EN
Južna Srbija, Pčinjski okrug, grad Vranje. Administrativni, kulturni, ekonomski centar okruga. A kada dođu dani suđenja Dejanu Nikoliću Kantaru, izgleda i kao centar različitih bezbednosnih snaga. Do takve slike došlo je na sledeći način:
U centru grada je OK radio, koji se finansira i iz svog No comment kafea. Dele finansije i prostor. Prvi „komšija“ im je kazino, čiji vlasnik je poželeo da ga proširi, pa je tražio saglasnost vlasnice radija.
„Olivera Vlatković je to odbila da da i od toga kreću svi njeni problemi. Oni su je prvo upozoravali, pa pretili, pa polomili sva stakla na kafeu“, kaže Ivana Petrović iz ANEM-a.
Potom su prosuli farbu po objektu, a u nekoliko navrata zaposleni su i lično sreli komšiju, lokalnog biznismena Dejana Nikolića Kantara.
„Mi pričamo o čoveku koji je, koliko je meni poznato, imao samo jednu pravnosnažnu presudu od četiri meseca kućnog pritvora. U tom istom periodu protiv njega je podignuto, ne mogu da budem sigurna još koliko, krivičnih prijava“, govori Petrović.
„Zbog napada, odnosno pretnji načelniku policijske uprave, bivšoj devojci i u zatvoru stražaru, i tako dalje. Dakle, to nije ad hok slučaj, samo jedan“, kaže Veran Matić iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
Zbog pretnji zaposlenima kafića je pred sudom, a zaposleni pod zaštitom policije. Prostor u koji osim njih retko ko dolazi ostao je išaran farbom.
Na farbi se nije štedelo, ostala je i mesecima kasnije. Sam kafić ne radi od 1. avgusta. Kafu ovde sada popiju samo retki koji dođu da pitaju kakav je život pod policijskom zaštitom.
Iz Vranja, kažu, dolazi samo poštar. Zbog bezbednosnih procena oni ne govore javno, zato umesto njih govore predstavnici različitih udruženja. Zaposleni kažu: „Da nije njih, nas bi pojeo mrak.“
„Apsolutno vas nisu slagali, jer situacija sa OK radiom je nešto što do sada nije viđeno u medijskom svetu. I ne samo medijskom. Ja bih rekla uopšte, to je jedan takav nasrtaj na privatnu svojinu“, govori Petrović.
Susedni kazino nije dobio dozvole, ali je proširen tako da je u radiju prozor zazidan. Nalog za rušenje postoji i stoji nesproveden mesecima. Gradonačelnik i saradnici kažu – nijedna firma neće da ruši.
„Oni sad treba da raspišu neki novi tender. Ali, i u tom slučaju ne daju garancije da će biti srušen, jer, kako nam je na satanku na kome sam i ja prisustvovala objasnio čovek zadužen za javne nabavke, u prisustvu gradonačelnika Vranja, gospodin Kantar ima veze sa onima gore“, govori Petrović.
Neimenovane veze sa onima gore, slučajevi pred sudom, slučajevi za koje su čuli – a nisu pred sudom, za Vranjance su svakodnevica o kojoj ne bi javno. O drugim temama su otvoreni.
Da su ostali sami kažu i zaposleni u radiju. Vranjanci bi radije da Kantara javno ne pominju, a o onome što se dešava da odgovore – bez komentra.
Ko zapravo ima vlast u Vranju?
„Pravu vlast ima gospodin Kantar, u ovom slučaju. On je paradigma našeg života, života čoveka u bilo kom malom gradu u Srbiji. Svaki mali grad ima svog Kantara, Jutku, nemoćnu lokalnu samoupravu koja će radije da izabere ignorisanje takvih pojava nego što će se sa njima obračunati. I to mora da plaši građane Srbije“, kaže Ivana Petrović.
