Mediji
na Kosovu imali su veliku ulogu devedesetih godina, imaju je i danas, ocenio je
Keljmendi u izjavi FoNetu, ali je napomenuo da u ovom trenutku postoji previše
medija, naročito štampanih.
„Za
tržište kao što je Kosovo, najbolje je da postoje tri dnevna lista“,
smatra Keljmendi. Prema njegovim rečima, „neki dnevni listovi postoje samo
da
bi
se reklamirale vladine agencije, zbog čega moraju da podrže vladinu politiku i
da rade kako im se kaže“.
Medijima
nije lako sa se sami finansiraju, jer je marketinški kolač mali, ukazao je on i
objasnio da, zbog toga, neki pribegavaju reklamiranju institucija vlasti kako
bi opstali.
U
većini prištinskih redakcija rade mladi novinari i snimatelji, između 25 i 30
godina starosti, koji su završili fakultete i prošli obuke, uglavnom na
Bi-Bi-Siju.
„Ranije
je novinarstvo bilo drugačije, učilo se u komunizmu i nije se podudaralo sa
zapadnim stilom novinarstva, koje se danas primenjuje u gotovo svim medijima na
ovom prostoru“, rekao je Keljmendi.
On
je podsetio da je saradnja kosovskih novinara sa novinarima iz zapadnih zemalja
započeta krajem devedesetih godina, tokom ratnih sukoba na Kosovu, odakle su
izveštavali brojni vrhunski reporteri.
Novinari
su to vreme uglavnom znali engleski jezik, dodao je Keljmendi, što im je
pomoglo da lakše komuniciraju i nauče posao kako treba.
„Posle rata počeli su da se osnivaju mediji
na albanskom, gde su svoje mesto pronašli mladi novinari“, rekao je
Keljmendi.
