Nažalost, poslanici u Narodnoj skupštini Srbije nisu prihvatili da u predlozima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima:
- Obrišu članove kojima se državnim preduzećima poput Telekoma Srbija omogućava da imaju medije u svom vlasništvu
- Unesu odredbe koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija
- Unesu odredbe kojima se ograničavaju funkcionerske kampanje i propisuju kriterijumi i metodologija na osnovu koje REM prati izveštavanje medija tokom izbornih kampanja
Usvajanjem oba medijska zakona bez prihvatanja amandmana kojima bi se uredile ove tri oblasti Srbija i dalje selektivno prihvata evropske vrednosti i načela i time ne pokazuje privrženost kad je u pitanju članstvo u EU, jer:
- Novi zakoni dozvoljavaju državnom Telekomu Srbije da osniva i kupuje medije, čime se omogućava još jača kontrola države nad informisanjem građana i medijskim tržištem
- Novi zakoni nisu obavezali REM da postupa po žalbama građana, pa tako ovo telo može da nastavi da žmuri na kršenja svih pravila profesije i širenje nasilja u interesu velikih medija i da za to ne polaže računa nikome
- Novi zakoni nisu rešili problem zloupotrebe državnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama, niti su obavezali REM da prati da li se, koliko i kako predsednik države i Vlade, ministri i drugi javni funkcioneri pojavljuju u najgledanijim medijima tokom kampanje i da o tome obaveštavaju građane
Podsećamo da su načela na kojima EU insistira u svom najnovijem Nacrtu Zakona o slobodi medija: ujednačeni pristup medijskom pluralizmu i nezavisnosti medija, i na taj način osiguravanje zaštite korisnika medijskih usluga od nezakonitog i štetnog sadržaja, smanjeni rizik povezan s neprimerenim javnim i privatnim uplitanjem u uredničku slobodu, osiguravanje transparentne i pravedne raspodele ekonomskih izvora na unutrašnjem medijskom tržištu tako da se povećaju transparentnost i pravednost merenja publike i raspodele državnog oglašavanja.
Kompanija Telekom, kojoj je sada i zvanično legalizovano vlasništvo u medijima, druga je na listi koja broji više od 800 organa vlasti koji nisu postupili ni nakon donetog rešenja Poverenika sa 63 neizvršenih rešenja. Ovo za firmu koja je u vlasništvu građana i građanki Srbije predstavlja vrlo upitan nivo transparentnosti.
Nadamo se da će neka nova Vlada i Skuština imati više sluha i ispraviti današnju grešku, a do tada pozivamo nadležno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da uspostavi dodatne pravne garancije. Garancije koje će osigurati da upliv državnog vlasništva kroz Telekom neće ugroziti raznovrsnost medijskog sadržaja, izražavanje različitih ideja i mišljenja, ugroziti ureživačku politiku medija, ali i napraviti neravnopravne uslove na medijskom tržištu i tržištu oglašavanja u medijima. Koalicija za slobodu medija će budno pratiti razvoj situacije na medijskoj sceni Srbije.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.
U Beogradu,
26.10.2023.