Kočnice na putu saradnje

[box align=’box-center’ id=’7811′]

Saradnja srpske i kosovske kulturne scene opterećena je i dalje brojnim problemima, uključujući medijsko ignorisanje, koje pogoduje opstanku nagomilanih predrasuda, ali i administrativne prepreke koje otežavaju slobodno kretanje ljudi sa Kosova u Srbiju, rečeno je 8. juna na tribini u beogradskom Medija centru.

Učesnici tribine “Kulturna saradnja Srbije i Kosova i njena vidljivost u medijima”, koju je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), istakli su značaj razgovora o problemima saradnje, koja postoji uprkos neodgovarajućoj institucionalnoj podršci i političkom svojatanju kulture s druge strane, kao i marginalizovanju njenog značaja u medijima i najširoj javnosti.

U razgovoru, u kojem su učestvovali umetnički direktor međunarodnog festivala dokumentarnog filma Dokufest u Prizrenu Veton Nurkolari (Nurkollari), dramaturškinjaBorka Pavićević i direktorka portala za kulturu SEEcult.org Vesna Milosavljević, predočeno je i nekoliko inicijativa koje bi unapredile postojeće stanje, kao što je pojednostavljenje procedure ulaska predstav

[box align=’box-center’ id=’7812′]

Borka Pavićević predložila je i da neki od većih kablovskih operatera u Srbiji obezbede prijem signala televizijskih kanala sa Kosova kako bi se povećala informisanost o tamošnjoj situaciji, a time i bolje razumevanje dva društva.

“Makar i bez prevoda, neka nam daju bar sliku”, dodala je Borka Pavićević na tribini, održanoj u završnici drugog izdanja festivala “Mirëdita, dobar dan!”

Iako su uslovi za saradnju u određenom smislu danas bolji nego pre nekoliko godina, i dalje ima brojnih problema.

Vesna Milosavljević rekla je da su BIRN i SEEcult.org, recimo, 2010. godine bili primorani da organizuju regionalnu konferenciju o kulturi i medijima u Skoplju – umesto u Beogradu, jer gosti sa Kosova nisu mogli da učestvuju. Situacija se u međuvremenu promenila, ali je dolazak predstavnika kosovske scene i dalje opterećen administrativnim merama.

“Na granici nam daju pismo o ulasku i kažu da ga ne izgubimo. A šta ako ga izgubimo? To je neljudski”, rekao je Nurkolari, dodajući da je Kosovo u posebno nezavidnoj situaciji što se tiče slobode kretanja i zbog viznog režima. “Kada živite u polugetu i kad ljudi dobijaju informacije samo preko medija koji kulturu ignorišu, ne možete očekivati da će biti otvoreniji”, rekao je Nirkolari, dodajući da “ljudske slobode ne bi trebalo da budu predmet (političkog) pregovaranja”.

Prema njegovim rečima, u Srbiji, zahvaljujući dobrim delom i medijima, postoje stereotipi da će se svakome ko kroči na Kosovo nešto loše desiti.

[box align=’box-center’ id=’7813′]

“Dođite slobodno na Dokufest, nema ni policajaca, možete slobodno govoriti srpski”, poručio je Nurkolari, pozivajući srpsku publiku na prizrenski festival, koji je jedan od najznačajnijih te vrste u regionu, a već na začetku pre desetak godina imao je i filmske autore iz Srbije, koji su više puta i odnosili nagrade.

Iako lokalna sredina nije bila u početku blagonaklona prema učešću autora iz Srbije, pa su organizatori etiketirani kao izdajnici, vremenom se, kako je festival dobijao na kredibilitetu, i situacija promenila.

“Svake godine dolazi sve više ljudi i iz Srbije, i iz regiona, krug se širi, i sada nas više niko ne sme optužiti da smo izdajice”, rekao je Nurkolari. Kao primer nove otvorenosti prema filmovima iz Srbije pomenuo je i da je 2013. godine, na 12. Dokufestu, u balkanskoj konkurenciji pobedio film “Ja, kad sam bila klinac, bila sam klinka” Ivane Todorović, koja je bila i gošća sa glavnom protagonistkinjom – transrodnom osobom Gocom. “U konzervativnoj sredini kakva je naša i na taj način smo pokazali otvorenost”, rekao je Nurkolari, koji je sarađivao i s beogradskim festivalom Slobodna zona na selekciji filmova novije kosovske produkcije.

