Kako su tabloidi i Fejsbuk eksperti „rasvetljavali” slučaj Danke Ilić

Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, 26. marta, u trku za klikovima, pregledima i pažnjom krenuli su i tabloidni mediji, samoproklamovani detektivi i eksperti na mrežama. Dok je porodica devojčice živela u agoniji, objavljivane su potencijalno osetljive informacije iz istrage, a kada njih nije bilo, pojedini mediji prazninu su popunjavali potpunim izmišljotinama. I bez obzira što je deset dana nakon nestanka zvanično saopšteno šta se dogodilo, spekulacije su nastavljene. Pažnja javnosti je, očekivano, i dalje usmerena ka ovom slučaju, a u nastavku teksta čitaćete o onima koji su u prethodnih deset dana tu pažnju višestruko zloupotrebili – i to tako što su od ove strašne tragedije napravili spektakl.

„Udari ga Rafa, udari ga… To će da bude dobro za šer. Sad kad ga Rafa zabode, videćeš”.

Ovo se čulo iz režije u živom programu televizije Informer 27. marta, dok je reporterka Jelena Rafailović izveštavala sa terena u Banjskom Polju, ispred kuće u kojoj živi ujak nestale devojčice. Ujak je zahtevao da se novinarska ekipa skloni, a tokom njihove rasprave je voditelj iz studija Novica Popović, inače jedan od urednika u Informeru, navijao za fizički obračun koji bi im doneo dobar „šer”, nesvestan da mu je mikrofon uključen.

Snimak ovog uključenja je ubrzo objavljen na portalu Informera uz tekst o incidentu, ali sa isključenim tonom u spornom delu. U naslovu teksta, portal je naveo da je „Ujak male Danke nasrnuo na novinarke Informera!”.

Teško da bilo šta bolje ilustruje odnos medija prema tragedijama poput ove – potpunu nezainteresovanost za kodeks, i odsustvo elementarne ljudske empatije prema unesrećenim ljudima: jedino relevantno je čitanost.

Majka glavni osumnjičeni u tabloidnoj istrazi

Posle deset dana istrage, u četvrtak je saopšteno da je devojčica ubijena i da su za to uhapšena dvojica radnika vodovoda iz Bora – kako se sumnja, dete je odšetalo iz dvorišta na ulicu gde su je udarili službenim automobilom, a telo potom bacili. Time je, samo naizgled, stavljena tačka na brojne teorije koje su mediji iznosili o ovom slučaju od momenta nestanka.

Pojedini tabloidi odmah su posumnjali na Ivanu Ilić, majku devojčice koja je prvih nekoliko dana satima davala izjave u policiji, budući da ju je poslednja videla.

„Otkrivamo koga policija najviše sumnjiči: Majka sumnjiva jer krije podatke u slučaju male Danke”, objavio je portal 24 sedam u nepotpisanom tekstu, tvrdeći da policija sumnja da majka nešto prećutkuje i da su u Bor poslati operativci iz Beograda da izvuku informacije od nje.

„Indikativno je da je policija posle sinoćnog kraja saslušanja roditelja nestale devojčice obustavila terensku potragu”, pisao je ovaj portal 28. marta sugerišući da je majka po svemu sudeći sve priznala pa za potragom više nije bilo potrebe. Pretraga, međutim, nije bila obustavljena, što je MUP saopštio već sledećeg jutra.

Ništa bolji nisu bili ni drugi. Portal Hepi televizije objavio da je majka priznala da je prodala dete Bugarima. Tekst, koji je inače prenet sa opskurnog bosanskog portala Goldy Pro, naknadno su obrisali.

I iz poligrafskog ispitivanja roditelja tabloidi su crpli senzacionalizam. Otac je prošao poligraf, a majka, budući da je u drugom stanju, nije mogla da bude ispitana na ovaj način – štaviše, zakon to zabranjuje.

Tabloide nije bilo briga za tu činjenicu: pojedini, poput Telegrafa, pisali su da je odbila poligrafsko testiranje, a reporterka B92 Jelena Bojković je čak saopštila da je pala poligraf, i to na osnovu glasina po Banjskom Polju koje je nazvala „nezvaničnim informacijama”.

„Nezvanična informacija koju sam dobila od meštana je da su trenutno na ispitivanju otac i majka male Danke i da je majka pala poligraf”, rekla je ona u uključenju.

