EN
Rektor Dejan Madić u žižu javnosti dospeo je nedelju kada se pojavio ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i rekao da su studenti i mladići zatvoreni u Filozofskom fakultet „u pravu“, te da profesor Dinko Gruhonjić čiji otkaz traže jeste širio „govor mržnje“.
Ovim se priključio kampanji koji je pokrenuo poslanik Srpske napredne stranke u Narodnoj skupštini Milenko Jovanov, targetirajući Gruhonjića kao „ljubitelja ustaša“, a sve su nastavili mladi partijski jurišnici presvučeni u predstavnike studenata, ali i gradonačenik Novog Sada Milan Đurić, te predsednik Srbije lično.
Pre toga, prva tri dana blokade Madić se nije javljao, ni izbačenim kolegama sa FF, ni medijima, dok je sa studentima i „studentima“, pregovarao ili „pregovarao“ bez dekanice fakulteta koji je blokiran, ali je za tu priliku pozvao dekane Fakulteta tehničkih nauka i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.
Ovaj podatak manje je zbunjujući ako se pogleda spisak podrške Srpskoj naprednjoj stranci na prošlim izborima, na njemu se nalaze i rektor i oba pomenuta dekana.
Madić taj dan izgleda nije očekivao novinare, sem onih sa režimskih portala, jer kako su kolege sa N1 i portala 021 počeli da postavljaju pitanja, ubrzo je ušao u verbalni okršaj sa potonjim, targetirajuči ga kao „ubačenog elementa“, dodajući da treba da ga bude „sramota“ i da ga „tuži“ ako hoće.
Zbog (ne)reakcija Rektorata, ostavku je na kraju podnela prorektorka za međunarodnu saradnju Univerziteta Sabina Halupka Rešetar.
Neakademsko ponašanje prvog čoveka Univerziteta na pomenutoj konferenciji, nastavak je zapravo onoga što smo videli prilikom njegovog izbora 2021. godine.
Tada je izbor rektora protekao u atmosferi prljave političke kampanje u kojoj su se za prevlast borile dve struje SNS-a. Njegova protukandidatkinja Sanja Podunavac Kuzmanović dobila je više glasova na Senatu univerziteta i očekivala se njena pobeda, međutim, vrlo neobično, na Savetu je Madić na kraju osvojio 18 glasova, a Kuzmanović 12. Treba istaći da je pre glasanja, Skupština Vojvodine po hitnom postupku smenila članove Saveta Univerziteta iz reda osnivača i imenovala nove.
Naprasno i vanredno su smenjivani i pojedini članovi Saveta fakuleta u toj izbornoj godini za mnoge dekane. Borba se preselila i na Ministarstva prosvete koje je bilo uz Madića i Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje, koje je podržavalo Kuzmanović.
Na kraju je rektora izabrao Savet u novom sastavu u kojem je bio i Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara, najvernijeg Vučićevog saveznika u Vojvodini. Madićev mandat traje do kraja septembra ove godine.
Dejan Madić rođen je 6. marta 1966. godine u Novom Sadu. Akademsku i naučnu karijeru započeo je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu kao asistent pripravnik 1991. godine.
Autor je više od 200 naučnih radova objavljenih u međunarodnim i domaćim časopisima i zbornicima sa naučnih skupova. Rad mu je orijentisan na proučavanje i analizu fizičke aktivnosti i njenog uticaja na čoveka.
U zvanje redovnog profesora izabran je 2011. Na doktorskim studijama predaje predmet Nauke o fizičkom vežanju, Kinantropološka analiza sportske aktivnosti, a predaje i na master i osnovnim akademskim studijama. Bio je i dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, a angažovan je kao i nastavnik na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Obavljao je i niz drugih funkcija kao što su član Olimpijskog komiteta Srbije, konsultant za reformu obrazovanja u Ministarstvu prosvete i član Radne grupe za izradu predloga Zakona o sportu Ministarstva za omladinu i sport..
U mladosti je bio reprezentativac Jugoslavije, te šampion Jugoslavije u preskoku i pobednik Kupa Jugoslavije sa GK Vojvodina. Osvojio je dve bronzane medalje na balkanskim prvenstvima.
Kao trener juniorki i seniorki, osvojio je sedam titula seniorskih državnih prvakinja, više juniorskih, kadetskih i pionirskih državnih prvakinja i treće mesto na gredi na Balkanskom prvenstvu.
Predvodio je gimnastičarke na evropskim prvenstvima u Birmingemu 1996, Parizu 2000, Patrasu 2002. i Amsterdamu 2004. godine, te na svetskim prvenstvima u Tijanu Jinu 1999. godine i u Los Anđelesu 2003. godine.
Nagrađen je Nagradom Jovan Mikić Spartak, koje je najviše priznanje u oblasti sporta u Vojvodini. U braku je sa Erikom i otac je četiri dečaka.
Izvor: Danas
