Zbog toga je van svake logike i uobičajenih procesnih rokova da se onima kojima je proizvoljno izdat račun ostavi tako kratak rok od samo pet dana za reklamaciju računa i za dokazivanje da se na njih ta obaveza ne odnosi. Zar ovako kratak rok ne predstavlja nepotrebno maltretiranje građana, vlasnika električnih brojila i pravnih lica.
Za stručnjake koji se bave ustavnošću i zakonitošću ostaje da odgovore da li je ovaj novi mini „Lex specialis“ (u formi Zakona o izmeni i dopuni Zakona o radiodifuziji), dakle kroz dopunu posebnog zakona, mogao da dovede u pitanje odredbe svakako značajnijeg, matičnog zakona koji generalno reguliše sve javne nabavke u Srbiji. Podsećamo, Zakon o javnim nabavkama, upravo da bi sprečio špekulacije sa nabavkama u javnim preduzećima, ne sadrži uobičajenu pravnu formulaciju kojom se otvaraju vrata za izigravanje obaveze raspisivanja javnog tendera ( (u smislu da se zakon primenjuje na sve slučajeve, osim one koji su regulisani posebnim zakonima). Uostalom, kada se jednom napravi presedan, onda se i drugim, „poprečnim“ zakonima i podzakonskim aktima, dalje mogu omekšavati, menjati ili ograničavati izričite odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Inaće, način na koji je tekst Zakona o izmeni Zakona o radiodifuziji pravno-tehnički uobličen, takođe doprinosi konfuziji o radiodifuziji. Naime, od ukupno osam članova tog kratkog Zakona prvih šest direktno se poziva na članove prethodnog zakona koji se menjaju, što je i normalno. Međutim, član 7 izmena, koji je ključni, uopšte nije vezan ni za jedan od članova prethodnog zakona, iako proizvodi dalekosežne posledice. On je srž i praktično jedini razlog promene Zakona o radiodifuziji, jer je promenio postupak za sprovođenje naplate. U prvom stavu on daje pravo JP RTS da ubira prihode od pretplate sve do početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine. U drugom stavu određuje da se „naplata radio-televizijske pretplate vrši preko javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije Beograd, na način utvrđen ugovorom koji JP RTS zaključuje sa tim javnim preduzećem“.
Zbog toga što ova novoubačena ključna izmena nije precizno numerisana kao član u okviru osnovnog zakona, to jest ne oslanja se ni na jedan od 131 postojećeg člana, praktično nije moguće sastaviti prečišćeni tekst Zakona o radiodifuziji Naime, u prečišćenoj formi Zakona ovaj član bi ostao da „visi u vazduhu“, bez numeracije i logičkog mesta. Gde ga onda svrstati – kao 132. član, negde u sredinu ili na početak.
Kalemljenje je težak posao, čak i kad su voćke u pitanju. U radiodifuziji on samo može doprineti konfuziji.
PS. Inače, mišljenja sam da u ovoj fazi prestrukturiranja RTS pretplata treba da se naplaćuje u punom iznosu samo vlasnicima prijemnika koji nisu priključeni na kablovsku mrežu, a onima koji jesu samo u iznosu od jedne trećine. Posle sprovedene rekonstrukcije RTS pretplatu bi trebalo ukinuti, a kablovske distributere i budžet definisati kao osnovne izvore prihoda javnog radiodifuznog sistema u Srbiji.
Dušan Vasić
Autor je bio dugogodišnji novinar Politike i ambasador SRJ u Meksiku, a sada je direktor za međunarodne poslove preduzeća MSNET
