ZBOG predloženih izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji Radio-televizija Srbije ponovo je u žiži javnosti. Najava uvođenja pretplate od jeseni, a transformacije u javni servis do kraja aprila 2006. godine, jedan je od razloga za polemike i podele na medijskoj sceni.
Predloženim izmenama zakon se usklađuje sa realnošću i ne menja mu se suština, kaže za “Novosti” predsednik Saveta za radiodifuziju Nenad Cekić. Pretplata se uvodi kako bi se finansirala i transformacija RTS-a, a njeno odlaganje za šest meseci značilo bi, ističe Cekić, propast RTS-a, što nekima i te kako odgovara”.
– Neverovatno je da se kao nosioci kampanje protiv izmena zakona i pretplate pojavljuju udruženja privatnih emitera. Da se oni bave transformacijom RTS-a, koji im je konkurencija i na tržištu i u gledanosti! U interesu im je da RTS propadne, jer je skoro pet puta gledaniji od najgledanije televizije koja to udruženje vodi i htela bi da preuzme posao RTS-a.
Na koga mislite?
– To ne mogu reći zbog posla koji radim. Ali, jasno je da se jedna televizija sa RTS-om bori za ideološko-politički uticaj, a druga vodi sa njom dnevnu borbu za gledanost. Njima nestanak RTS-a odgovara, ali naša Agencija to ne sme dozvoliti. RTS mora opstati kao javni servis, koji će voditi računa o javnom interesu. Da ne bismo zavisili s jedne strane od gazda TV u većinskom stranom, ili, s druge, od TV u stopostotnom domaćem vlasništvu, ali jednog kapitaliste. Posao javnog servisa može obavljati samo javna institucija sa javnim izvorom prihoda. Besmislene su priče da tu funkciju mogu obavljati kompanije u bilo čijem privatnom vlasništvu.
Ako izmenama zakona poslanici iduće nedelje daju zeleno svetlo, koji je redosled poteza u transformaciji RTS?
– U oktobru bi mogli biti imenovani UO republičke i pokrajinske radiodifuzne ustanove, potom se konkursom biraju njihovi generalni direktori i niži rukovodioci, programska šema se prilagođava potrebama javnog servisa, donosi se Statut…
Najavili ste vođenje pretplate od oktobra?
– Od septembra bi počele pripreme. Prvo se moraju obavestiti pretplatnici, a obaveza stupa na snagu mesec dana nakon toga. Dakle, u oktobru. Prema dosadašnjim dogovorima pretplatu bi trebalo da prikuplja EPS.
Ostaje li RTS od septembra bez finansiranja iz budžeta?
– Da, kako sada stvari stoje. Vlada će, međutim, morati da interveniše dok pretplata ne zaživi i ne ustali se.
Pošto se na primenu Zakona o radiodifuziji dugo čeka, mnogi su skeptični da će reda u etru uskoro biti?
– Pred nama je, kao uvod u sređivanje stanja, rešavanje tehničkih pitanja, jer više ne može biti sporenja oko legitimiteta Saveta za radiodifuziju, koji je izabran ogromnom parlamentarnom većinom. Strategija razvoja radiodifuzije uskoro će biti završena i sigurno je da će od sadašnjih 755 emitera moći da ostane njih 370-380. Haos u etru više se ne može tolerisati ni zbog naših međunarodnih obaveza.
Kako će se radio i TV stanice rasporediti po zonama pokrivanja?
– Republički i pokrajinski javni servis imaće po dve nacionalne televizijske i radio mreže, a za komercijalne kuće na nacionalnom nivou predviđeno je pet TV i najmanje pet radio stanica. Planirano je sto regionalnih i radija i televizija, s tim da će radio stanica verovatno biti nešto više od TV. Lokalnih radio i TV biće oko 250, a možda i nešto više. Frekvencije unapred nisu nikome namenjene i o tome će odlučivati konkurs.
Šta se postiže odlaganjem roka za privatizaciju lokalnih medija do kraja 2008., kako je predloženo izmenama zakona?
– U Srbiji ima više od 110 gradskih i lokalnih RTV satnica od kojih ni jedna za tri godine nije privatizovana i ko sad očekuje da se to reši za godinu? Te stanice mogu odmah biti privatizovane, ali bojim se da će prodaja, pre dobijanja dozvole za rad, ubiti njihovu realnu cenu. Ako je tačan podatak koji sam čuo, da je “Studio B” procenjen na 400.000 evra, šta onda mogu očekivati neke male lokalne stanice?
