Slučaj
ubistva novinara Slavka Ćuruvije više od deset godina prioritet je srpske
policije i pravosuđa. Prekjučerašnja izjava specijalnog tužioca Miljka
Radisavljevića, da će se „uskoro rasvetliti ubistvo” samo je podsetila na
mnogobrojna obećanja predstavnika vlasti od 5. oktobra 2000. do danas. Maltene,
nema političara, tužioca, policajca koji nije obećao otkrivanje ubica, uz
obaveznu odrednicu „uskoro”. Od 2001. godine političari, kao i predstavnici
MUP-a i tužilaštva obećavaju da će taj zločin rešiti i da su „načinjeni pomaci”
u istrazi. Svake godine, 11. aprila, na godišnjicu ovog zločina političari
uveravaju javnost da se na slučaju intenzivno radi i da se „ubice moraju
suočiti sa pravdom”. Obećanja su se nizala, ali odgovora na pitanje ko je na
Uskrs 1999. godine ubio Slavka Ćuruviju – nema.
Pored
ubistva Ivana Stambolića i četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali,
likvidacija poznatog novinara bila je jedan od tri glavna zadatka policije i
pravosuđa, posle petooktobarske promene vlasti. Prva dva slučaja odavno su
pravnosnažno rešena, dok je ubistvo Ćuruvije i dalje, bar zvanično misterija.
U
martu 2001. godine, tadašnji zamenik okružnog tužioca u Beogradu Siniša Simić
izjavio je: „Učinjen je veliki pomak, ali još nemamo ubice niti naručioce”.
General Radovan Knežević, tada načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog
kriminala MUP-a Srbije rekao je iste godine u oktobru: „Policija neće stati dok
ne reši ovaj slučaj”.
U
jeku akcije „Sablja”, tadašnji ministar pravde, pokojni Vladan Batić izjavio
je: „U narednih nekoliko dana biće rasvetljeno ubistvo novinara Slavka
Ćuruvije”. Bivši ministar policije Dušan Mihajlović rekao je tih dana da će
biti pokrenuto pet velikih sudskih postupaka, među kojima i onaj za ubistvo
Ćuruvije”. U novembru, Mihajlović je bio još precizniji kada je saopštio da
policija „tačno zna ko su ubice Ćuruvije, ali da tužilac ne može da podnese
krivičnu prijavu samo na osnovu policijskih saznanja”.
Najkonkretnije
do tada bilo je saopštenje tadašnjeg Specijalnog tužilaštva i UBPOK-a, u
decembru 2003. godine u kojem je rečeno da su ubice Slavka Ćuruvije
identifikovane, da ih je prepoznao neposredni očevidac, ali da se u cilju
istrage njihova imena još ne mogu objaviti, kao i nova izjava Dušana
Mihajlovića: „Policija zna ko je ubio Ćuruviju.”
U
aprilu 2004. godine, Miroslav Milošević, tada načelnik Resora javne bezbednosti
MUP-a Srbije izjavljuje da policija nema validnih dokaza protiv osoba
osumnjičenih za ovo ubistvo, ali da će ipak povući određene poteze.
Godinu
dana kasnije, Dragan Jočić, novi ministar policije kaže: „Ne tvrdim da ću da
rasvetlim taj slučaj, ali sigurno neću izmisliti neko ime i povezati ubistvo
Ćuruvije sa nekom grupom, a da za to nemam dokaze. Iz prethodne vlasti je bilo
pokušaja da se istraga stopira, pa su objavljivani navodno neki podaci, ali
ništa nije konkretno urađeno. Ovoj Vladi Srbije rasvetljavanje ubistva Ćuruvije
jedan je od najvažnijih zadataka”.
