ENŠta se dešava s privatizacijom Večernjih novosti?
– Očigledna je namera Vlade Srbije da, kao u Miloševićevo vreme, ima kontrolu nad medijima. Sve ono što se dešavalo s „Knjazom Milošem“, sa „C marketom“ i uopšte sve što se dešavalo s privatizacijama u Srbiji, danas se dešava i kompaniji Večernje novosti. Onog momenta kada je stigla ponuda, kada su akcije upisane, vlada je odlučila da spreči privatizaciju. Tu se radi o najbrutalnijem zloupotrebljavanju privatne imovine, jer podsećam da su Večernje novosti 70 odsto u rukama privatnih akcionara, dok je državno učešće samo 30 odsto. Odluka vlade nam je pokazala da se ovde komotno može otimati privatna imovina.
Koliko je logično da gotovo 80 odsto pisanih medija bude u rukama stranog kapitala?
– Vlada Srbije bi trebalo da donese strateški plan šta je za nju prioritet da se privatizuje, a šta ne. Isto kao što vi mene pitate da li je normalno da toliki procenat pisanih medija bude u rukama stranog kapitala, ja s druge strane pitam vas da li je normalno da u ruke stranog kapitala odu prirodni resursi. Recimo sa kompanijom „Rosa“. Šta će biti sa NIS-om, EPS-om? Hoće li i oni otići stranom kapitalu, pa da nam stranci diktiraju cene energenata? O sudbini Večernjih novosti odlučuje tržište, odnosno privatni akcionari. Ne možemo da odlučujemo ni ja, ni vi, niti Marović, niti Koštunica. Postoji i sporazum na relaciji Srbija – Crna Gora oko Večernjih novosti. – Postoji sporazum o osnivačkim pravima. Srbija je pokušala da raskine taj sporazum koji je inače sama nametnula Vladi Crne Gore. To je van pameti, jer se sporazum može raskinuti samo sporazumno ili na sudu. Ne postoji nijedan ministar, niti sekretar vlade, koji na ovakav način može da se igra politike, pa da kaže: „E, ono što smo potpisali pre tri meseca više ne važi.“ Danas Novosti praktično pišu ono što Koštunica diktira. To se radi na silu, a to nije dobro, jer setimo se kako su prošli oni koji na silu pokušali da kontrolišu medije.
Da li vidite problem u tome što će nemački VAC kupovinom Novosti steći monopolsku poziciju?
– Uopšte ne želim da govorim o tome ko će kupiti Novosti, jer se to još uvek ne zna. Što se tiče nemačke kompanije, lako se može rešiti taj problem. Neka država donese zakon u kome će zabraniti toj firmi da kupi Novosti. Međutim, to ne bi imalo smisla, jer ne sme se praviti selekcija po sistemu „ovi mi se sviđaju, ovi mi se ne sviđaju“. Da li će Nemci kontrolisati pisane medije, to je pitanje za tržište. Novac nema nacionalnost.
Što vaša partija ne ruši vladu kada je već toliko kritikujete?
– Pre svega, SDP nema taj kapacitet, a i nemamo nameru da zbog određenih stvari s kojima smo nezadovoljni odmah krenemo u rušenje vlade. Želimo javno da govorimo o greškama vlade, jer ovakvim potezima, kao na primeru Novosti, vlada samu sebe urušava. Situacija sa „Knjazom Milošem“, sa „C marketom“, afere koje potresaju vladu, situacija u parlamentu i mnogi drugi faktori utiču da vlada samu sebe urušava.
Sve češće SDP dolazi u sukob sa G17 plus, odnosno prozivate njihove funkcionere za afere?
– Kada govorimo o aferama, mi pre svega prozivamo Koštunicu kao predsednika te vlade. Tačno je da se ljudi iz G17 plus povezuju s aferama, ali nemojmo da se krijemo iza te stranke, već prozovimo onog ko takve u vladi drži. To vam je slično onoj priči nije kriv Sloba, već Mira Marković. Predsednik vlade je odgovoran za sprovođenje politike te vlade i sve afere koje potresaju ministre u toj vladi mora on da snosi. Ukoliko on ćuti o tim aferama, znači da daje saglasnost.
V.Đukanović
