otkrivanje, analizu i odgovor na nju. Shodno tome, biće uspostavljen sistem za brza upozorenja o kampanjama dezinformacija u realnom vremenu, a putem nameske tehnološke infrastrukture. Ovo će olakšati razmenu podataka o proceni i omogućiti zajedničku svest o situaciji – obrazlaže se u dokumentu EK.

 

U akcionom planu se naglašava da je brza reakcija kroz efikasnu komunikaciju koja je zasnovana na činjenicama neophodna za suprotstavljanje i odvraćanje od dezinformacija, uključujući lažne informacije koje se odnose na Uniju i njene politike. U istom se takođe ukazuje da je veća svest javnosti od suštinskog značaja za poboljšanje otpornosti društva u odnosu na pretnju koju predstavlja širenje dezinformacija.

 

Šta je, prema mišljenju iz dokumenta EP, još važno za borbu protiv lažnih vesti?

 

– Nezavisni „fekt-čekeri“ (profesionalci, najčešće novinari, koji se bave proverom činjenica) i istraživači imaju ključnu ulogu u unapređenju razumevanja struktura koje sadrže dezinformacije i mehanizama koji ih oblikuju i plasiraju na internetu. Oni, šta više, svojom aktivnošću podižu svest o različitim vrstama dezinformacija i mogu doprineti ublažavanju njihovog negativnog uticaja. Neophodno je ojačati njihove kapacitete za identifikovanje i razotkrivanje lažnih informacija i olakšati njihovu prekograničnu saradnju – navodi se u akcionom planu.

 

U njemu se dalje podseća da je rad nezavisnih medija neophodan za funkcionisanje demokratskog društva. Objašnjava se da će, s tim u vezi, EK nastaviti da podržava nezavisne medije i istraživačko novinarstvo, jer oni doprinose otkrivanje dezinformacija.

Tagovi

Povezani tekstovi