Na juče održanoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu odlučeno je da su Blic, Informer, Politika, Alo, Kurir, Večernje novosti i Srpski telegraf, koji su izveštavali sa suđenja roditeljima maloletnog K.K. prekršili Kodeks, kao i sajt Pinka i Informer koji su jednu versku zajednicu povezali sa ubistvom. Prema oceni Komisije, Južne vesti nisu prekršile Kodeks.
U proteklom periodu na adresu Saveta za štampu stiglo je 12 žalbi, od kojih su dve rešene dogovorom, tako da je Komisija za žalbe sinoć odlučivala o 10 žalbi.
Javne ličnosti moraju da trpe kritiku javnosti
Prva žalba o kojoj se odlučivalo bila je žalba Srđana Nonića protiv redakcije Južnih vesti koja, kako tvrdi, nije moderirala komentare na vest o formiranju Komisije za analizu trošenja budžeta u prethodne četiri godine, a čiji je član Nonić, i time prekršila sopstvena pravila.
On smatra i da je autorka teksta pod naslovom „Nove plaćene funkcije u Opštini Medijana i prva neslaganja u vladajućoj koaliciji“ namerno izostavila obrazloženje odluke o formiranju komisije, što je dovelo do niza uvredljivih komentara na sajtu Južnih vesti.
„Neodgovorno postavljanje komentara, dovodi do toga da kad neko čita komentare dolazi do razmišljanja da li treba da se oformi komisija za Srđana Nonića, koji ima afere, zapošljava nepostojeću ženu u Parking servis i ko zna šta sve muti, a ujedno se uhlebio“, naveo je Nonić između ostalog.
On je u prilogu žalbe dostavio skrinšotove komentara.
Iz Južnih vesti smatraju da je žalba neosnovana.
Oni su u odgovoru na žalbu naveli da su o istoj temi i na isti način pisali 2017. godine kada je takođe formirana ista komisija i da je žalilac u tekstu pomenut jedino u delu gde su navedeni članovi komisije. Takođe, navode da građani Niša treba da znaju zbog čega je formirana ad hoc komisija kada je analizu trošenja budžeta mogla da obavi Državna revizorska institucija, gradska ili eksterna revizija.
Što se tiče objavljenih komentara, iz Južnih vesti navode da ne žele čitaocima da uskraćuju pravo da komentarhišu, da smatraju da komentari nisu uvredljivi već kritički i da je bilo mnogo komentara koji nisu odobreni.
Predlog odluke Saveta za štampu je bio da nema prekršaja Kodeksa, kako u samom tekstu, tako i u komentarima čitalaca. Prema mišljenju Saveta za štapmu, informacije koje su objavljene u tekstu su od javnog interesa, a komentari ne predstavljaju pretnje, uvrede, nepristojan rečnik, govor mržnje, uvrede po rasnom ili nacionalnom osnovu, niti nezakonit sadržaj.
Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović otvorila je diskusiju u vezi sa ovom žalbom. Ona je rekla da je saglasna sa predlogom odluke.
Predstavnica Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević rekla je da je žalilac u tekstu spomenut samo jednom i da nije videla lošiji tretman podnosioca žalbe u odnosu na druge članove komisije.
„Zaista, javni interes je izveštavati o ovakvoj temi i važno je da građani Niša to znaju, a takođe je važno da se dozvoli kritika i mišljenje građanima koji finansiraju tu komisiju. Ne vidim da je bilo nekog govora mržnje, pretnji, nešto što bi ugrozilo njegovu sigurnost“, rekla je Olivera Milošević i dodala da javne ličnosti moraju biti spremne na stavove građana koji im se ne dopadaju.
Nadežda Budimović iz Lokal presa se složila da nije bilo prekršaja Kodeksa i pohvalila je moderaciju komentara Južnih vesti.
Nakon kratke diskusije Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da nije bilo prekršaja Kodeksa od strane Južnih vesti.
