Ispostavilo se da smo imali
prevelika očekivanja. Da se i nove ili novo-stare vlasti koje reklamiraju tzv.
evropske vrijednosti, sporo ili nikako ne oslobađaju navika u tretmanu slobode
govora i informisanja, najbolji su primjer postupci vođeni za ubistva novinara.
U Srbiji su ovih dana sva medijska udruženja i najveće medijske asocijacije
uputile protestno pismo predsjedniku Borisu Tadiću, slažući se da je
opstrukcija donošenja medijske strategije, postala nešto preko čega se ne može
preći. O lošem stanju medijskih sloboda u više zemalja Centralne u Istočne
Evrope i potrebi snažne solidarnosti razgovarali smo sa prvim čovjekom Evropske
federacije novinara, švedskim novinarem i novinarskim liderom, Arneom Kenigom.
MONITOR: Do koje mjere je
ekonomska i finansijska kriza uticala na položaj novinara u Evropskoj uniji i u
čitavoj Evropi?Ko je u najlošijem položaju?
KENIG: Ova kriza je na mnoge
načine negativno delovala na položaj novinara i novinarstvo, i u pogledu
gubitka zaposlenja ali i kada je reč o smanjivanju napora da novinarstvo bude
kvalitetno. U Velikoj Britaniji i Španiji hiljade novinara je izgubilo posao,
ali u čitavoj Evropi se vodi borba za bolja mesta u novinarstvu. Trebalo bi
imati na umu da mnogi novinari nisu posao izgubili zbog finansijske krize ,
iako to tvrde izdavači. Izgubili su posao zato što profiti kompanija nisu bili
dovoljno visoki, jer profiti nisu bili u skladu sa odlukama i očekivanjima
menadžmenta.
MONITOR: Vaša se
organizacija pretežno bavi radnim pravima novinara i medijskih radnika kao i
sindikalnom saradnjom. Šta možete da ponudite svojim članovima?
KENIG: Evropska federacija
novinara nudi solidarnost, znanje i obuku, politički rad u Briselu na
zakonodavstvu koje će uvećati medijske slobode i radno pravo. To je mreža koja
može da pomogne u praktičnim stvarima i kao što udruženja u jednoj zemlji
pomažu svojim članovima,EFJ pomaže njima. Mi to možemo da uradimo do stepena
jedne vrlo široke političke kampanje. Na primer, sada to radimo u korist
šezdeset osam turskih novinara koji su u turskim zatvorima samo zbog toga što
su radili svoj posao.
MONITOR: Kakva je
međuzavisnost ekonomskog položaja novinara, visokih novčanih kazni i granica
nezavisnosti i novinarskog profesionalizma?
KENIG: Videli smo to u
mnogim slučajevima da se visoke novčane kazne koriste da bi se ili uplašio
novinar ili medij ili medijska organizacija naterala na ćutanje. U nekim
slučajevima to ide čak do potpunog uništavanja medija, do zatvaranja medija ili
medijske organizacije. Evropska federacija novinara se bori protiv
zakonodavstava koje sadrže kriminalizaciju optužbe za klevetu.
MONITOR: U Evropi ima dosta
nedovršenih postupaka koji traju već godinama… Da li EFN (EFJ) prati sudske
postupke za ubistva novinara?
KENIG: Mi dajemo godišnji
izvještaj o ubistvima novinara, i to je izvještaj koji se objavljuje u okviru
izveštaja Međunarodne federacije novinara (IFJ), u kojoj Evropska federacija
novinara učestvuje u najvećem stepenu. Borimo se protiv nekažnjivosti, u Rusiji
su Međunarodna federacija novinara i Evropska federacija novinara uključene u
zajednički rad sa ruskim kolegama. Napravljena je detaljna baza podataka o
nasilju nad novinarima i ubistvima novinara. Način na koji smo prikupljali ove
podatke obezbedio je osnov za zakonske postupke protiv ubica. To je za nas
važan zadatak, da radimo na stvaranju situacije gde će oni koji ubijaju
novinare ili izdaju naloge za ta ubistva, biti privedeni pravdi na isti način
kao što međunarodna zajednica nastoji da pravdi privede ratne zločince.
MONITOR: Da li Evropska
federacija novinara osim a svojim članicama u pojedinim evropskim zemljama
sarađuje i sa državnim institucijama?
