EN
Zloupotreba prava i slobode govora od strane Informera
U proteklom periodu na adresu Saveta za štampu stiglo je sedam žalbi protiv dnevnog lista Informer zbog intervjua sa serijskim silovateljem, usled čega je održano više protesta građana ispred te redakcije. Tekst pod naslovom „Prvi put sam silovao sa 10 godina“ objavljen je 28. septembra, a intervju u video formatu sa naslovom „MEGAEKSKLUZIVNO! Ispovest serijskog silovatelja: Prvi put sam silovao sa 10 godina“ objavljen je na Jutjub kanalu Informera.
Savet za štampu je prihvatio žalbu koju je uputila Mima Mišljenović ispred Autonomnog ženskog centra, budući da su ostale žalbe uputili građani i građanke koji nisu lično oštećeni i nemaju formalno pravo da se žale.
U žalbi je navedeno da taj intervju ne predstavlja interes javnosti, već da „doprinosi relativizaciji i promociji zločina silovanja, kao i zastraživanju i ponižavanju žena“, a da je posebno narušeno dostojanstvo žena koje su pretrpele nasilje od strane intervjuisanog muškarca.
Informer nije odgovorio na žalbu.
Raspravu o ovom slučaju otvorila je predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Skrozza. Ona je navela da je ključna stvar u toj priči širenje straha jer je nepotrebno podignuta tenzija u javnosti.
Vlado Mareš iz NUNS-a takođe se složio da postoji prekršaj kodeksa.
“Bezobzirno je tako nešto objaviti. Ovo je preosetljiva tema i nepotrebno dolivanje ulja na vatru… Ako postoje neki osetljivi trenuci treba paziti i odmeravati možda i svaku reč”, rekao je Mareš i dodao da je ovde u pitanju čist neukusni senzacionalizam.
Predstavnica javnosti Vida Petrović Škero je ocenila ovaj intervju kao zloupotrebu slobode govora.
“Posle tri dana stižemo dotle da je to tekst kojim se htelo pomoći ženama da se oslobode silovatelja. Tim tekstom i tim načinom rada se preuzima nekakva funkcija institucija i na kraju čovek mora ponovo da ode u pritvor i to je zloupotreba prava”, ocenila je Petrović Škero.
Komisija je prilikom glasanja jednoglasno odlučila da je Informer prekršio Kodeks novnara Srbije i to u delovima koji se odnose na javni interes jer tema intervjua nije u javnom interesu, zatim zabranu objavljivanja sadržaja koji mogu imati štetan uticaj na decu, dužnost novinarske pažnje, širenje straha i zaštitu dostojanstva i prava dece, žrtava zločina i drugih ugroženih grupa.
Glas javnosti prekršio kodeks i zakon
Direktor Centra za socijalni rad Leskovac Predrag Momčilović uputio je žalbu Savetu za štampu u vezi emisije “Glas života” koju je Glas javnosti emitovao 28. septembra na svom Jutjub kanalu. U emisiji pod naslovom „Teška priča jednog oca u Srbiji“ gost je bio veroučitelj Dalibor Cvetković.
Predrag Momčilović je u žalbi naveo da je Cvetković u emisiji izneo neistine „optužujući stručne radnike Centra za socijalnio rad Leskovac… da njegovo maloletno dete maltertiraju, vuku, razvlače, vređaju na najgori mogući način itd. te se stručni radnici i konkretno Anđelija Kocić, dipl. psiholog i supervizor u Centru za socijalni rad Leskovac, karakteriše kao izvršilac krivičnih dela.“
Pored toga, on smatra da je Glas javnosti prekršio obavezu novinarske pažnje jer nije proverena istinitost i potpunost onoga što je Cvetković izjavio.
Glas javnosti nije odgovorio na žalbu.
Tamara Skrozza iz NUNS-a je se složila sa predlogom o kršenju kodeksa.
„Ovde je otkriven identitet deteta i tu je medij trebalo da bude obazriviji. Mislim da ovakav intervju nije bio potreban, ali ako se već radi onda treba sakriti identitet porodice i deteta“, navela je Skrozza.
Predstavnica Udruženja novinara Srbije Jelena Petković je rekla smatra da postoji povreda privatnosti.
„Mogu da razumem da je koleginica imala najbolju nameru, ali za to se nije dobro spremila, nije dobro postavljala pitanja. Čini mi se da nije bila svesna šta čini tokom intervjua“, objasnila je Petković i dodala da ovakva vrsta intervjua mora imati i drugu stranu, što je u ovom slučaju izostavljeno.
Olivera Milošević iz UNS-a ocenila je da je sporni intervju „klasična zloupotreba jedne disfunkcionalne porodice“.
Snežana Andrejević, predstavnica javnosti, rekla je da ovakav intervju nikada nije smeo biti objavljen jer je postupak u toku i javnost je isključena, te da se ne radi samo o kršenju kodeksa već i o kršenju zakona.
Komisija je i u ovom slučaju jednoglasno odlučila da je kodeks prekršen i to u delovima koji se odnose na istinito, objektivno i potpuno informisanje, konsultovanje više izvora, dužnost novinarske pažnje i verovanje izvorima, kao i zaštitu dece i privatnosti i dostojanstva ljudi o kojima se izveštava.
