Ko je Darija Aslamova, ruska novinarka protjerana s Kosova?

Darija Aslamova; Snimak ekrana: Face.ba
Darija Aslamova; Snimak ekrana: Face.ba

Darija Aslamova i njen poslodavac, tabloid Komsomolskaja pravda, koji podržava Kremlj, tvrde da je 52-godišnja novinarka išla na Kosovo kako bi izvještavala o nedavnim nemirima u regiji.

Zvaničnici na Kosovu nisu bili ubijeđeni i zadržali su Aslamovu na granici. Ona je kasnije puštena i vjeruje se da je od 6. avgusta Aslamova u srbijanskom gradu Raška, nedaleko od graničnog prelaza između Srbije i Kosova.

 

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je rekao 6. avgusta da je Aslamova pod sumnjom da je špijun i da su organi sigurnosti tražili da utvrde „njene namjere“.

 

„Mnoge zemlje su dokazale da je ona bila uključena u špijunažu za rusku vojnu obavještajnu službu i da se pretvara da je novinarka“, rekao je Svečlja u izjavi za medije bez preciznih navoda o kojim se zemljama radi. Dan kasnije, Svečlja je na Facebook objavi rekao da je Aslamova proglašena za „nepoželjnu osobu u Republici Kosovo“, što znači da ima zabranu od pet godina ulaska u zemlju.

 

 

 

Govoreći za Balkanski servis Radija Slobodna Evropa, premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) je rekao da namjere Aslamove „nisu bile dobre“. Dodao je da „nije bilo čudno što je ona došla iz Srbije pošto Rusija želi da iskoristi Srbiju kao platformu da destabilizuje Balkan i naročito da napadne Kosovo“.

 

Aslamova i Komsomolskaja pravda nisu komentarisali optužbe Kosova protiv nje koje su došle usred tenzija na granici sa Srbijom, uključujući i incident u kojem se 6. avgusta policija Kosova našla pod vatrom.

 

Aslamova se i ranije našla u nevolji kada joj je zabranjeno da uđe u Moldaviju nakon što je navodno išla da intervjuiše bivšeg predsjednika ove zemlje, Igora Dodona.

 

Ko je Aslamova?

 

Prema navodima ruskog tabloida, Aslamova je bila u Srbiji i Kosovu kako bi pripremila „specijalni izvještaj o nedavnim tenzijama“ između dvije države. U objavi na Facebooku, 5. avgusta uslikana je s članom Srpske pravoslavne crkve, episkopom Stefanom.

 

 

 

„S takvim blagoslovom, idem u bitku i ne plašim se“, napisala je Aslamova uz sliku.

 

Aslamova ima istoriju pojavljivanja na mjestima gdje su ruske snage bile uključene u konflikte, uključujući Čečeniju, Abhaziju, Južnu Osetiju, Nagorno-Karabah i Tadžikistan ali i bivšu Jugoslaviju. U mnogim prilikama, ona je bila suočena s hapšenjima što je detaljno opisano u njenoj knjizi, ‘Dnevnik ozloglašene djevojke’.

 

Komsomolskaja pravda redovno širi propagandu Kremlja i već je uočena kako cirkuliše u područjima Ukrajine koje su okupirale ruske vojne snage.

 

Novina se takođe našla na naslovnim stranama u martu jer je odštampala a zatim brzo izbrisala, broj poginulih Rusa u Ukrajini, nešto što Kremlj vrlo rijetko, ako i ikada spominje.

 

Tokom svoje karijere, Aslamova je takođe radila intervjue s visokim dužnosnicima, od kojih su mnogi bili na lošem glasu, uključujući bivšeg iračkog vođu Sadama Huseina i sirijskog predsjednika Bašara al-Asada. Svečlja je na svojoj Facebook stranici objavio nekoliko fotografija novinarke s Asadom kao i s ruskim ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovim.

 

 

Aslamova se takođe nadala da će 2017. intervjuisati tadašnjeg predsjednika Moldavije, Igora Dodona, saveznika Kremlja i Putina. Međutim, sigurnosne službe Moldavije zabranile su joj ulazak, rekavši da nije u stanju da „opravda razlog posjete“. Dodon je kasnije osudio tu odluku.

 

Nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara, objave na Facebooku pokazuju da je Aslamova bila unutar zemlje, uključujući regiju Mariupolja, nekada industrijske luke koja je za mnoge postala simbol neselektivnog razaranja ruskih snaga i otpora Ukrajine.

 

U Ukrajini, Aslamova je navodno radila i za ruski propagandni kanal, Cargrad.

 

Sudeći po njenim objavama na društvenim mrežama, Aslamova je bila ekstatična u vezi televizijskog obraćanja ruskog predsjednika Vladimira Putina, 21. februara. Putinov govor bio je pun istorijskih ogorčenosti, teorija zavjere i direktnih fabrikacija i okončao je sve sumnje u to da ruski lider neće napasti Ukrajinu. „Plakala sam kao dijete od radosti! Osam dugih godina… i sada smo ovdje! Pobjeda“, napisala je 22. februara na društvenim mrežama.

 

Njeno posljednje hapšenje dešava se usred tenzija između susjeda na Zapadnom Balkanu, Kosova i Srbije koje su se zaoštrile prošle sedmice kada je Kosovo reklo da će uvesti obavezu Srbima koji žive na sjeveru zemlje i koriste registarske tablice da se prijave za izdavanje novih registarskih tablica koje izdaju institucije u Prištini. Etnički Srbi su protestovali zbog ovog zahtjeva blokirajući granične prelaze.

 

Uvođenje ove obaveze je odgođeno. Etnički Srbi čine oko pet procenata stanovništva na Kosovu na kojem živi 90 procenata etničkih Albanaca.

 

U drugom incidentu, 6. avgusta kosovska policija je rekla da se jedna od patrola u blizini granice sa Srbijom našla pod paljbom u području zemlje obilježenom etničkim sporovima i krijumčarskim aktivnostima.

 

„Njen pokušaj ulaska u našu zemlju, koji koincidira s razvojem događaja na sjeveru zemlje, jasno dokazuje da se Rusija pridružila propagandi Srbije s ciljem destabilizacije naše zemlje“, rekao je ministar unutarnjih poslova Svečlja.

 

Kosovo se pridružilo osudama Evropske unije i Sjedinjenih Država protiv ruske invazije na Ukrajinu i već je uvelo sankcije Moskvi.

 

Uprkos tome što ne priznaje nezavisnost Kosova, Moskva tamo ima kancelariju za vezu i diplomate. Kancelarija u Prištini osnovana je 2005., tri godine prije nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije.

 

U oktobru 2021. Priština je naredila da dvojica diplomata napuste zemlju nakon što ih je optužila za neodređene „destabilizirajuće“ aktivnosti.

 

U decembru 2021. još jedan ruski diplomata koji je bio član misije Ujedinjenih nacija na Kosovu je protjeran zbog „štetnih aktivnosti“.

 

Dok je većina Evrope uvela sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, Beograd je odbio da povuče ovakav potez protiv svog tradicionalnog saveznika. Srbija zavisi od Rusije gotovo upotpunosti u pogledu snabdjevanja energentima, a predsjednik Aleksandar Vučić je rekao da bi nametanje sankcija Moskvi bilo katastrofalno za Srbiju.

 

Vučić je pokušao da balansira između nade da Srbija uđe u Evropsku uniju dok ostaje u dobrim odnosima s Kremljem.

 

Srbija, zvanični kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odbacila je upozorenja Brisela da bi mogla „platiti cijenu“ zbog odbijanja da nametne sankcije Rusiji.

 

Tagovi

Povezani tekstovi