[box align=’box-center’ id=’7814′]

I Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, istakla je potrebu razbijanja predrasuda i naglasila da je zato i važno obezbediti slobodu kretanja i omogućiti da ljudi putuju, jer “oni koji su se kretali skloniji su da manje mrze od onih koji nikada nisu bili nigde”.

Borka Pavićević rekla je da zato treba govoriti i o problemima, a ne davati samo primere pozitivne prakse.

Ističući da saradnja Srbije i Kosova u oblasti kulture ne sme da se svede na projektne fraze i političku demagogiju, ona je poručila političarima da odrade svoj posao i konkretno pomognu unapređenje saradnje omogućavanjem slobodnog kretanja ljudi. “Naše države veoma vole da kažu da sve ide preko kulture i ja ih molim da one prvo ljudima obezbede normalan prolazak preko granice”, rekla je Borka Pavićević.

“Neka nas poštede fizičkog bola, a duhovni neka ostave nama”, dodala je ona, ukazujući da realnu sliku stanja pruža to što čak i tribinu o kulturnoj saradnji u Medija centru obezbeđuje policija.

[box align=’box-center’ id=’7816′]

Vesna Milosavljević rekla je da je saradnja srpske i kosovske scene u kulturi postojala i pre započinjanja pregovora o normalizovanju odnosa, ali i dalje nema sistemske podrške njenom razvoju.

Kultura nije tema bilo koje političke agende, pa ni u pregovorima Beograda i Prištine, kao što nije obuhvaćena ni bilo kojim poglavljem u pregovorima u procesu evropske integracije, rekla je ona. Inicijative za saradnju uglavnom dolaze sa nezavisnih kulturnih scena, iako se njihovi akteri i same bore za opstanak u svojim sredinama, dodala je Vesna Milosavljević. U tom smislu je ukazala na problem neodgovarajuće podrške regionalnoj saradnji, kako od nacionalnih institucija, tako i od stranih donatora, uključujući i Evropsku komisiju, koja kroz program “Kreativna Evropa” insistira na evropskoj dimenziji projekata.

Učesnici tribine, koju je moderirala Lola Joksimović, posebno su se osvrnuli i na problem odsustva kulture u medijima, kao i tabloidnog i senzacionalističkog izveštavanja, a posebno i na problem govor mržnje na društvenim mrežama i u komentarima na internetu.

Vesna Milosavljević rekla je da se od medija koji su tabloidni i koji samo nastoje da privuku čitaoce ne može ni očekivati da pišu o kulturi, jer im to ne donosi zaradu.

Zato bi, kako je rekla, trebalo obezbediti veću podršku neprofitnim medijskim inicijativama, kao i kulturnim  događajima koji i sami imaju svojevrsnu medijsku funkciju. Kao primer je navela festivale poput Dokufesta, koji izborom filmova o aktuelnim temama više doprinose informisanju javnosti u lokalnoj sredini nego što to čine mnogi mediji.

Razgovor o saradnji srpske i kosovske kulturne scene i njenoj vidljivosti u medijima bio je prvi u nizu od četiri planirana događaja koji će biti održani u okviru projekta “Kosovo Serbia: LIVE” koji podržava Delegacija EU u Srbiji u okviru programa “Podrška civilnom društvu”, kao i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

NUNS je organizovao tribinu u saradnji sa organizacijiom Kosova Live, kao i saGrađanskim inicijativama, koje su organizovale od 4. do 8. juna drugo izdanje festivala „Mirëdita, dobar dan!“, u partnerstvu sa Centrom za praktičnu politiku iz Beograda iIntegrom iz Prištine.

U Beogradu je, inače, u toku i festival “Mesec dana Prištine u Beogradu”, koji organizuje Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

*