Koliko
to znači najbolje znaju novinari, koji su proteklih nekoliko godina skupo
platili zakonsku odredbu po kojoj je svako mogao da ih tuži za uvredu i klevetu
i lako dobije postupak a oni plate veliku kaznu.
Naime,
po aktuelnom ZKP-a iz 2006. godine za “običnu” uvredu predviđena je kazna
između 40.000 i 200.000, a za one izrečene u medijima ili na javnom skupu –
između 100.000 i 450.000 dinara. Predviđena kazna za klevetu je između 100.000
i 400.000 dinara, a ako je prouzrokovala naročito teške posledice, kazna je čak
između pola miliona i milion dinara.
Brisanje
klevete i uvrede iz Zakonika važno je za novinare i medije koji su izloženi
čestim tužbama koje ugrožavaju njihov opstanak jer ih svako tuži za sve i
svašta, pa čak i onda kada su samo puki “prenosači” tuđih izjava. Novinarska
udruženja složna su u oceni da dekriminalizacija uvrede i kletve, između
ostalog, rasterećuje novinara jer više neće strahovati od strogih kazni koje
ugrožavaju njihovo radno mesto, ali i opstanak lista za koji pišu. Osim toga,
to je i od izuzetnog značaja za razvoj građanskog prava i sloboda jer su
novinari poslednjih godina izloženi pravoj epidemiji tužbi i visokih novčanih
kazni iako u onome što se kvalifikuje kao kleveta ili uvreda nisu izneli svoj
stav.
Novinarska
udruženja podsećaju na to da se dosadašnja petogodišnja praksa u primeni
Krivičnog zakonika uglavnom obijala o glavu novinarima i medijima čak i kada su
samo prenosili zvanična saopštenja organa vlasti i izjave državnih funkcionera
koji zaštićeni imunitetom i za svoje reči nisu snosili nikakvu odgovornost. Osim
toga, zvanični državni organi nisu naknadno izdavali saopštenja kada se
pokazalo da nešto što su tvrdili nije tačno pa su i time ostavili novinare i
medije pojedincima da ih tuže ni krive ni dužne. Pojedincima je, s druge
strane, bilo mnogo jednostavnije i sigurnije da tuže novinare i medijske kuće
nego da se ganjaju s državnim funkcionerima koji su iznosili stavove ili
izdavali saopštenja koja su u sebi imala elemenata klevete i uvrede.
Po
objašnjenju predsednika radne grupe za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika i
državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, ukoliko brisanje
uvrede i klevete prođe onako kako se sada predlaže, svi koji žele da dokazuju
da su oklevetani i uvređeni i da zbog toga trpe štetu moraće da se zaštite u
parničnom postupku.
Član
ove radne grupe dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, pak,
smatra da o ovakom predlogu još treba razmisliti jer klevetu i uvredu ima
većina zakonodavstava evropskih država. On ističe da najveći broj država u
Evropi, i to onih čija su zakonodavstva nama uzor, kao na primer Nemačka, imaju
krivično delo klevete pa je čak za najteži oblik propisana i kazna zatvora.
–
Klevetu su kao krivično delo jedino ukinule relativno mlade države u Evropi,
poput Moldavije, Gruzije, Bosne i Hercegovine, a nedavno i Crne Gore.
Interesantan je primer Hrvatske koja je pre nekoliko godina, takođe pod
uticajem nekih evropskih saveta, ukinula klevetu, ali je nakon negativnih
iskustava u praksi ponovo uvela ovo delo, samo pod drugim nazivom, sramoćenje.
Inače, nije sporno da treba iznaći određene načine da novinari ne odgovaraju
krivično kada samo prenose izjave drugih – objasnio je profesor Škulić.
Autor:
LJ. MALEŠEVIĆ