Blic ponovo krši kodeks
Treću žalbu koju je na sednici razmatrala Komisija za žalbe uputila je Valentina Arsić Arsenijević protiv dnevnih novina Blic zbog teksta koji je objavljen 11. februara ove godine pod naslovom „DOKTORKA DAJE KANCEROGENE SAVETE! Promovisala ‘ivermektin’ u terapiji korone, a sada tvrdi da ovaj ANTIPARAZITSKI LEK pomaže i u LEČENJU RAKA DOJKE!?”
Tekst se referiše na Vajber grupu “LRNE Studenti” u kojoj je, navodno profesorka Arsić Arsenijević delila savete o lečenju raka dojke antiparazitskim lekom Ivermektin.
Profesorka smatra da je ovim tekstom povređeno više tačaka Kodeksa.
U žalbi je navela da je „članak neistinit, neobjektivan, nepotpun, zlonameran i da na diskreditatorni način izveštava javnost“. Takođe, tvrdi da je iz Blic-a nisu kontaktirali kako bi proverili identitet osobe iz pomenute Vajbe grupe, te da je namera autora teksta i urednika da kod čitalaca stvore pogrešnu sliku o njoj.
Kao u prethodnom slučaju, Blic nije odgovorio na žalbu.
Vlado Mareš iz NUNS-a je rekao da smatra da kodeks u ovom slučaju nije prekršen, da je tekst star i da Komisija ne bi ni trebalo da odlučuje o ovom tekstu.
Zlatko Čobović iz Asocijacije medija podsetio je da je Valentina Arsić Arsenijević već podnosila žalbu protiv Blic-a o kojoj se odlučivalo na prethodnoj sednici i izrazio sumnju da postoji „instrumentalizacija Komisije“, te da odluka može da se koristi u nekom sudskom procesu protiv Blic-a.
„Profesionalno – to je čisto kršenje kodeksa. Jeste zatvorena Vajber grupa privatna, prepiska je privatna. Ako medij hoće to da koristi, dužan je da pozove i proveri identitet… Čini mi se da je ovde u pitanju neka kampanja koja se vodi protiv te grupe i podnosioca žalbe lično“, ocenio je Čobović.
Jelena Petković iz UNS-a je skrenula pažnju na to da postoje razni alati i tehnike za video i foto montažu, te da sam skrinšot i društvene mreže ne mogu biti kredibilan izvor informacija. Ona je navela i da tvit može biti samo povod za tekst.
Prilikom glasanja Komisija je većinom glasova utvrdila da je Blic prekršio kodeks jer novinar nije napravio razliku između činjenica i insinuacija. Takođe, nije konsultovno više izvora i nije postupao sa novinarskom pažnjom.
Danas nije prekršio kodeks u intervjuu sa Goranom Jevtićem
Poslednju slučaj o kom je diskutovla Komisija je zahtev koji su uputili glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas Dragoljub Petrović i direktor Dan Grafa i urednik portala Danas-a Bojan Cvejić, koji je i član Komsije za žalbe Saveta za štampu. Oni su tražili da Komisija da mišljenje, odnosno, utvrdi da li je Danas prekršio Kodeks novinara Srbije kada je objavio intervju sa glumcem Goranom Jevtićem koji je objavljen u Danas-u 9. maja ove godine pod naslovom “Glumac Goran Jevtić: Gušimo se polako, u svetu koji je sve veći bolesnik, dakle, kreni – promeni”.
Naime, Petrović i Cvejić su zatražili od Komisije da utvrdi da li je u pomenutom intervjuu prekršen Kodeks novinara Srbije nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, branio Informer posle objavljivanja razgovora sa serijskim silovateljem tako što je taj postupak poistovetio sa Danas-ovim intervjuom sa Goranom Jevtićem.
Tamara Skrozza je započela diskusiju tako što je, poput predsednika Aleksandra Vučića, uporedila ovaj intevju sa onim u Infomeru.
“Mislim da se intervjui suštinski razlikuju jer Jevtić nije pričao o detaljima onoga za šta je osuđen. Ne vidim zašto bi to bilo kršenje kodeksa. Čovek ima uloge i po našim zakonima on ima pravo da ima uloge. Novinari imaju pravo da razgovaraju sa ljudima koji su javne ličnosti i koje su uticajne u kulturnom u javnom životu”, navela je Skrozza.
Predstavnica javnosti Vida Petrović Škero takođe je ocenila da u ovom slučaju kodeks nije prekršen.
“Intervju je autorsko delo novinara. Dok mene novinar ne pozove, ja ne mogu da dam intervju. Mi ovde ne govorimo o glumcu koji je bio osuđen za neko delo, nego govorimo o tome da li je medij/novinar napravio grešku tako što je intervjuisano nekog ko je osuđen. Po mom mišljenju – apsolutno ne”, rekla je Petrović Škero.
Jelena Petković iz UNS-a je postavila pitanje da li su novinari u obavezi prilikom ovikvih intervjua da podsete čitaoce i na eventualna krivična dela za koja su prvosnažno osuđen intervjuisani?
“To je diskreciona odluka uredništva, a mi ne možemo da odlučujemo da li je etično zašto nešto nije postavljeno kao pitanje”, odgovorila je Tamara Skrozza, “Da je to postavljeno kao pitanje onda bismo mogli da raspravljamo da li je trebalo tako. Mi ne možemo da odlučujemo o etičnosti nečega što se nije dogodilo”.
Članovi komisije složili su se da sam sadržaj intervjua ne predstavlja kršenje Kodeksa novinara Srbije.
U nastavku pogledajte snimak sa sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu
