ENOvih dana, neposredno pred sedmogodišnjicu tragedije, u prodaji se, u izdanju Dan grafa, pojavila knjiga sa dokumentima do kojih su došle porodice, kao i dokumentima sa suđenja čelnika RTS, koji bacaju novo svetlo na ovaj događaj. Prema rečima članova porodica nastradalih, na sudu ovi dokazi nisu uzeti u obzir. Žanka Stojanović, majka jednog od poginulih radnika RTS, ističe za Danas da su porodice svih sedam godina radile na istraživanju istine, jer su znali da su „žrtvovani zarad Miloševićeve propagande“. Stojanović navodi da su porodice tokom istrage došle do velikog broja dokumenata koji, prema njihovim rečima, dokazuju da su predsednik SRJ Slobodan Milošević i čelnici RTS znali da će televizija biti gađana, a da su radnike ostavili da poginu.
– Nadam se da će knjiga otvoriti put do istine. Specijalni tužilac za ratne zločine sada ima ceo materijal na osnovu kojeg može da obnovi postupak. Milanović je osuđen samo za nepostupanje po odluci vlade, a ne za ubistvo sa predumišljajem – ističe Žanka Stojanović, nadajući se da će preko knjige sa istinom da se upozna širi broj ljudi.
Sudski proces je počeo 2001. godine i završen je u junu 2002. godine. Žanka Stojanović navodi da kroz njega nije izneta istina jer veliki broj učesnika, ne samo da nije optužen nego nisu uzeti ni za svedoke. Sama činjenica da na sudu nisu izneti svi dokazi, prema njenim rečima, rezultirala je knjigom.
Ona navodi da je u knjizi jasno obrađena hronologija događaja, a što sud nije ispitao. Stojanović navodi da su na mesto događaja čelnici RTS došli svi zajedno, odmah po gađanju zgrade u Aberdarevoj, a da su svi naveli da su došli od svoje kuće, a žive u različitim delovima grada. Prema njenim rečima, sud se opet nije upuštao u ispitivanje ko, kako i za koje vreme je uopšte mogao da stigne tako brzo do Aberdareve. Ona navodi da ih je u laži „uhvatio“ generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić koji je rekao da je došao isprede zgrade RTS u 2 sata i 16 minuta, i da je tu zatekao sve čelnike RTS. Milanović je rekao da je došao u 2 i 20, a Komrakov u 2 i 30. Prema njenim rečima, na snimku Janka Baljka lepo se vidi da Komrakov u 2 i 20 sam snima pogođenu zgradu. U knjizi se navodi i da je Milanovićeva sekretarica potvrdila da je direktora RTS, odmah po bombardovanju zgrade, videla na parkingu ispred RTS.
Stojanovićeva navodi da postoj izjava snimatelja Imre Bira, koji je bio pored tadašnje urednice Spoljnopolitičkog programa RTS Tatjane Lenard u Budimpešti u noći napada, kada je ona javila nepoznatom sagovorniku na Televiziji Beograd, da će uskoro biti bombardovani. Ona je i Biru rekla da mu žena ne dolazi na posao te večeri posle 22 časa. U knjizi se navode dokumenti da je i Vojska raspolagala informacijama o planiranim ciljevima NATO.
Autor knjige Zoran Janić navodi da postoji i svedok, lice iz obezbeđenja Marka Miloševića, i njegova izjava pod punim imenom i prezimenom, da je prisustvovao razgovoru general-majora Aleksandra Bakočevića i Marka Miloševića u požarevačkom kafiću Roleks dan uoči napada, gde su ova dvojica razgovarala o sutrašnjem napadu na RTS.
„Žrtve su zanemarljive s obzirom na propagandnu korist od toga“, navodi reči Marka Miloševića autor knjige.
Žanka Stojanović ističe da je nelogično da bude kažnjen samo Milanović. Prema njenim rečima, sud nije ispitao ulogu ostalih rukovodilaca RTS, Milanovićevog pomoćnika Jovana Ristića, sekretara Televizije Dušana Jakovljevića i urednika Milorada Komrakova, Tatjanu Lenard i Dušana Vojvodića, koji je neposredno pred napad izveo iz zgrade kćerku Nataliju Sinanović. Žanka Stojanović kaže da je važnu ulogu imao i UO RTS, u kome su sedeli i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić i generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić.
– Indikativno je što oni kriju kakve su odluke donete. Milanović tu odluku nije doneo samostalno. Milanović je bio deo zemunskog klana, stalni posetilac Šilerove. U predsedničkim izborima 2002. godine, kada je pušten sa robije, nalazio se u predizbornom štabu Vojislava Šešelja – navodi Stojanović.
Stojanović ističe da roditelji nemaju pravo žalbe na presudu jer nisu stranke u postupku.
– Knjiga je jača od osude. Svi koji nisu osuđeni imaju porodice i prijatelje. Istina deluje kao vetar i voda. Knjiga ostaje. Ona je pečat vremena i svedočanstvo da se vidi šta je sve bilo. Opomena da se ovako nešto ponovo ne dogodi. Zločin se ne može ispraviti – navodi Žanka Stojanović.
Miloš Miloradović
