EN
I nije samo OK Radio meta, meta je ceo grad. I nisam nameravao da pišem ovako direktan tekst, sa namerom da čekamo kako će institucije sistema funkcionisati, ali moje duboko uznemirenje, koje sam osetio juče prilikom razgovora sa zaposlenima u OK Radiju, sa novinarima i urednicima medija u Vranju, o čemu sam već pisao danas u tekstu Zaziđivanje medija, dobilo je dramatično svedočenje u popodnevnim satima. Koleginica Dragana Bjelica iz UNS-a nazvala je vlasnicu radija Oliveru Vladković da proveri neke činjenice za tekst i Olivera joj je rekla da je dotični kontroverzni osuđivani biznismen Dejan Nikolić Kantar, došao u prostorije radija i kafea koji su meta širenja njegovog biznisa sa kladionicom, na nedozvoljen način, zaziđivanjem dela redakcija, i drugim radnjama. Dragana je pokušala da mu se obrati, takođe iznenađena ovom direktnom pretnjom, drskošću koja na najbolji mogući način opisuje bahatost, samovolju i osećaj sigurnosti osobe kriminalne prošlosti i posebno sadašnjosti jer je svojom pojavom u objektu ugroženog medija izvršio direktno uznemiravanje svih zaposlenih i novinara i vlasnice OK Radija.
Ovo je drastična demonstracija moći jednog kriminalca, nasilnika, u periodu u kojem izdržava kaznu za nasilničko ponašanje, bacanje kiseline u lice drugom licu. Dejan Nikolić Kantar, ne znam kojom pravosudnom gimnastikom, koja se u nekim zemljama može nazvati i korupcijom, dobio je kaznu zatvora van zatvora, tj. u sopstvenoj kući. I to nije bilo dovoljno našem pravosudnom sistemu. Od nadležnih za izdržavanje kazni, dobio je posebnu dozvolu da može boraviti van kuće, prebivališta, i to u periodu od 8 do 15 časova, a kako bi obilazio svoja gradilišta, a potom od 15 do 17 časova, kako bi se odmarao, relaksirao, takođe van kuće, kao mesta izdržavanja kazne. Dakle, deset sati osigurane slobode za kažnjenika u odnosu na 24 sata zatvora za žrtvu, jer je žrtva koju je polio kiselinom pod 24-satnom policijskom zaštitom, upravo zbog presude suda i nadležnih za izvršenje sankcija koje je nasilniku omogućilo deset sati slobode. Upravo to mu je omogućilo, očigledno, da upravlja nelegalnim gradilištima koja se, naravno, vode na imena drugih… I ne samo to, nego da posećuje vlasnicu medija čiju bezbednost je već ugrozio na različite načine, i koja je trpela ne prijavljujući vrlo dugo tu torturu, upravo pretpostavljajući da je sistem na strani nasilnika, što je sistem konstantno i javno demonstrirao.
Juče me je bilo sramota, da živim u zemlji u kojoj kriminalac napada načelnika policije, beži van zemlje, bude u ekstradicionom pritvoru, posle načelnik bude smenjen, osuđeni Kantar šeta gradom kao šerif…
Razumem i žrtve i svedoke, razumem da kada, na lokalnom nivou, radite kao predstavnici organa gonjenja i tužilaštva i sudova, imate mnogo tešku situaciju ako nema vladavine prava u državi, ako nemate sistemsku podršku, ali ne mogu da razumem da višestruko osuđivani, sa dve istrage u toku, dobija povlastice od strane sudova, i organa nadležnih za izvršenje kazne. To je više od amnestije, to je poruka da nasilnik ima zaštitu, to je poruka da on može da se bavi nezakonitim radnjama neometano, to je poruka da svako ko mu stane na put, sâm je kriv za ono što će mu se desiti. I da neće biti posledica.
Očekujem da Radna grupa za zaštitu i bezbednost novinara reaguje na način koji neće biti samo osuda nasilja koje se dagađa gotovo online prema OK Radiju u Vranju, već da će svaki entitet vlade reagovati na način da se isprave greške institucija koje su ohrabrile nasilnika, tj da se preispita kazna koja je u ovom trenutku više stimulativna nego prevapistavajuća, i da se spreči da dođe do drastičnog ugrožavanja bezbednsoti novinara OK Radija. Na vreme smo upozorili, razotkrili i očekujemo snažnu reakciju sistema, i kaznenu i odvraćajuću. Za sve moguće druge slučajeve. Jednom smo nekažnjavanjem nasilnika nad Željkom Matorčevićem dozvolili da se zapali kuća novinara Milana Jovanovića i ugrozi njegov život i život njegove supruge. Ovog puta, moramo svi zajedno prevenirati bilo kakvu eskalaciju na račun bezbednosti novinara i vlasnice OK Radija.
