EN„To je najjasniji pokazatelj stanja tranzicione pravde u ovim
državama. NVO i novinari izlaze u javnost sa podacima i svedocima,
primoravajući domaće tužilaštvo da reaguje“, kazala je Kandićeva
agenciji Beta.
Ona je dodala da i u Srbiji i u Hrvatskoj, postoji klima opšteg
poricanja i ne postoji politička volja da se građani koji raspolažu
podacima o zločinima ohrabre da to iznesu nadležnim organima.
„Činjenica da je FHP izašao u javnost sa dokazom o streljanju šest
Muslimana iz Srebrenice i da su novinar Drago Hedl, ‘Feral tribjun’ i
Žarko Puhovski, ti kojima se javljaju svedoci (zločina nad Srbima u
Hrvatskoj), potvrda je moje tvrdnje da najveću podršku
uspostavljanju pravde daju upravo NVO i mediji“, kazala je Kandićeva.
Govoreći o odnosu prema NVO koje u Srbiji istražuju zločine Srba
počinjenih nad pripadnicima drugih naroda, Kandićeva je rekla da ni
srpska vlast ni javno mnenje ne vole da čuju istinu o tim žrtvama,
jer to otvara pitanje odgovornosti onih koji su ih počinili.
„Moj zaključak je da Srbija i javno mnjenje nisu izašli iz skuta
Miloševićeve propagande, tako da se svaka reč o zločinima prema
drugima doživljava kao opasnost po sve odgovorne za te zločine koji
se skrivaju iza ‘srpskog naroda'“, ocenila je direktorka FHP.
Prema njenim rečima, „Srbija ne želi da zna sta je u njeno ime
učinjeno drugima, jer nije reč o incidentima i pojedincima nego o
planu u kojem su masovno učestvovali pripadnici policije, vojske i
civili“.
Navodeći da se FHP bavi dokumentovanjem ratnih zločina i prema
Srbima, ona je naznačila da je na osnovu dokumentacije te NVO o
akciji „Oluja“, haško tužilaštvo pokrenulo istragu o zločinima
počinjenim za vreme i posle akcije hrvatske vojske.
Haško tužilaštvo, na žalost, nije podiglo nijednu optužnicu za
ratne zločine hrvatskih snaga prema srpskim zarobljenicima u logoru
Dretelj kod Mostara, a o kojem je FHP uputio dokumentaciju tom
tužilaštvu, kazala je ona.
Prema njenim rečima, ta dokumentacija će biti predata na
korišćenje Veću za ratne zločine u Sarajevu, koje je počelo da
radi u januaru 2005. godine.
Takođe, na Kosovu od 1997. godine postoji kancelarija FHP koja
istrazuzje i ratne zločine nad Srbima za vreme NATO bombardovanja i
etnički motivisana krivična dela po dolasku međunarodnih snaga na
Kosovo.
Kako je navela, kancelarija FHP, u kojoj radi šest Albanaca, jedna
Bosnjakinja i jedna Goranka, dokumentovala je, pored ostalog, i
etničko nasilje nad Srbima 17. marta 2004, što je i objavljeno u
publikaciji FHP-a „Etničke zajednice i nasilje na Kosovu“.
Rezultat tog rada su i publikacije „Pod lupom“ o nestancima na Kosovu,
u kojoj su dokumentovane otmice i ubistva koji se mogu pripisati
policijskim snagama Srbije i OVK, izdate 1998. godine, i publikacije o
nestancima nealbanaca na Kosovu, iz 2000. godine, ukazala je ona.
Kandić je naglasila da je FHP inicirao i saradnju između
Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva i „Documete“ iz
Hrvatske, čiji su osnivači Hrvatski Helsinški odbor, Odbor za
ljudska prava, Centar za mirovne studije i Centar za mir i ljudska
prava iz Osijeka, na dokumentovanju ratnih zločina i podršci
uspostavljanju pravde u regionu bivše Jugoslavije.
Prema njenim rečima, ta saradnja će rezultirati i kompatibilnom
bazom podataka o ratnim zločinima, koja će omogućiti trima
organizacijama, partnerima, da razmenjuju podatke, a čija je izrada u
toku.