Širenje verske netrpeljivosti zbog klikova i senzacionalnizma
Hrišćanska zajednica Jehovini svedoci podnela je četiri žalbe protiv portala Alo, Pink.rs, Srbija danas i Informer jer su u izveštavanju o ubistvu koje se dogodilo u Nišu 8. septembra, kada je navodno ćerka usmrtila majku, ovu versku zajednicu povezali sa događajem. Naime, u više tekstova ovi mediji su naveli da su obe bile članice Jehovinih svedoka, nazivajući ih „sektom“, što su oni demantovali u žalbama.
Dve žalbe, protiv portala Srbija danas i Alo, rešene su dogovorom.
U žalbama protiv Pinka i Informera navedeno je da su “mediji načinom na koji su izveštavali javnost o ovom događaju višestruko povredili Kodeks novinara, vređajući dostojanstvo žrtve, ali i šireći netrpeljivost prema Jehovinim svedocima“.
„Time što je u fokus javnosti dovedena verska pripadnost učesnika događaja (koja je pri tom netačna) koja nije ni u kakvoj vezi sa samim događajem o kojem se piše, upravo predstavlja senzacionalizam koji vodi u diskriminaciju“, stoji u žalbama.
Naslovi tekstova na koje su se žalbe odnosile su: “Poznato gde je Marina koje je osumnjičena da je ubila majku” i „Verovatno su je na silu terali da menja neke navike: Sektolog otkriva moguće motive ubistva u Nišu“ u Informeru i „NIŠLIJKA KOJA JE PREKLALA MAJKU BEŽALA OD KUĆE 15 PUTA: Komšije opisale scenu koju su videle KOBNOG DANA!“ i „POSTOJI OPASNOST DA PONOVI KRIVIČNO DELO Marini koja se sumnjiči da je zaklala majku određen pritvor bez saslušanja“ na sajtu Pinka.
Nijedna redakcija nije odgovorila na žalbu.
Predlog odluke Saveta za štampu u oba slučaja je da je bilo prekršaja Kodeksa i to u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, prema kojem novinari treba da izevštavaju tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno, kao i da konsultuju više izvora. Zatim, poglavlje Kodeksa o odgovornosti novinara, prema kojem novinar mora da se suprotstavi svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja, kao i smernice o novinarskoj pažnji prema kojima novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji.
Informer nije ispoštovao ni pravo na odgovor budići da su Jehovini svedoci poslali demnati, a Pink je bio nedostupan, tako da njima demanti nije ni uručen.
Na sednici se prva za reč u ovom slučaju javila Milena Vasić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ona je rekla da su obe žalbe osnovane.
“Kod nas postoji jedna kontinuirana kampanja protiv svih manjinskih verskih zajednica, pogotovo kada se izveštava kroz crnu hroniku. Širi se izvesna vrsta straha i panike i netrpeljivosti prema svim drugim verskim zajednicama koje nisu ove tri dominantne upravo na taj način što se pripadnost jednoj verskoj zajednici dovodi u vezu sa izvršenim krivičnim delom. Mislim da je potpuno irelevantno da li je ili nije, neko od učesnika ovog događaja član verske organizacije, a utoliko gore što nije, što se zapravo prenošenjem lažne informacije dodatno prenosi stigma na čitavu zajednicu“, kazala je Milena Vasić.
Olivera Milošević je rekla da je ovaj slučaj podesća na izveštavanje medija o slučaju ubistva devojčice Danke Ilić, kada se u medijima ubistvo dovodilo u vezu sa nacionalnom pripadnošću osumnjičenih.
Nadežda Budimović je predložila da se glasa o prekršaju Kodeksa u delu koji se odnosi na obavezu novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja.
„Deo teksta na koji se žalilac žali se odnosi na pretpostavke i nagađanja i insinuacije koje se predstavljaju kao činjenice“, rekla je Budimović.
Komisija je prihvatila predlog Nadežde Budimović i jednoglasno je odlučila da su oba medija prekršila Kodeks novinara Srbije po svim tačkama koje su predložene.
Preko neimenovanog izvora do detalja sa suđenja koje je zatvoreno za javnost
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Milena Vasić podnela je sedam žalbi protiv štampanih i onlajn izdanja Blica, Informera, Politike, Alo-a, Kurira, Večernih novosti i Srpskog telegrafa zbog izveštavanja sa suđenja roditeljima maloletnog K.K. koji je počinio masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ 3. maja prošle godine.
