ENUbistvo Branislava Šaranovića, pucnjevima iz heklera, samo je još jedan u nizu dokaza da „kockarska industrija” u Srbiji predstavlja veoma rizično polje. Šezdesetšestogodišnji vlasnik kompanije „Fil–Šar” kontrolisao je rad četiri kockarnice koje se nalaze u Beogradu, Kruševcu i Aleksandrovcu. Između ostalih, upravljao je i kockarnicom na drugom spratu hotela „Slavija”.
Na listi vlasnika slot klubova u Srbiji nalaze se imena ljudi koji su odležali zatvorske kazne ili im se sudi za ubistva, dilovanje narkoticima i privredni kriminal. Andrija Drašković, koga su italijanske vlasti tražile zbog umešanosti u šverc cigareta, a u Srbiji mu se sudi za ubistvo – zbog čega je proveo četiri godine u zatvoru, u okviru svog DLM holdinga upravlja i kompanijom koja kontroliše slot klubove FUN, otvorene na više ekskluzivnih lokacija u Beogradu, od Slavije do Knez-Mihailove ulice.
Svoje klubove ima i Milan Narančić, zvani Limun, nekada blizak surčinskom klanu. On je jedan od najuticajnijih na domaćem tržištu slot aparata, a vlasnik je kompanije LD Games s.r.o, osnovane 2003. godine u gradu Čeb, u Češkoj, koja se bavi proizvodnjom i prodajom elektronskih aparata za kockanje. Narančić u Srbiji kontroliše lanac slot klubova preko kompanije BN, čiji je formalni vlasnik njegova žena Branka. Ovi klubovi se nalaze na 13 lokacija u Beogradu, Novom Sadu i Kruševcu. Drugi lanac kockarnica na koji Narančić ima uticaj jesu „Red laje” slot klubovi, koji se nalaze uglavnom po Vojvodini i koji su registrovani na ime Dejana Stojanovića, sa kojim Narančić zajedno vodi firmu u Češkoj.
Novak Buha upravlja sa devet „Gejm planet” slot klubova, u Beogradu i Novom Pazaru. On je rođeni brat bivšeg vođe surčinskog klana Ljubiše Buhe Čumeta. Novaku Buhi se sudi pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu za iznudu novca.
Nijedan lanac kockarnica u Srbiji nema tako burnu istoriju kao što je „Zona sreće”. Ova kompanija, koja već 14 godina nudi kockanje na aparatima na 23 lokacije širom zemlje, uprkos svom imenu, prošla je kroz krvavu istoriju koja uključuje ubistvo vlasnika i direktora kompanije. Darko Živković, koji je bio vlasnik „Zone sreće” od 2004, ubijen je, zajedno sa svoja dva prijatelja, 28. septembra 2007. godine, a ubica se od tada nalazi u bekstvu.
Za ubistvo Dušana Trkulje, direktora „Zone sreće”, koje se dogodilo u avgustu 2001, osumnjičen je bio Slobodan Arambašić, vlasnik ove kompanije od 1999. Prema tekstu krivične prijave, njih dvojica su tog dana ispred sportskog centra „Radnički” imali žestoku raspravu koja se završila oružanim obračunom pištoljima i ručnom granatom. Trkulja i Arambašić su tada već bili zabeleženi u policiji. Prema informacijama MUP-a, Arambašić je osuđivan pet puta, zbog stavljanja u promet narkotika i nelegalnog posedovanja oružja, a Trkulja je takođe bio višestruko osuđivan zbog krađa i razbojništva. Slobodan Arambašić danas drži polovinu vlasništva nad klubovima „Zona sreće”.
Trenutno jedini kazino u Srbiji, „Grand kazino”, prema podacima domaćih i stranih biznis registara, kontroliše izraelsko-rumunski državljanin Fredi R. Koji je više puta bio učesnik finansijskih malverzacija i skandala u nekoliko zemalja. Zbog višegodišnjeg izbegavanja plaćanja poreza, njegova kazina u Rumuniji su platila kaznu od preko milion evra. Prošlog leta on je uhapšen u Izraelu zbog prevare u prodaji mermera u kojoj je je vlasnike kompanije koja je mermer kupila oštetio za 1,1 milion evra. Sudski postupak je u toku. Fredi upravlja radom dva kazina u Grčkoj, „Loutraki” i „Rodos”, „Grand kazinom” u Beogradu i dva kazina u Rumuniji.
Mnogi od vlasnika kazina iz prethodne decenije završili su nasilnom smrću. Najpoznatiji među njima je bio Željko Ražnatović Arkan koji je imao svoju paravojnu jedinicu. Kada je 15. januara 2000. godine, u lobiju hotela „Interkontinental”, ubijen sa tri hica u glavu, jedan od poslova koje je vodio bilo je upravljanje kazinom koji se nalazio u hotelu „Jugoslavija”. Arkanov prijatelj i jedan od komandanata njegove garde, Slavko Mijović zvani Mija Pijuk, bio je tokom devedesetih vlasnik kazina „Fer-plej” u hotelu „Kasina”. Pijuk je ubijen 19. oktobra 2001, kada je napadač ispalio iz heklera preko 20 metaka u njega, dok je sedeo u svom džipu ispred jednog beogradskog kafića. Todor Gardašević, ubijen 5. jula 2000. sa nekoliko hitaca u grudi i glavu, dok je napuštao svoj automobil parkiran ispred hotela „Jugoslavija”, vodio je kazino koji se nalazio u centru Beograda, u ime njegovog kuma – Andrije Draškovića.
Stevan Dojčinović
(NUNS Centar za istraživačko novinarstvo)
