A kako je izgledao 15. mart zavisi od toga koju ste televiziju gledali ili portal čitali. Jedni, retki, prenosili su realnost, drugi su događaje na ulicama Beograda pratili skromno, reda radi.
Nisu odustali provladini mediji. I na dan kada je organizovan najveći protest u istoriji zemlje, nastavili su – desiće se državni udar, stižu teroristi i obojena revolucija.
Ništa od toga se nije desilo.
Ali jeste to da su u Beograd stigli građani iz svih krajeva zemlje. Pa su oni sa nacionalnom frekfencijom „gurali“ svoju priču.
B92 je reprizirao kadrove snimljene ujutru, mnogo pre nego što su ulice preplavljene demonstrantima. Iz takve perspektive, nije se dešavalo ništa neobično.
Pink je imao svoju agendu – prikaži što manje. Držao se „Pionirskog parka“. Bukvalno, kamera iz njega nije izašla. Snimke dronom jesu pokazali, ali sa protesta u Mađarskoj.
„Evo, vidite, na meti nije samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, već i Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske“, naveo je voditelj Pinka Predrag Sarapa.
Gost mu odgovara „To su inače najavili za 15-ti“.
„Ovo su demonstracije koje se upravo sada dešavaju u Budimpešti“, naveo je Sarapa.
Bolje Budimpešta nego ono ispod prozora. Vode se time predsednikovi mediji, pošto se on obraća svom biračkom telu koje se kruni, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.
„On tim ljudima ne želi da pošalje poruku da je Srbija ustala. Pokušava da ih ubedi da su to marginalne grupe, nasilne grupe, a da oni ostanu u stanju u kakvom su i ranije bili, a to znači potupune hipnoze i verovanja u Vučićeve laži“, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.
Mogao je iznad svake vesti ili na dnu svakog priloga da se stavi naslov „nije za kritičku javnost“, jer, objašnjava novinar Filip Švarm, ti sadržaji namenjeni su prepariranoj publici.
„Pa im onda možete pričati šta god želite. Prosto da ono što ste videli svojim očima niste videli. Da ono što ste čuli vlastitim ušima niste čuli“, kaže Švarm.
Nije video, ni čuo dobar deo protesta „15. za 15“ onaj ko je pratio javni servis. Dok je centar prestonice ispunjavalo more ljudi, na prvom programu Radio televizije Srbije puštale su se pesme, a onda i rimejk serije „Kamiondžije“.
Tek u 17 časova, redovno po rasporedu, RTS je na kratko „otvorio oči“. A znali su tamošnji urednici dobro kakva je situacija celog dana. Vesti su emitovali iz studija „Slagalice“ na Košutnjaku.
„Đake koji žele da uče i studente koji su u protestu, znači, ova dva skupa deli praktično kordon policije“, naveo je kratko reporter RTS.
Dan posle protesta i nepostojećeg državnog udara državne novine proglasile pobedu. Uz to, list Alo! stavlja akcenat na pojedinačne incidente.
Kurir pak konstatuje da je policija bila na visini zadatka i da je sprečeno planirano krvoproliće.
Istovremeno „Informer“ negira upotrebu zvučnog topa, navodi da je uhapšeno dvadest dvoje ekstremista, „uočava“ hrvatske huligane, navodnu bitku na ulicama i evakuaciju. Prethodno broji – na Slaviji jedva nešto više od 21.000 ljudi.
Najbitnije – predsednik je pobedio.
„On se užasava kada vidi koliko je ljudi protiv njega, a njegove medijske sluga onda gledaju da šefu se dodvoravaju tako što bi mu poslali poruku – ma nije toliko ljudi bilo. Tako da su ciljna grupa i on i njegovi glasači“, ističe analitičar Anđelković.
„Pa što da ne? Bilo 20.000 ljudi… jer oni to ne vide kao obavezu da se građanima prense istina, nego kao nešto što možete objavljivati na društvenim mrežama, gde su stav i mišljenje sve, a istina i relanost ništa“, smatra Švarm.
A kome je stalo do istine, ako već nije bio na protestu, bio je uz N1. A takvih je mnogo, pokazuju rezultati koje smo ostvarili.
Izvor: N1
