Tek negde oko pola deset, K1 je počela sa normalnim emitovanjem svog programa. Kasnije istog dana, Joksimović je na Instagram profilu navela da je u pitanju sabotaža.
„Kada se ovoj sabotaži doda i kampanja u medijima koja se poslednjih dana vodi protiv našeg programa, mogu slobodno da zaključim: Broj onih koji nam ne žele dobro, njihov strah od Uranka, u direktnoj je proporciji sa našim kvalitetom“.
Slična stvar se dešavala televiziji N1. Čak i televiziji Prva kada je ceo Brus ostao bez struje tokom emitovanja emisije „Život priča“ u kojoj je gostovala Marija Lukić.
Ono što je različito ovog puta jeste reakcija kolega novinara, tj. izostanak iste. Nema nevladinih organizacija, nema „relevantnih međunarodnih institucija“. Nema nikoga.
Naravno, ovo je ponovo priča o polarizovanoj medijskoj sceni Srbije na kojoj nema mesta za profesionalce koji ne pripadaju ni jednima ni drugima. Ista je priča bila i u septembru ove godine kada su Jovana Joksimović i Srđan Predojević ostali bez posla.
Ništa ne urušava kredibilitet novinara kao nedostatak principijelnosti. Građani to vide i često ne praštaju.
Mi još uvek ne znamo šta se tačno dogodilo i ko je presekao optičke kablove, ali novinari su pali i na ovom ispitu. Najgore je to što se čini da ne planiraju da odu na popravni. Savršeno im je udobno u licemernim oazama punim mržnje i zavisti.
„Idemo dalje“, zaključila je Jovana Joksimović.
Pavle Kosić, student novinarstva na Fakultetu političkih nauka
