Koliko je digitalno pismen Balkan?

Crna Gora je na vrhu, Albanija na dnu prema prosečnoj digitalnoj kompetentnosti stanovništva. U svetu ChatGPT-a, DALL E, Copilota, NFT-ova, AWS-a… da ne nabrajamo dalje, u svetu u kome digitalne veštine više nisu luksuz, već neophodnost, kako stojimo sa digitalnom pismenošću?

Više od polovine građana Evropske Unije su digitalno pismeni

Prema najnovijim statistikama Eurostata, 53,92 odsto stanovništva EU poseduje barem osnovne digitalne veštine, što nije odlično s obzirom na to da skoro 90 odsto ljudi u EU koristi internet barem jednom nedeljno. Osnovne digitalne veštine omogućavaju ljudima da se snalaze u složenostima digitalnih platformi koje su ključne na modernom radnom mestu. U zemljama poput Finske i Holandije zbog visokog procenta (79%) digitalno pismenog stanovništva smatra se da se ekonomija razvija bolje i da ima više inovacija. Veliki broj stanovnika i u Irskoj (70%) i Danskoj (69%) poseduje osnovne i više digitalne veštine dok su na dnu Rumunija (28%) i Bugarska (32%).

Kakva je situacija na Balkanu?

Zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da se pohvale digitalno pismenim stanovništvom. Prosečna digitalna kompetentnost pokazuje 36,31 odsto ljudi. Albanija se rangira najniže, sa samo 23,8 procenata stanovništva koje ima osnovne ili više digitalne veštine, što predstavlja ozbiljan izazov u integraciji u digitalnu ekonomiju. Oko 32 procenta makedonskog stanovništva je digitalno pismeno i to najviše mladi. U regionu vodi Crna Gora sa 47,21 odsto, ali ipak zaostaje u poređenju sa prosekom u EU.

Obrazovne reforme i prilagođavanja politika

Razlika u posedovanju digitalnih veština stanovništva između Balkana i EU ukazuje na hitnu potrebu za obrazovnim reformama i poboljšanjima politika za prevazilaženje digitalnog jaza. Usklađivanje obrazovnih kurikuluma sa zahtevima digitalne ere, fokusiranje na praktične veštine kao što su programiranje, analiza podataka i digitalna bezbednost može znatno da poveća nivo digitalne pismenosti budući da će potražnja za naprednim digitalnim veštinama nastaviti da raste i otvaraće se nova radna mesta za koja će biti neophodne. I EU i Zapadni Balkan moraju da prioritetizuju kontinuirano učenje i neprestano prilagođavaju svoje obrazovne sisteme kako bi pripremili svoje građane za buduće izazove.