Kako su mediji izveštavali o tragediji u Novom Sadu? Profesorka FPN: Čini mi se da naši mediji nisu mnogo naučili

Profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Aleksandra Krstić, gostujući u Euronews jutru, ocenila je da su i o tragediji u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 14 osoba, a tri teško povređene i dalje u životnoj opasnosti, brojni mediji izveštavali senzacionalistički. Ništa se, nažalost, kao je dodala nije promenilo u načinu izveštavanja kakvo je bilo i nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ kada je dečak K.K. ubio devet učenika te škole i čuvara i nakon masovnog ubistva koje je u Orašju i Maloj Duboni počinio Uroš Blažić.

„Izveštavanje, nažalost, se ne razlikuje mnogo od onoga kako inače naši mediji izveštavaju o tragedijama, koje se, nažalost, događaju u poslednjih nekoliko godina. Kada to kažem, mislim zapravo i na prošlogodišnje dve velike tragedije u Osnovnoj školi Ribnikar i u okolini Mladenovca, zatim i u izveštavanju o nedavnom nestanku i ubistvu devojčice iz okoline Bora. Dakle, jedan senzacionalizam koji je imanentan našim medijima i čini mi se da nisu naši mediji mnogo naučili o tome kako, sa kakvom pažnjom, sa kakvom novinarskom pažnjom zapravo treba izveštavati o takvim teškim situacijama“, navela je ona.

Dodala je da i proteklih dana čitamo senzacionalističke naslove koji su zapravo upereni samo tome da na njih kliknete, da budu „neka vrsta klikbejta ili navlačanja na to šta se krije iza tog sadržaja“.

„Zapravo imamo jako malo informacija pravih o tome kako je do te tragedije došlo i zapravo šta se dogodilo. Dakle, ta jedna vrsta senzacionalizma koja se proteže u medijima“.

Osvrnuvši se na to što se u pojedinim medijima prate sahrane nastradalih i pozivaju članovi porodica nastradalih, kaže da to nije u interesu javnosti, te objašnjava da se u svim knjigama novinarstva i priručnicima, kada je reč o izveštavanju o traumatskim događajima, poput poslednjeg u Novom Sadu, jedna od najvažnijih stvari koja stoji svuda je da se nipošto ne sme zloupotrebiti porodica žrtava, ranjenih ili povređenih u određenim nesrećama.

„Zato što to nije u interesu javnosti da zna kako je izgledala nečija sahrana, a mi vidimo da su, recimo, tabloidi puni toga… Dakle, to nije primereno i pristojno novinarsko izveštavanje i ono krši ta etička pravila, pre svega pravilo poštovanja dostojanstva žrtve“.

Sagovornica Euronews-a se osvrnula i na napad na novinare naše medijske kuće i N1 tokom protesta u Novom Sadu koje u utorak održan povodom tragedije u Novom Sadu, te je rekla da napadi moraju da se prijave. Navela je i da su FPN i Birn uradili istraživanje na temu kako se štite novinari i kakva im je bezbednost te da su mnogi novinari rekli da neće da tuže za napad jer ti procesi predugo traju.

„Ali, mi smo uvek apelovali na to da zapravo treba da se prijavi taj slučaj, pogotovo ovaj slučaj napada na vaše kolege na licu mesta, ne samo zato što postoje snimci, nego zato što postoje dokazi i zato što zapravo mora da se uputi ta vrsta poziva instituciji da radi svoj posao. Ovde u Srbiji postoji taj institut koji reaguje 48 sati od napada i to je, kako novinari kažu, dobro organizovano. Ali zapravo posle tih 48 sati, kada sada treba tužilaštvo i tako dalje i da se to krenu u neku sudsku proceduru, to je onda problematično i to dugo traje i to iznuruje medije i to zapravo novinarima daje neku vrstu poruke“, navela je Krstić i dodala:

„Ovde novinar i snimatelj zapravo treba da reaguju i ne samo novinar vaše televizije, nego i drugih medija koji su ovako nasilnički napadnuti. Jer ovde imate jedno, došli smo u situaciju da zapravo svako ko se kreće na ulici može da vas napadne zato što mu se ne sviđa ono što piše na vašem mikrofonu i tako dalje. Ja sam gledala izuzetan intervju, odnosno pitanja koje je novinar vaše kuće Euronewsa postavljao gradonačelniku Novog Sada ono veče kada je gradonačelnik došao. To su bila profesionalna pitanja, pitanja koja su bila na mestu i pitanja koje su zapravo dala do znanja gradskoj vlasti da ne može baš tako da daje nikakve odgovore, nego da zapravo treba da odgovori javnosti na sve što se desilo“.

Kaže i da je time stavljeno do znanja da postoji neko ko želi da postavi pitanja, neko ko hoće da pita u ime javnosti i to je, dodala je, novinarski posao.

„To rade novinari profesionalnih medijskih kuća. Neću sada da imenujem te medijske kuće, ali nije to samo staviti mikrofon i dati nekom da govori o tome šta je politička agenda ili kakav je politički narativ i da se sa tim slažu. Dakle, ta vrsta kritičkog propitivanja je ono što je sada zapravo javnosti potrebno i to javnost želi da zna. A kada je u pitanju bezbednost novinara, nažalost, naši novinari su normalizovali nasilje koje se nad njima dešava“, rekla je.

Poručuje i da je veoma malo prijava i da tu pritom ne misli samo na fizički napad već i na one verbalne i putem mejla i drugih platformi za komunikaciju.

„Dakle, ono što naši novinari za sada, umesto institucija koje treba da ih štite, znate ko ih štiti jedino, javnost. Oni o tome što im se dešavalo objavljaju u svom programu, kao vi danas objavljuju na svojim društvenim mrežama. Dakle, ta vrsta zaštite javnosti, vama je javnost ostala jedina brana od onoga što se dešava. I vi ako to ne kažete u javnosti, može sutra da se dogodi ponovo. Zato što znamo ko je napao – razularena rulja, koja napada novinare umesto da zapravo taj svoj bes kanališu u nekom drugom pravcu.

Izvor: Euronews Srbija