"Ključ" leži u odgovornosti

Ne sviđa mi se kada se voditeljka prema gostu ponaša nadmeno, arogantno, kao da je ona tu važnija od gostiju ili gosta. Ne sviđa mi se kada voditeljka prekida u mislima gosta koji odgovara na pitanje, ili kada ga previše provocira. Ne sviđa mi se kada voditeljka vodi sa gostima i oni međusobno „jalove“ razgovore, od kojih gledalac ne može ništa saznati.

Na kraju, ne sviđa mi se ponekad razgovor između gostiju, koji se služe veoma ružnim rečnikom, što ne dolikuje ni njima, ni televiziji, bez obzira na to koliko su oni različitih mišljenja o nekom pitanju. Ružnu sliku stvaraju pred gledaocima, a nažalost, možda misle da dobijaju neke poene.

A sada nešto konkretnije o jednoj emisiji krajem prošle godine. Emisija se zove „Ključ“, voditeljka je mislim bila gospođica Miljković, a tema je bila, koliko sam shvatio iz sadržaja, „Poštenje i odgovornost“. Među gostima je bio i dr Čedomir Čupić. Dopala mi se njegova priča o odgovornosti. On je tada nabrojao nekih pet oblika odgovornosti: odgovornost prema sebi, odgovornost prema bližnjima, odgovornost prema drugima, odgovornost prema profesiji i odgovornost prema svojoj državi i narodu.

Bilo bi dobro da svako malo razmišlja o ovim odgovornostima, da svako shvati svoju odgovornost o ovim pitanjima. Razmišljam, gde bi nam bio kraj kada bi ove odgovornosti bile naše pravilo u ponašanju, u radu i životu.
U poštenju i odgovornosti je pravda i istina, a bez toga nema pravog ljudskog života, nema ljubavi kao osnovne pokretačke snage u životu.

Treba javno iznositi i kritikovati nepravde i neistine. A pitanje poštenja je kako ga ko shvata, zavisno od okolnosti. Neko shvata da je pošteno ukrasti od onoga ko je ukrao i ko ima mnogo. Ali, nije sigurno pošteno da državnik ili ministar radi u ličnom interesu, jer je on dužan da radi u interesu naroda, države, opštem interesu.

Da završim sa ovim, voditeljka Miljković postavi pitanje dr Čupiću: „Šta vi imate od toga što se borite za poštenje?“ Čupić odgovori: „Imam unutrašnji mir“.