Kako je tekla nedelja bez konkretnih zvaničnih informacija, tako je sve teža tabloidna sumnja padala na Ivanu Ilić čiji je telefon poslat na veštačenje. Informer je objavio „šok saznanje” – da je brisala poruke i pozive pre nestanka ćerke, a sumnjivo im je bilo to što je slikala svoje dete iz različitih uglova. Blic je objavio da je policiji navodno čudno što je posle dužeg vremena došla sa decom u Banjsko Polje i to na kišni dan.

Mediji su sumnjičavo izveštavali i o tome da je Ilić pretraživala informacije o graničnim prelazima sa Rumunijom ne bi li sugerisali da je prodala dete. MUP je za N1 demantovao ove navode.

Pošto potvrde ovih tvrdnji uporno nije bilo, nastavili su da popunjavaju prostor na sajtovima kako su znali i umeli. U nedostatku bilo kakvih novih informacija iz policije, a sa imperativom da forsiraju temu po svaku cenu, portal Srbija Danas je objavio da su se iz dvorišta iz koga je Danka nestala toga dana čuli „uznemirujući zvuci, vrištanje i plakanje”. Tekst potpisuje Nenad Đukić, za koga se na sajtu navodi da je jedan od urednika.

Tema se držala u fokusu i tako što su objavljivane izjave „eksperata” i drugih koji su mišljenja o ovom slučaju iznosili na društvenim mrežama. Uglavnom su i oni bacali svetlo sumnje na porodicu. Recimo, portal Republika je preneo post turbo-folk pevačice Dunje Ilić u kome ona implicira umešanost majke.

Dok su roditelji bili u policiji i dok je izgledalo da istraga stoji u mestu, moglo se pročitati i da je Jelena Karleuša zahtevala da je „zatvore na sat vremena” u istu prostoriju sa njima.

I voditeljka Pinka Jovana Jeremić je imala mišljenje i podelila ga je sa auditorijumom – rekla je da smatra da „otac i majka znaju gde je dete”, kao i da treba da se stave na poligraf. Posle nekoliko dana je negirala da je ovo govorila.

„Sada nam prave problem, kao da smo mi hteli da optužimo majku, kao da smo mi tendenciozno išli ka tome, to nije tačno”, izjavila je nakon što je objavljeno da je dete ubijeno.

Dosta toga su smatrali i eksperti koje su tabloidi pozivali za izjave.

Kurir je intervjuisao nekadašnjeg načelnika beogradske policije Marka Nicovića koji je, kako navode, rekao da je trgovina decom u ekspanziji u svetu i da je pretraga terena sada već traćenje vremena i resursa. Objavili su izjavu i kriminologa Dejana Radenkovića da postoje brojna neslaganja i nelogičnosti u izjavama Ivane Ilić, na primer nije mu jasno otkud to da je devojčica fotografisana u istoj garderobi u kojoj je nestala. U drugom tekstu im je direktor tzv. Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Trifunović, rekao da je „nemoguće da je dete išetalo”, što je Kurir stavio i u naslov.

Sudeći po onome što je policija saopštila, upravo to se i dogodilo.

Podzemni tuneli, video-nadzor, crveni pikap

Osim ovog glavnog pravca medijske „istrage”, pisalo se i o otmici ili osveti – Republika je objavila da je porodica Ilić nedavno stavila nova vrata i video-nadzor, te da su imali sukob sa komšijom koji im je isprljao šoferšajbnu na kolima.

„Postavlja se pitanje”, pišu istraživači sa ovog portala 27. marta, „da li je porodica Ilić iz bezbednosnih razloga postavila video-nadzor, kao i mogućnost da im je neko pretio?”

Sumnju i teorije zavera da je dete odvedeno u isplaniranoj akciji, mediji su pokušavali da plasiraju i dok su timovi za spasavanje pretraživali podzemne kanale, tunele i šahte. Tako je Kurir konspirativno pisao da je tunel u blizini kuće gde su spasioci tražili dete „čist, sređen, kao da ga je neko redovno posećivao”.

Priče o otmici su se pojačale i kada se pojavio trag koji je policija zaista ispitivala – snimak iz Beča na kome su dve rumunske državljanke sa devojčicom koja podseća na Danku Ilić. U potragu se uključila i bečka policija, ali se ispostavilo da dete ipak nije bilo iz Srbije.

Društvene mreže su takođe imale svoje „detektive” – jedan od najistaknutijih bio je dobro poznati teoretičar zavera sa Fejsbuka Saša Borojević, čija nagađanja su dobro došla i medijma.

