EN
U nepreglednom moru namrgođenih medija i smrtno ozbiljnih sadržaja, humoristički portal RT Balkan predstavlja pravo osveženje. Tu sve vrvi od humoreski, parodija, travestija, persiflaža, aforizama, šala, pošalica i srodnih formi humora i satire. Tako poznati čečenski humorista Ramzan Kadirov piše kako „nema sumnje da su skoro sve evropske zemlje pristalice satanizma“.
Kadirov, inače majstor neobičnih komparacija, ponovo uzdiže ovu stilsku figuru na pijedestal originalnosti, pa veli: „Satanizam i nacizam u ovim zemljama prikriveni su slobodom govora kao što se Adolf Hitler krio iza negovanja čiste rase“.
| Sloboda govora je ipak precenjena, kao i sloboda mišljenja, okupljanja, udruživanja, precenjen je i svaki drugi oblik nezavisnog građanskog delovanja. Otkud mužicima pravo da misle i govore drugačije od onog što su gazda Putin, politička vrhuška i patrijarh propisali? |
Grohot iranskih dronova
Humorni potencijal njegovog teksta je očigledan, jer Hitler nije skrivao nacizam iza negovanja čiste rase, već je rasne zakone sprovodio u delo, istrebljujući Jevreje u Holokaustu i pokoravajući sve narode koje je smatrao nižim rasama, dakle sve koje je nacistička doktrina smatrala nearijevcima. Izmeštanje poređenja je klasičan humorni postupak, neminovno je prisetiti se pesme „Uspavanka kao porediti“ nadrealiste Marka Ristića: “U noći kao mesečina spavaš, spavaš kao žal / Kao more mesečina, kao laneno platno, kao jagnje žala / Spavaš kao što govoriš, na platnu belom kao danas”.
Kremaljski humorista Dmitrij Medvedev šalje duhovitu poruku: “Želim da razočaram neprijatelje, od naoružanja imamo sve”. Potom dodaje: “Rusija ima dovoljno naoružanja, planira da zadrži tempo proizvodnje koji je postigla pred kraj prošle godine, a od početka ove vojska je snabdevena najtraženijim modelima”. Iranski dronovi su se grohotom nasmejali kad su pročitali ovu urnebesnu pošalicu.
Komičar pod maskom patrijarha
Poznati ruski komičar Kiril Gunđajev koji se u svojim stand up nastupima najčešće pojavljuje u odeždi patrijarha, glumeći crkvenog poglavara, obratio se parodijom hrišćanske propovedi: “Verujemo da Gospod neće napustiti rusku zemlju, da neće ostaviti našu vlast, našeg pravoslavnog predsednika, našu vojsku. Da će Rusija imati snage, ako bude potrebno, da odbrani svoju zemlju i svoj narod”.
Vaistinu vrcav mladić, podseća pomalo na znameniti aforizam ovdašnjih kama- humorista: “Srbija se brani u Kninu”. Gospod se u poslednje vreme nije oglašavao sa ruske zemlje, tako da nema dokaza da je na njoj boravio u prijateljskoj poseti. Ako se i pojavljivao, njegova poseta je prošla inkognito, bez tragova. Bogotražiteljima se za trenutak učinilo da su videli božansko prisustvo na transparentu na kojem je bila ispisana parola “Šesta zapovest: Ne ubij!”, ali je devojku koja je nosila transparent brzo uhapsila ruska policija. Em širi defetizam i diskredituje rusku armiju, em se šetka ispred pravoslavnog hrama mašući bogohulnim natpisom.
Sloboda govora je ipak precenjena, kao i sloboda mišljenja, okupljanja, udruživanja, precenjen je i svaki drugi oblik nezavisnog građanskog delovanja. Otkud mužicima pravo da misle i govore drugačije od onog što su gazda Putin, politička vrhuška i patrijarh propisali?
Živ je kamen, umro nije
Sofija Trivunac nas uveseljava sledećom apoftegmom: „Već je poznato da biljke, drveće, kristali i kamenje imaju život i komuniciraju na svoj način među sobom“. Kamen iz njene glave očigledno je odoleo iskušenju petrifikacije i nekako se dokopao egzistencije, samo nije baš jasno na koji kamen misli. Na „ovaj kamen zemlje Srbije što preteć’ suncu dere kroz oblak“? Ili možda na onaj kamen što ga je Boško Obradović, inače kolega po gazdi saradnika RT Balkan, donosio u Narodnu skupštinu kao glumački rekvizit za humoristički nastup? Ili je možda reč o kamenu mudrosti? Kako god bilo, živ je kamen, umro nije, dok je RT Balkana i Srbije.
Redakcija humorističkog portala nas izveštava i o ruskim tradicijama koje stranci ne razumeju. Jedna od njih je kult gostoprimstva: „Iako vlada mišljenje da su Rusi hladan i ne toliko druželjubiv narod, istina je potpuno suprotna – oni obožavaju da idu u goste“.
Zaista je čudno što stranci ne razumeju ovaj lep ruski običaj, pa čak i pružaju otpor ruskoj tradiciji. Takvo ponašanje je najkarakterističnije za neke ruske susede ili za one nacije koje su dugo živele u prinudnoj zajednici s Rusima. Recimo, za Poljake, Čehe, Gruzijce, Čečene, Moldavce, a danas je ovaj fenomen najprisutniji među Ukrajincima.
Nesporazum sa svetom
Dođu Rusi u goste nepozvani, obučeni u nove uniforme, ali nipošto praznih ruku, neki red mora da se zna. Svrate naoružani teškom artiljerijom, tenkovima, puškama, mitraljezima i dronovima, krenu da granatiraju stambene zgrade, vrtiće, škole, crkve, bolnice, domove kulture, počnu da rastavljaju nevine domaćine od života i da ih pakuju u masovne grobnice – a niko da ih ljudski dočeka, nigde tople domaćinske dobrodošlice, niko da se seti da iznese neko posluženje, da ih ponudi kafom, čajem, votkom ili, ne daj bože, da priredi zakusku.
Stranci nemaju nimalo razumevanja za ruski način života, niti pokazuju minimum poštovanja za osveštane ruske tradicije. Zaista je Rusija osobena, originalna civilizacija, pa nije ni čudo što ima nesporazume sa celim svetom. Toliko su posebni da ih niko ne razume, čak ni oni koji ih obožavaju do imbecilnosti. RT Balkan je tipičan primer. Iako je reč o humorističkom portalu, čitaoci u Srbiji ih doživljavaju krajnje ozbiljno, pa na osnovu njihovih viceva i pošalica grade sopstveni pogled na svet i okolinu.
Komediji zabune nikad kraja.