Ona smatra da je Kodeks novinara Srbije prekršen i da mediji nisu smeli da obajve svedočenje K.K. jer je javnost isključena iz postupka u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.
„Onog trenutka kada je u postupku doneto rešenje suda da se javnost isključi iz postupka, sud je odlučio i da li javnost ima prvo da zna detalje postupka odlučujući da se zatvaranjem suđenja za javnost štiti preči interes maloletnika“, stoji u žalbi.
Vasić takođe smatra da je u spornim tekstovima prekršeno više tačaka Kodeksa koje se odnose na odgovornost novinara. Naime, kako navodi, Kodeks zabranjuje korišćenje uznemiravajućih sadržaja i onih koji mogu imati štetan uticaj na decu, a novinar je dužan da poštuje dostojanstvo dece i žrtava zločina, kao i da neguje kulturu i etiku javne reči.
Prema njenoj oceni svi navedeni mediji prekršili su ova pravila, a Blic, Alo, Kurir, Večernje novinsti i Srpski telegraf su prekršili i pretpostavku nevinosti stvaljajući na naslovne strane naslove i podnaslove „Krivi su mama i tata“, odnosno „Majka je kriva, stalno je vikala na mene da budem bolji“ i ,,Da tata nije imao pištolj, ja ne bih ubio“.
Vasić dalje navodi da su svi mediji prekršili tačke Kodeksa koje obavezuju novinare na poštovanje privatnosti, izbegavanje spekulacija.
Na kraju, Vasić konstatuje da se svi mediji kriju iza „nezvaničnog izvora“, a s obzirom na to da se radi o suđenju koje je zatvoreno za javnost, smatra da su koristili nečasna sredstva u radu što je zabranjeno Kodeksom.
Na žalbu Milene Vasić odgovorili su Mondo (izdavač Kurira) i Novosti.
Mondo je u odgvoru naveo da su navodi iz žalbe neosnovani, te da su postupili u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Kodeksom novinara Srbije.
Naveli su da je tema o kojoj su pisali „od najvišeg mogućeg interesa za javnost“, da nisu u obavezi da otkriju identitet izvora i da je netačno da su izveštavali senzacionalistički. Takođe, navode da su informacije iznete u tekstu istinite i opšte poznate i da u tekstu nema nijednog dela u kom navode čitaoce na zaključak da su za masovno ubistvo krivi roditelji dečaka.
Izdavač Kurira negira da je javnost isključena iz postupka „da bi porodice oštećenih bile pošteđene medijske senzacije…, jer su porodice oštećenih prisutne na samom suđenju“ i na medijskoj sceni.
Takođe, navode da je „prećutkivanje bitnih informacija samo po sebi prekršaj Kodeksa“ i da prećutkivanje informacija ne doprinosi javnoj diskusiji.
Urednica sajta Novosti Andrijana Nešić i urednik rubrike „hronika“ Milan Vesković odgovorili su u ime Novosti na žalbu Milene Vasić.
Oni su naveli da većina porodica ranjenih i stradalih nije prhvatila odluku suda da isključi javnost iz postupka i pozvali su Milenu Vasić da se „podrobnije informiše o temi koju obrađuje“.
U istom maniru poručili su Savetu za štampu da se sudi roditeljima K.K, da su poštovali dostojanstvo dece i žrtava i da je novinar praćenjem ovog procesa daju odgovor na pitanje „ko je kriv“.
Navode da su dužni da blagovremeno javnosti izveste o tome šta je dovelo do zločina kako se „slično više nikada ne bi ponovilo“.
Predlog odluke Saveta za štampu u ovom slučaju je da su prekršene tačke Kodeksa koje se odnose na objavljivanje poverljivih informacija, više tačaka poglavlja koje se odnosi na odgovornost novinara, kao što su poštovanje pretpostavke nevinosti, zabrana korišćenja uznemiravajućeg i štetnog sadržaja, zaštita dostojanstva i negovanje etike i kulture javne reči. Takođe, prema oceni Saveta za štampu prekršene su smernice o poštovanju privatnosti, kao i korišćenju časnih sredstava u prikupljanju informacija.