Tomo
Zorić, bivši portparol Specijalnog tužilaštva izjavljuje krajem 2005. godine:
„Postignut je napredak na rasvetljavanju počinilaca ubistva i prikupljanja
dokaza. Javnost će o svim detaljima istrage ubistva Ćuruvije biti blagovremeno
upoznata kada se za to steknu zakonski uslovi”. Identičnu izjavu, Zorić
ponavlja i u aprilu naredne godine.
U
to vreme, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je nezadovoljan zbog toga
što su ubice novinara Slavka Ćuruvije i posle sedam godina na slobodi.
U
jesen 2006. godine Slobodan Radovanović, tadašnji specijalni tužilac obećava:
„Pitanje je dana kada će građani Srbije čuti ko je i zašto naredio taj zločin,
ko je pucao, a ko čuvao stražu, ko je pružao logističku podršku i zašto
likvidacija Ćuruvije nije mogla da bude rešena više od sedam godina”. Portparol
Zorić, posle nekoliko meseci, dodaje: „Obećanje koje smo dali građanima Srbije
sigurno ćemo ispuniti do kraja jeseni. Nije u redu da licitirate sa danima”.
Krajem
2006. godine, Radovanović je izjavio da je otvorena istraga protiv velikog broja
osoba za ubistvo Ćuruvije, da je reč o „političkom ubistvu”, i da je predložio
sprovođenje istražnih radnji. On je još jednom najavio da će u roku od nekoliko
meseci procesuirati slučaj, ili će javno saopštiti zbog čega je nemoguće
izvesti pred sud odgovorne za ovaj zločin.
U
februaru 2008. godine, novi specijalni tužilac Miljko Radisavljević saopštava
da bi preduzimanje novih istražnih radnji „moglo doneti ozbiljnije pomake u
istrazi”. U aprilu iste godine, predsednik Tadić, povodom devetogodišnjice
zločina, zahteva da se istraže i reše svi slučajevi nerasvetljenih ubistava,
napada i pretnji novinarima.
Povodom
desetogodišnjice ubistva, Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu
pravde apeluje na Republičko tužilaštvo i MUP da se „što pre završi
pretkrivični postupak, jer je slučaj trenutno u toj fazi”.
Ministar
policije Ivica Dačić izjavio je u aprilu 2010. godine da će preduzeti sve što
je u njegovoj moći da se ubistvo Slavka Ćuruvije reši. „Bez obzira na to što
sam ja, odnosno moja stranka, bio deo vlasti u tom periodu, odgovaraće ko god
da je počinio ili naložio ta ubistva”, obećao je Dačić.
Specijalni
tužilac Radisavljević izjavljuje tih dana da je postignut određeni pomak u
pretkrivičnom postupku za ubistvo Ćuruvije i da je obezbeđen veliki broj
dokaza, ali da to još nije dovoljno za pokretanje istrage.
U
maju, Radisavljević potvrđuje da iskazi uhapšenih pripadnika „zemunskog klana”
Sretka Kalinića i Miloša Simovića mogu da doprinesu rasvetljavanju političke
pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i ubistva Slavka Ćuruvije.
U
avgustu 2010. godine, ministarka pravde Snežana Malović kaže da je uverena da
će srpski organi gonjenja skinuti veo tajne sa ubistava Slavka Ćuruvije i
Milana Pantića i da država više ne sme da dopusti da novinari zbog javno
izraženog kritičkog stava prema negativnim društvenim pojavama budu meta
kriminalnih krugova.
Prošlog
juna, Radisavljević pored ostalog kaže: „Formalno, istraga još nije pokrenuta
jer nisu otkriveni počinioci. Siguran sam da ovo ubistvo neće ostati nerešeno i
da ćemo biti u prilici da počinioce izvedemo pred sud. Znam da je proteklo
mnogo vremena od ovog događaja i da su potpuno opravdana očekivanja porodice
pokojnog Ćuruvije i celokupne javnosti da se konačno razreši ovaj zločin.
Istovremeno to je veliki profesionalni izazov ali i obaveza, koju ćemo
ispuniti.
Autor: Dorotea
Čarnić
