Prema njoj, ukoliko je protiv člana Saveta RRA pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje te funkcije, Savet RRA dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova može doneti odluku da privremeno suspenduje tog člana do okončanja krivičnog postupka, precizirano je dopunom zakona.
Kritičari Zakona i rada Saveta RRA tvrde i da se na ovaj način narušava nezavisnost ovog tela, jer jedan broj članova može da sklopi dogovor i preglasa druge. Na taj način samovoljno može da menja sopstveni sastav. Pojedini pravnici smatraju i da je odredba u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, prema kojoj je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Ukoliko sud presudi u nekom eventualnom postupku protiv nekog člana Saveta, onda nema razloga da drugi glasaju da li on može ili ne može da bude u „medijskoj vladi“. Njemu u slučaju pravnosnažne sudske presude po sili zakona treba da prestane članstvo. Generalna primedba kritičara Zakona je da je glavna ideja predlagača (RRA) da svoje dosadašnje postupke „ozakone“. Odnosno, da odluke RRA, naročito od januara ove godine kada je bio otvoren konkurs za dodelu frekvencija, naknadno „upišu“ u zakon. Branioci RRA i Zakona, pak, odgovaraju da je stvarni život pokazao da su postojeće odredbe nedovoljno precizne i primenljive.
U „stvarnom životu“ postoji osnov za odredbu o dogovornoj suspenziji u Savetu RRA. Naime, kako je Danas pre nekoliko meseci objavio, Savet RRA broji devet članova, ali jedan od njih – Goran Karadžić – ne učestvuje u njegovom radu. Kako je nezvanično objašnjeno, reč je o tome da su drugi članovi RRA postigli interni dogovor s Karadžićem da ne učestvuje u radu Saveta pošto se protiv njega vodi istraga zbog moguće zloupotrebe donacija. Upitali smo juče Karadžića da li je odredba o suspenziji člana predložena zbog njegovog slučaja, na šta je on odgovorio: „Ne mogu to da komentarišem“.
Upitan da li je on član Saveta RRA i da li učestvuje u njegovom radu, ovog tela (posebno i zbog toga što je izabran na predlog parlamenta Vojvodine, a nedavno je i završen konkurs za dodelu vojvođanskih RTV frekvencija, kao i za izbor rukovodstva RTV Vojvodina), Karadžić je potvrdno odgovorio.
– Ja sam član Saveta RRA i učestvujem u njegovom radu. Ali, nije rad samo učestvovanje na sednicama Saveta, rad su i konsultacije s drugim članovima. Mi smo u kontaktu i učestvujemo u tim konsultacijama po svim bitnim pitanjima. Osim toga, ne vidim nigde u opisu posla i obaveza člana Saveta da on mora javno da se pojavljuje i učestvuje na konferencijama za štampu Saveta. Čak je precizirano da u ime Saveta u medijima nastupaju predsednik Nenad Cekić i zamenik Aleksandar Vasić. Nisam video ni da kolega s Kosova učestvuje na pres-konferencijama. Takođe, morate imati u vidu i da je Zakon o radiodifuziji izričit i da izabrani članovi ne predstavljaju svoju bazu. To znači da, mada je mene izabrao parlament Vojvodine, ja nisam u Savetu RRA da bih zastupao interese Vojvodine, kao što Vladika Porfirije nije u Savetu da bi branio interese Crkve. Zakon predviđa nezavisnost članova koji su izabrani i autonomno donošenje odluka – izjavio je Karadžić.
Zanimljivo je i da odredba o suspenziji članova Saveta od strane kolega u budućnosti može da se odnosi i na samog predsednika ovog tela Nenada Cekića. Prvi opštinski sud u Beogradu naložio je pre nekoliko nedelja sprovođenje istrage protiv Cekića zbog odluke o gašenju predajnika BK Televizije krajem aprila. Ovu odluku Vrhovni sud Srbije proglasio je nezakonitom, a protiv Cekića je podneta krivična prijava u kojoj se navodi da je šteta koju je BK pretrpela zbog nelegalnog privremenog isključenja predajnika veća od milion i po dinara.
J. Lukač