Predstavnica javnosti Ana Martinoli se složila sa predlogom odluke i osvrnula se na odgovre Novosti i Kurira.
„Dakle, nije interes javnosti da se na ovaj način izveštava o jednom od najtraumatičnijih događaja kojima je ova zajednica bila izložena u nekoj skorijoj istoriji. Takođe, momenat u kome se poziva na to da se koriste podaci koji su se već ranije navodili, a koji su već tada bili kršenje Kodeksa je etički problematično. Dakle, ne možeš da kažeš ’već je jednom prekršeno, pa sad nema veze, nastavićemo da kršimo’. U tome takođe vidim problem“, navela je Martinoli.
Nadežda Budimović je rekla da je jasno da su sve navedene tačke Kodeksa prekršene.
„I jasno je da je ’nezvanični izvor’ imao pune ruke posla toga dana da obiđe sve te redakcije i jasno je da su naslovi strašni i klikbejt i da je cela ova priča u svim medijima plasirana tako da izazove što više klikova i što više pregleda“, rekla je Budimović i dodala da je tačno da je ova tema od velikog interesa, ali je pogrešan način na koji ovi mediji obrađuju tu temu.
Jelka Jovanović je napomenula da su odgovori na žalbe neprofesionalni i da uopšte nije važno da li je neko saglasan sa odlukom suda ili ne.
„Te se odluka mora poštovati, posebno kada je reč o maloletnicima koji su u ovom slučaju i žrtve i krivac. Tu nema spora, to bi morao da zna i advokatski tim Kurira i urednici Novosti“, naglasila je Jovanović.
I po ovoj žalbi Komisija je jednoglasno odlučila da su svi mediji prekršili Kodeks po svim predloženim tačkama.
OBJAŠNJENJE
Savet za štampu nije odlučio da se ne sme izveštavati sa zatvorenog suđenja
U naslovu izveštaja sa sednice poslednje Komisije ta žalbe Saveta za štampu navedeno je da je Komisija odlučila da „mediji ne smeju da prenose iskaze učesnika u postupku sa suđenja zatvorenih za javnost“. Ovakvom formulacijom naslova čitaoci se mogu navesti na pogrešan zaključak da je reč o pravilu koje treba da važi uvek i u svakom slučaju. Komisija za žalbe nikada nije donela takvu odluku, ona odlučuje o svakoj žalbi pojedinačno i u ovom konkretnom slučaju odlučila je da je Kodeks novinara prekršen zbog načina izveštavanja, zbog činjenice da je reč o maloletniku, posebno osetljivom slučaju, kao i zbog toga što je ocenila da ne postoji javni interes da se sa zatvorenog suđenja saopštavaju detalji o tome kako se maloletnik ponašao, da li su roditelji ubijene dece plakali i slični, kao ni detalji samog zločina.
- Tekst je naknadno izmenjen. Na kraju teksta dodat je deo sa objašnjenjem koje glasi:
Savet za štampu nije odlučio da se ne sme izveštavati sa zatvorenog suđenja
U naslovu izveštaja sa sednice poslednje Komisije ta žalbe Saveta za štampu navedeno je da je Komisija odlučila da „mediji ne smeju da prenose iskaze učesnika u postupku sa suđenja zatvorenih za javnost“. Ovakvom formulacijom naslova čitaoci se mogu navesti na pogrešan zaključak da je reč o pravilu koje treba da važi uvek i u svakom slučaju. Komisija za žalbe nikada nije donela takvu odluku, ona odlučuje o svakoj žalbi pojedinačno i u ovom konkretnom slučaju odlučila je da je Kodeks novinara prekršen zbog načina izveštavanja, zbog činjenice da je reč o maloletniku, posebno osetljivom slučaju, kao i zbog toga što je ocenila da ne postoji javni interes da se sa zatvorenog suđenja saopštavaju detalji o tome kako se maloletnik ponašao, da li su roditelji ubijene dece plakali i slični, kao ni detalji samog zločina.