EN
Smrt Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionara i jednog od najglasnijih kritičara predsednika Vladimira Putina, uzdrmala je svet, a samo nekoliko dana kasnije u žižu je ponovo došao slučaj osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, jer je Viši sud u Londonu raspravljao po njegovom zahtevu o preispitivanju odluke o izručenju SAD, gde je optužen za špijunažu i odavanje tajnih vojnih dosijea 2010. i 2011. godine.
Viši sud Ujedinjenog Kraljevstva odlučio je 2021. da Asanž bude izručen, odbacujući tvrdnje da bi zbog lošeg mentalnog zdravlja mogao da izvrši samoubistvo u američkom zatvoru. Bivša sekretarka za unutrašnja pitanja Priti Patel odobrila je njegovo izručenje 2022.
Asanžov portal Vikiliks objavio je 2010. godine video-snimak američke vojske kako u napadu helikopterima „Apač“ u Bagdadu 2007. godine ginu desetine ljudi, među kojima i dva novinara Rojtersa.
Nakon toga objavljene su hiljade tajnih poverljivih dokumenata i diplomatskih izveštaja u kojima SAD kritikuju svetske vođe, od ruskog predsednika Vladimira Putina do članova saudijske kraljevske porodice.
Optužnica protiv njega je podignuta 2011. godine, a SAD ga terete za špijunažu po 17 tačaka. Ako bude osuđen mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora, prema tvrdanjama njegovih advokata, dok američki tužioci tvrde da kazna ne bi bila duža od 63 meseca.
On je već u britanskom zatvoru proveo više od 1700 dana, a pre toga je bio sedam godina u Ambasadi Ekvadora.
Bodrožić: Zabrinjavajuća zainteresovanost režimskih medija za Asanža, a o našim uzbunjivačima ni redak
„Ovo što se dešava sa Asanžom je prekretnica i za zapadni svet, u smislu slobode izražavanja i prava građana da znaju šta njihove vlade rade i gde troše pare i kako se ponašaju u svojoj zemlji i van zemlje, i mislim da bi imalo nesagledive posledice ako sud u Londonu izruči Asanža i imalo bi nesagledive posledice i po druge zemlje, a tu naravno ubrajam i nas, gde ne postoji demokratski poredak u punom smislu i ovi naši koji i ovako ne poštuju zakone i trude se da ograniče slobodu izražavanja bi jedva dočekali da ugroze pre svega uzbunjivače“, kaže za N1 predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić.
Dodaje da mu je zabrinjavajuća „ta velika zainteresovanost naših medija za Asanža, a da 90 posto režimskih medija nije posvetilo nijedan redak, nijedan minut, nijedan sekund našim uzbunjivačima, koji ne samo da nisu zaštićeni, nego su izgubili poslove, i javno bili denuncirani zbog toga što su uradili nešto što je u interesu građana“.
„To me u ovom celom kontekstu oko Asanža jako nervira kada smo mi u pitanju. Ovi s režimskih medija me nikad nisu pozvali za ovih pet godina koliko sam predsednik NUNS, a sad su me svi zvali u vezi sa Asanžom, i ta njihova zabrinutost za slobodu Asanža je baš simptomatična“, navodi on.
Na pitanje da li je moguće povući paralelu između slučajeva Asanža i Navaljnog, Bodrožić kaže da mu je teško da povlači paralele između njih dvojice, „jer su u pitanju dve drugačije stvari, počev od toga da se s jedne strane radi o demokratskom svetu koji ima svoje anomalije i o zločinačkim režimima s druge strane“.
„Radi se o hrabrim ljudima koji su rizikovali svoj život zbog istine, pravde, slobode, ali sada kada je Navaljni mrtav ne bih da pravim paralele. Asanž je na sreću još živ i ima zaštitu koliku-toliku, veliku mislim, demokratske javnosti na Zapadu, što mu je ipak neko osiguranje da će imati koliko-toliko pošten sudski proces, i da ćemo ga mi svi odbraniti od izručenja“, poručio je Bodrožić.
A na to da li javnost može da izvrši pritisak i nadjača moćnu Ameriku, ocenjuje da se na delu to već pokazalo.
„Amerika je toliko moćna da može da uradi mnoge stvari na planeti, a ne može da dođe do Asanža već toliko godina, iako se nalazi na teritoriji njihovog glavnog saveznika Velike Britanije. Znači, postoji i dalje javnost koja je njega za sada ipak zaštitila od ekstradicije i štiti ga još uvek, i daje mu nadu da ga sud neće izručiti. Ipak postoji i dalje javnost u zapadnom svetu, iako je na klimavim nogama zbog raznoraznih stvari, još uvek postoji uticaj te javnosti da se može, u ovom slučaju, i Asanž braniti i na kraju odbraniti od izručenja i od te moćne Amerike, koliko god da je moćna“, ocenio je Bodrožić.
Rakočević: Novinar istraživač zna da ga čeka sudbina Asanža
Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević ocenjuje za N1 da je „slučaj Asanž pokazao celom svetu da je sila dominantna u odnosu na slobodu“.
„Novinar istraživač, od kućnog saveta do Vašingtona, Moskve, Pekinga i Brisela zna da ga čeka sudbina Džulijana Asanža. To je osnovna poruka procesa, a sav cinizam, hipokrizija i nesloboda kriju se u kazni od 175 godina zatvora. On nije kriv, verovatno mu i nije moglo biti suđeno, jer po američkim zakonima kriv je onaj ko je dao informacije ili omogućio da one ‘procure’“, kazao je Rakočević.
Dodao je da smo „svedoci globalne propasti dijaloga i pritiska čije su razmere gotovo beskonačne“.
„Slobodni građani i slobodni novinari bi, unutar Amerike morali da nadjačaju Vladu i silu kojom se interveniše po svetu i krše ljudska prava. Na tom primeru ćemo shvatiti razliku između totalitarizma i demokratije, između proklamovane ideologije ljudskih prava i slobodnih ličnosti na kojima se zasniva ideja da za čovečanstvo ima nade“, poručio je.
Na pitanje da li može povući paralela između slučajeva Asanža i Navaljnog, on navodi da je „jedina sigurna i strašna paralela – stradanje“.
A upitan kako žive i rade novinari na Kosovu, Rakočević kaže da rade u uslovima geta.
„Novinari na KiM rade u uslovima geta, sa dubinskom diskriminacijom i činjenicom da je od 1998. godine ubijeno, oteto i nestalo 17 naših kolega, Srba, Albanaca i stranaca. Gotovo niko sem u jednom slučaju, nije odgovarao. Unutar srpskih geto zajednica, uprkos svemu, formirali su se mikro javni servisi sposobni da pruže minimum pluralizma ili balansiranu vest. Život van gradova, sa kršenjem prava na upotrebu srpskog jezika i neprimenjivanje savršenih evropskih zakona svakom profesionalcu onemogućavaju rad i razvoj“, zaključuje Rakočević.
„Ako ne reagujemo na nepravdu, vremenom postajemo pasivni na zlo oko nas“
Tokom dvodnevnog ročišta Asanžu je ispred suda u Londonu podršku pružio veliki broj građana i novinara, a okupljenima se obratio i Tom Doson iz Međunarodne federacije novinara, koji je poručio da ako Asanž ode u zatvor, to bi moglo da učini da novinari širom sveta dva puta razmisle pre nego što objave svoje priče.
Asanžova supruga Stela kazala je da „Džulijanu treba sloboda, a nama svima istina“, dodajući da je slučaj protiv njenog muža „priznanje SAD da su sada kriminalizovale istraživačko novinarstvo“.
„To je napad na istinu i pravo javnosti da zna“, istakla je i dodala da veruje da bi ono što se pre neki dan desilo ruskom aktivisti Alekseju Navaljnom moglo da se desi i Džulijanu, kazala je Stela Asanž.
Svojevremeno je Džulijan Asanž poručio: „Ako ne reagujemo na nepravdu, vremenom postajemo pasivni na zlo oko nas, čime na kraju gubimo sposobnost da branimo sebe i one koje volimo“.
Asanž bi mogao najranije u martu da sazna kakva je odluka dvoje sudija Višeg suda u Londonu o njegovom izručenju SAD.
Izvor: N1