KENIG: Da biste bili članica
Evropske federacije novinara morate biti nezavisni od državne vlasti, od vlade
u tim zemljama.Ali može biti saradnje u pojedinim slučajevima kada je ta
nezavisnost jasna, kada je ona već pokazana.
MONITOR: U našem regionu
imamo nekoliko ubistava novinara ,Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana
Panića u Srbiji, Duška Jovanovića u Crnoj Gori, Iva Pukanića i Nika Franića u
Hrvatskoj. Šta su glavni razlozi za nekompletnost istraga nekih od tih
ubistava, ili kao u slučajevima Pukanića i Franića, za nepostojanje optužnice
protiv nalogodavaca?
KENIG: Nemam detaljne informacije
za neke od ovih slučajeva ubistava, ali smatram da je od najveće važnosti da
vlade u potpunosti ispune svoju obavezu da zaštite svoje građane, a to znači i
da omoguće postizanje pravde za one koji su žrtve zločina. Novinari služe
društvu i njihov posao je izuzetno važan deo svakog demokratskog sistema.
Nedopustivo je i ne može se tolerisati da oni koji ubijaju novinare ne
odgovaraju za svoje zločine.
MONITOR: U Crnoj Gori su tri
novine – Vijesti, Monitor i Dan osuđeni da plate oko trinaest miliona eura.
Kakav je stav uprave Evropske federacije novinara prema toliko visokim novčanim
kaznama za novinare i medije?
KENIG: Kao što sam vam već
rekao, mi vrlo negativno gledamo na sisteme za koje se vidi da su im osnovni
ciljevi u primeni kaznenih mera da se mediji zatvore, da se uguše. To je
posebna forma cenzure.
MONITOR: Kod nas je u
velikoj mjeri dovršena privatizacija državnih medija. Ali sada imamo probleme
sa njihovim novim vlasnicima, koliko strancima toliko i domaćim.Ali ima i
medija kao što su državna agencija Tanjug i dnevnik Politika u Srbiji, Pobjeda
u Crnoj Gori, Vjesnik u Hrvatskoj koje su još u potpunom ili značajnom stepenu
državne. Da li se radi o „sistemskoj grešci“?
KENIG: Onda kada država
poseduje medije, sistemi javnih servisa su najbolji način za to. Jedan zaista
nezavisni javni servis je, na primer, britanski BBC, koji bi mogao biti model
za vaše javne servise. Ovde je najvažnija stvar da postoji jasna
„bezbednost“ tih servisa od vlasnika,tolika da se vlasnik nikako ne meša u
odluke koje se donose o informativnim sadržajima, da ga nema u „news
rooms“. Na taj način država mora da pristane na jednu veoma pasivnu ulogu,
kao vlasnik.
MONITOR: U junu ove godine,
Evropska federacija novinara održaće godišnju skupštinu u Beogradu. Nedavno ste
u ime vaše organizacije reagovali na prijetnje upućene RTV B92. Pisali ste
predsjedniku Srbije Borisu Tadiću i drugim srpskim zvaničnicima. Jeste li
dobili neki odgovor?
KENIG: Evropska federacija
novinara je zabrinuta za situaciju u vezi sa medijskim slobodama u nekoliko
zemalja Centralne i Istočne Evrope, ali ništa manje ni u slučaju novog
medijskog zakona u Mađarskoj.Mi smo se sreli sa predsednikom Srbije i
razgovarali smo sa vladom. Mislimo da je ovo dobra prilika da odemo kod naših
kolega u Srbiji i baš tamo održimo naš godišnji skup, nadajući se da bismo tako
mogli da ih podržimo, njih i druge kolege iz regiona, u ovim za sve nas važnim
pitanjima.
MONITOR: Šta mislite hoće li
Vikiliks afera izazvati promjenu, nešto što je već nazvano „novim žurnalizmom“?
KENIG: Vikiliks je pokazao
kako je teško sprečiti otkrivanje informacija,kako je nemoguće zauvek ih držati
u tajnosti. Pozdravljam ovaj razvoj dogadjaja u kojem sada Vikiliks sve više i
više teži tome da radi sa tradicionalnim medijima tako da njihovi izvori mogu
da se proveravaju od strane profesionalnih novinara. Tako se uvode i etička
pravila da bi se kada je to ipak očekivano napravila što manja šteta, koja bi
mogla nastati tokom postupka izveštavanja i objavljivanja.
Autor: Nastasja RADOVIĆ
