ENBEOGRAD – Posle skoro pet godina, koliko je proteklo od „demokratizacije“ nekadašnje TV Bastilje, izgleda da će finansiranje Radio-televizije Srbije da se vrati – na staro. Prema najavama ministra kulture i informisanja Dragana Kojadinovića, resorna ministarstva nameravaju da u toku ove godine razrade plan za uvođenje dobre stare TV pretplate. Osnova postoji – u Zakonu o radiodifuziji, a ponuđena rešenja su već okušana u vidu naplate uz telefonski ili račun za struju ili zasebnu uplatnicu poput pretplate za kablovsku televiziju.
Podsetivši da se u svetu nacionalne televizije finansiraju šaroliko – od pretplate uz kablovski sistem do budžeta, pi-ar Ministarstva kulture Dejan Masliković napominje da bi ove godine trebalo očekivati i proračun kako da se smanje troškovi i broj zaposlenih u ovoj televiziji.
– U RTS-u trenutno ima više od 8.000 zaposlenih, računajući i dopisnu mrežu širom Srbije i tehničko osoblje. Analiza koja treba da se uradi u dogovoru sa sindikatima pokazaće koliko ljudi će biti proglašeno viškom, kao i socijalni program za one koji odlaze – objašnjava Masliković i dodaje da, prema nekim procenama, treba da ode oko 1.500 ljudi.
Imajući u vidu da Pink, sudeći po nezvaničnim podacima, posluje „u plusu“ sa nešto manje od 1.000 ljudi (računajući i dva satelitska kanala i dve radio stanice), a B92 sa oko 300 ljudi, logično je zapitati šta će budućem javnom servisu 6.000 zaposlenih.
Drugi, mnogo teži posao pred nacionalnom televizijom jeste transformacija iz komercijalne TV kuće u nacionalni javni servis. Budući da RTS iz budžeta vuče godišnje milijarde dinara (ove godine 2,5 milijarde), nije čudno što je od ove zakonske obaveze RTS udaljen „sedam milja“. Upućeni kažu da će, dokle god bude zavisila od budžeta, ova kuća (tj. direktor) zavisiti od volje političara, a program javnog servisa (obavezna zastupljenost obrazovnog, informativnog, dokumentarnog i kulturnog programa u određenim procentima) biće zamenjen komercijalnim.
Privatnim televizijskim kućama koje imaju nacionalnu pokrivenost, naravno, nije milo da u sadašnjim teškim uslovima rada u zemlji, gde ne postoji tržište, zakon o glasilima i nadležno radiodifuzno telo, samo nacionalna kuća naplati svoj program.
Direktor BK televizije Bojana Lekić ukazuje da su danas sve privatne televizije u minusu i da se jedva izdržavaju. Problem elektronskih medija nije samo u uvođenju pretplate za RTS, dodaje ona, već u tome što državna televizija nije postala ono što treba – javni servis.
– Država treba da prizna da ne može da reši problem RTS-a uvođenjem dobrovoljne pretplate i da će vlast pribeći onim rešenjima koja su oduvek kritikovali – naplatom uz neki od računa za telefon ili struju – objašnjava Lekićeva.
I predstavnici Pinka smatraju da pretplata ne sme biti nametnuta građanima.
– Volela bih da živim u državi i plaćam za televiziju čiji program gledam – kaže pi-ar „ružičaste“ TV kuće Tatjana Vojtehovski. Nemamo ništa protiv televizijske pretplate ako nju izaberu građani, ali, ako se ona „prilepi“ uz neki račun, moraćemo svi da je plaćamo – jer niko ne može ni bez struje ni bez telefona.
T. Kaluđerović