„Građani Bora su danima objavljivali upozorenja o vozilu čiji su putnici navodno nudili deci slatkiše, crveni pikap sa zaječarskim tablicama”, napisao je Borojević na Fejsbuku 27. marta. Alo je čak proverio ovu tvrdnju u borskoj policiji odakle su im rekli da nikakvih prijava nije bilo. Tabloid ipak nije odoleo prilici da tekst ipak objavi uz naslov: „Misteriozno upozorenje navodno kružilo gradom pre nestanka male Danke”.

Nagađanja i spekulacije nastavile su se i nakon što je u četvrtak, 4. aprila, objavljeno da je devojčica ubijena i da su za to uhapšena dvojica radnika vodovoda.

Odmah nakon toga je senzacionalistički portal NSuživo objavio da je telo devojčice pronađeno pre dva dana, ali da se čekalo da „monstrumi priznaju ubistvo”. U momentu objavljivanja ovog teksta, međutim, za telom se i dalje traga.

Fotografije pogrešnog čoveka i alternativni pravci „istrage”

Ministar policije Bratislav Gašić saopštio je da su inicijali osumnjičenih – D.D. i S.J. Tabloidi su požurili da saznaju puna imena i objave njihove fotografije. Očekivano za njih, objavili su fotografiju pogrešnog čoveka.

Na jednoj od fotografija na portalu Alo, ali i mnogim drugim medijima iz regiona, pronašao se Branislav Janković, koji ne samo da nije osumnjičen, već očito ima sasvim druge inicijale.

Ima, međutim, i onih koji ne veruju da se išta dogodilo onako kako policija kaže i koji su teorije zavere podigli na još viši nivo nakon jučerašnje konferencije ministra policije. Tako jedna korisnica TikToka tvrdi da su uhapšeni radnici vodovoda plaćeni ili ucenjeni da priznaju krivično delo „da bi se zataškala ova katastrofa oko nas a to je trgovina decom”. Kaže da joj je priča „šuplja” i da „ne pije vodu”, ali da niko ne može da zamaže oči „nama koji smo iole svesni”.

Dokle će se tolerisati ovakvo širenje lažnih vesti i teorija zavera❓👇🏻 pic.twitter.com/KKKRLNvRGC

— Arsenije Vladimirovic (@ArsenijeVladim1) April 4, 2024

Tragedija kao spektakl

Pojedini su iskoristili situaciju da dobiju klikove i kroz tekstove o drugim slučajevima nestanaka dece. „Mala Maša (3) otrgnuta iz ruku majke ispred prodavnice! Devojčicu iz Beograda otelo troje Francuza” glasi naslov na Informeru. Ipak, ovo je reciklirana vest od pre devet godina.

Možda i najbolji primer medijskog neprofesionalizma i neetičnosti zabeležen je ubrzo nakon prijave nestanka. Portal Glas javnosti je objavio „ekskluzivno” saznanje da je Danka „živa i zdrava” i pozvao se na anonimni izvor. Tekst je danima stajao na sajtu da bi ga povukli tek nakon što je objavljeno da je devojčica ubijena.

Od ove tužne tragedije i politika je nastojala da ugrabi malo koristi.

Vest da je devojčica stradala, prvi je pred kamerama saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u društvu Ane Brnabić i Ivice Dačića. Vučić je ovo izgovorio teško uzdišući i uz duge pauze, a na kraju zaključio „sa kakvim mi monstrumima imamo posla”.

Iako potraga za telom još uvek traje, osetljive informacije iz istrage čak više ni ne cure već se otvoreno iznose na odabranim medijima – upravo onim koji su danima iznosili spekulacije, krivili majku, navijali da ispred kuće porodice Ilić dođe do obračuna.

Juče ujutru je načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić pred kamerama TV Informera 45 minuta iznosio pregršt morbidnih i potresnih detalja zadirući duboko u privatnost i osumnjičenih, žrtve i njene porodice – sve što su osumnjičeni rekli u policiji, kako je dete ubijeno i šta je posle toga urađeno, kakvi su njihovi profili ličnosti, navike, način i uslovi života, kvocijent inteligencije pa i naglasak i poreklo, kako su se roditelji ponašali i kako su reagovali tokom istrage, a iznosio je i pretpostavke policije o tome šta se možda desilo sa telom koje još uvek ne mogu da pronađu.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić po svemu sudeći podržava ovakvo izveštavanje medija – za subotu, 6. april, najavljeno je njegovo trosatno gostovanje na televiziji Informer.

Izvor: Raskrikavanje