EN
Ko prati redovno, zna da bi većina epizoda „Radio grafita“ bila lagano razgrabljena po naslovnim stranama nacionalnih portala. Sagovornici i njihove priče u njemu su jedinstveni što garantuje veliki broj klikova, makar za taj dan. Sledeći bi se tražilo već nešto drugo.
Ali kako kaže Klaić, „ako autor ne želi da se bavi senzacionalizmima, ostaje mu samo još jedna stvar: da nauči da priča priče“.
– Ideja da pokrenem podkast „Radio grafiti“ nastala je prošle godine kada sam se vratio sa obuke na kojoj sam učio veštine storytellinga. Bio je to kurs koji je organizovao slovenački javni servis za svoje novinare, a mesto smo dobili još jedna koleginica iz Sarajeva i ja kao gostujući novinari. Predavač je bio Rob Rozental, podkast guru za kojeg producenti sa najpopularnijeg podkasta na svetu „This american life“, kažu da je najbolji radijski predavač u Americi – izjavio je Klaić.
Storytelling je ističe, vrsta novinarskog pripovedanja duboko upletena u američku školu novinarstva. Dok smo mi u Evropi pisali vesti, izveštaje, članke i snimali priloge, oni su pričali priče.
U radijskom programu ta se razlika najviše osećala. Kada je internet dovoljno uznapredovao da smo dobili podkaste, postalo je jasno da tradicionalni načini pravljenja priloga i izveštaja nisu dovoljni da bi privukli publiku.U osnovi, storytelling je veština pričanja priče o bilo čemu i posedujemo je svi u manjoj ili većoj meri.
– Kada se primeni na radijski podkast, storytelling uvodi potpuno novi set čula u radijski prilog. Odjednom u podkastu nemamo više dvoje ljudi koji pričaju o nekoj temi već gosta koji priča svoju priču i autora koji toj priči daje dramsku i emotivnu dimenziju svojim pripovedanjem. Kada je to moguće u priču uvodimo i originalne zvuke koji pričaju svoj deo priče. Tako upakovana novinarska priča više nije samo izveštaj već kratak tonski film u kojem možemo da uživamo dobijajući mnogo više od informisanja – nastavlja naš sagovornik.
„Radio grafiti“ su u tom smislu jedinstvena emisija u našem medijskom prostoru, u kojoj se donosi tuđa priča i iskustvo na takav način da se slušaocu daje prilika da doživi makar malo onoga o čemu govore sagovornici.
Naravno, da bi ovakav podkast bio dobar, potrebno je naći kvalitetne sagovornike i tu do izražaja dazi novinarsko iskustvo.
– Bukvalno svaka priča može da se ispriča na ovakav način, a koliko će biti dobra najviše zavisi od toga kako sagovornik vešto ume da prepriča svoje doživljaje. Najbolje su priče ljudi koji pokušavaju nešto da postignu „protiv struje“, uprkos svom okruženju. Jedna od priča bila je i ona o izvesnoj Eleni koja boluje od bipolarnog i poremećaja ličnosti. Video sam je na Instagramu, veoma je otvoreno govorila o svojim problemima, ponekad i previše otvoreno – na svoju štetu. Našli smo se i snimio sam njenu ispovest koju sam pretvorio u dvadesetominutni podkast – izjavio je Klaić.
Ovaj podkast, koji nosi naziv „Bipolarni svet Elene Dudok“, nagrađen je na Festivalu mentalnog zdravlja i programa „Pripazi na klik. Pripazi na ton“, krajem oktobra ove godine.
Da bi priča bila kvalitetna, kako ističe, neke sagovornike strpljivo morate otvarati dok ne dobijete najprirodniju verziju ispovesti, a neke treba štititi od njih samih. Elena je bila od ovih potonjih.
Teme u „Radio grafitima“ nekad nastaju kao odgovor na aktuelna dešavanja, ali uglavnom do njih dolazi pažljivim slušanjem ljudi koji ga okružuju.
Svi mi imamo, objašnjava naš sagovornik, nekoga kome se nešto vanredno desilo i najčešće u takvim pričama leže biseri.
– Zato je bilo lako napraviti podkast o ljudima koji su preživeli bliski susret sa smrću ili onima koji se bore da sačuvaju šumu, ptice, kafić koji ekstremisti svakodnevno napadaju. O svim tim iskustvima može da se napravi izveštaj, ali na ovaj način koji preferiram u Radio grafitima ja se trudim da im ulijem i malo emocija i dramskog zapleta, da ih ispričam na način na koji pratimo radnju filma. I ljudi odlično reaguju na to. Od svih emisija koje radim, ovaj podkast je ubedljivo najslušaniji – nastavlja dalje.
Iako je Klaić kao bivši novinar štampanih medija, veoma vešt pisac, te autor nekada popularnog bloga „Panonska revija ludosti“, priče iz Radio grafita sa namerom ne želi da piše. „Podkast je podkast, ko hoće priču, mora da sluša“, dodao je.
Od narodnjaka do muzike za liftove
Podkasti su inače jedna od retkih medijskih proizvoda koji su u stalnoj ekspanziji. Ljudi ih slušaju dok trče, putuju, dok obavljaju neke manualne poslove i oni su vratili na neki način radio tamo gde mu je mesto.
Naravno, kako smatra Klaić, radijski program ima svoj tok, nešto nam se u njemu dopada, nešto ne, odgovara nam muzika ili ne, preferiramo manje ili više voditeljske priče, ali podkast je napravio iskorak iz tog sveta.
– Radijski program u Srbiji fomatiran je na najdosadniji mogući način. Ili slušamo narodnjake ili muziku za liftove. Kratke vesti, iste za sve i muzički blokovi. Retki su izuzeci. Radijski podkasti su u takvom okruženju doneli i svežinu i kvalitet iako i tu ima svega i svačega, ali kao što rekoh- ovog puta kao slušaoci mi biramo šta ćemo slušati – kazao je Klaić.
O radio, deo je vojvođanskog javnog servisa i ovih dana puni devet godina postojanja.
Stripovedač – jedini podkast o stipu u ovom delu Evrope
Klaić je autor još tri emisije na O radiju. Zajedno sa kolegom Dušanom Majkićem radi Stripovedač – Youtube podkast koji je jedini profesionalni podkast na ovu temu na Balkanu.
Svakog četvrtka sa koleginicom Almom Kovčić secira i po jedan kultni film u radio podkastu Superoperater – koji je posvećen sedmoj umetnosti, a autor je i polemičke emisije „Za i protiv“ koja govori o društvenim problemima i fenomenima u čije su središtu mladi u Srbiji.
Izvor: Danas
