EN
Komisija za žalbe Saveta za štampu, na juče održanoj sednici u Pres centru Udruženja novinara Srbije, odlučila je da su štampani mediji Alo, Kurir, Informer i Blic, kao i njihovi portali prekršili Kodeks novinara Srbije. Pored ovih medija, Kodeks su prekršili i portali Republika, Telegraf i K1 info.
U proteklom periodu na adresu Saveta za štampu stigle su tri žalbe. Prva je bila protiv pisanja lista Alo, druga protiv lista i portala Kurir, a treća protiv 11 medija koji su izveštavali o nestanku i ubistvu dvogodišnje devojčice D.I. iz Bora.
Pravdanje policijske brutalnosti optužbama na račun oštećenih
Prva žalba o kojoj je raspravljala Komisija za žalbe bila ona koju je podnelo Udruženje „Da se zna“ protiv portala Alo.rs zbog teksta pod naslovom „OTKRIVAMO! LGBT UDRUŽENJE „DA SE ZNA“ PRODAJE DROGU U SVOJIM KANCELARIJAMA Borba za prava gej osoba im je paravan za dilovanje!”, koji je objavljen 10. marta ove godine, u kom novinari tvrde da se ova organizacija bavi prodajom narkotika.
Kako je navedeno u žalbi, Alo „tendenciozno optužuje Udruženje Da se zna da se bavi prodajom droge, ne pružajući nijedan jedini dokaz za te tvrdnje“, želeći da uruše ugled i kredibilitet te organizacije.
Oni smatraju da je prekršena i pretpostavka nevinosti, kao i da nije naveden nijedan izvor informacija u tekstu.
U odgovoru na žalbu, Viktor Petrović, odgvorni urednik Alo-a tvrdi da nema ničeg spornog u tekstu.
„U tekstu smo izneli saznanja naše redakcije koja nam je predočio izvor blizak Udruženju „Da se zna“, čije reči se i citiraju u tekstu, da se to dvoje ljudi, koji se žale na policijsku brutalnost, bavi švercom narkotika i da su u tom stanu držali drogu koja je i pronađena tokom pretresa“, navodi se u odgovoru, između ostalog.
On takođe navodi da u saopštenju MUP-a piše da je nadležno tužilaštvo tražilo da se „protiv te dve osobe podnese krivična prijava za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga” i da je to dokaz za tvrdnju o preprodaji droge.
Diskusiju o ovom tekstu započela je Tamara Skrozza iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ona je rekla da novinari nisu mogli iz saopštenja MUP-a da izvedu zaključak da se radi o prodaji droge.
„Čak ni sama policija ne govori o tome. Ako su se oslonili na MUP, nisu smeli izneti ovako ozbiljne optužbe“, navela je Skrozza.
Predstavnik Asocijacije medija Filip Švarm se osvrnuo na akciju koju je sprovela policija.
„To je zaista bila brutalna akcija. Ja ovo saopštenje vidim kao prikrivanje i zataškavanje. Ovde postoji namera da se ovi ljudi kriminalizuju. Oni nisu smeli napisati da je to bio punkt za prodaju droge“, rekao je Švarm.
I predstavnik javnosti Rodoljub Šabić složio se sa njima.
„U saopštenju ne piše da je Udruženje trgovalo drogom… Taj tekst nema veze sa MUP-ovm saopštenjem“, rekao je on.
Nakon kraće diskusije, članovi Komisije za žalbe jendoglasno su doneli odluku da je Alo prekršio Kodeks novinara Srbije u odredbama koje se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno, u tekstu iznete neosnovane optužbe i da nije konsultovano više izvora pre iznošenja stava, kao i da je prekršena pretpostavka nevinosti.
Nije u interesu javnosti da znaju detalje svirepog ubistva
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Milena Vasić podnela je protiv dnevnog lista i portala Kurir žalbu zbog teksta pod naslovom „OVO JE ČOVEK KOJI JE ZVERSKI UBIJEN U ZATVORU: Cimeri ga terali da pije mokraću, silovali ga metlom i polomili mu rebra (FOTO)“ koji je objavljen 20. marta na Kurirovom portalu i tekstova „Starca u zatvoru terali da pije mokraću i do smrti ga silovala trojica cimera osuđena zbog prekršaja!“ i „Penzionera u ćeliji silovali do smrti, a sada krivicu prebacuju jedan na drugog!“, koji su objavljeni 21, odnosno 22. marta u štampanom izdanju ovog medija.
U navedenim tekstovima Kurir izveštava o teškom, svirepom ubistvu koje se dogodilo u zatvoru u Padinskoj Skeli, prenoseći niz uznemirujućih detalja torture koju je žrtva trpela, piše u žalbi.
„Sadržaj objavljen u sva tri teksta o detaljima seksualnog zlostavljanja koje je S. B. trpeo u zatvoru, objavljivanje njegovog punog imena i prezimena, kao i fotografije sa Facebook profila najgrublje kršenje prava na privatnost i na pijetet, naročito u situaciji kada je zlostavljano lice preminulo i ne postoji način da ono samo zaštiti svoju privatnost“, navela je Milena Vasić u žalbi.
Takođe, skrenula je pažnju na to da „objavljeni sadržaj može izuzetno uznemirujuće da deluje kako na porodicu žrtve, tako i na čitavu javnost, jer se radi o nesvakidašnjem, izuzetno brutalnom zlostavljanju“.
Iz Kurira su odgovorili da su „navodi podnete žalbe neosnovani u celosti“, te da je ovaj medij postupio u skladu sa Kodeksom i Zakonom o javnom informisnaju i medijima.
Kako piše u odgovoru, od interesa za javnost je da izveste o tragičnom događaju koji se desio u „kazneno-popravnom zavodu, pod budnim okom službenika Ministarstva pravde“, da su autori postupili sa dužnom novinarksom i profesionalnom pažnjom i da nisu prećutali nijednu činjenicu.
„Naprotiv, sva saznanja i činjenice su detaljno izneta u spornim tekstovima, te je javnosti omogućeno da na osnovu obimne činjenične građe donese svoj sud o predmetnim informacijama“, stoji u odgovoru Kurira.
Oni su u prilogu dostavili saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je citirano u tekstovima i kažu da se u tom slučaju ne može govoriti o odgovornosti novinara i pravu na privatnost.
Tamara Skrozza se prva javila za reč, kada je u pitanju ovaj slučaj.
„Kada bi mene pitali zašto postoji Kodeks, rekla bih zbog ovakvih testova. Iz odgovora advokata se vidi da oni ne razumeju Kodeks i medije“, navela je ona.
Rodobljub Šabić je rekao da je u tekstu Kurira jedino tačno da su prenelli saopštenje tužilaštva.
„Šokiran sam činjenicom da je sve to opisano u saopštenju javnog tužilaštva. Reći da je neko seksualno zlostavljan je sasvim dovoljno, a ne opisivati sve. I Udruženje tužilaca je reagovalo na ovo saopštenje“, napomenuo je Šabić.
Predstavnica javnosti Sanja Pavlović je rekla da izveštavanje Kurira o ovom slučaju nije u javnom interesu.
„Važno je da istaknemo zašto ovo nije interes javnosti. Mi oguglamo na sve i posle ako nasilje nije brutalno i zverski, onda to nije nasilje“, navela je ona.
Komisija za žalbe je u ovom slučaju, takođe jednoglasno, odlučila da su prekršene odredbe koje se odnose na pravo na privatnost, objavljivanje uznemirujućih sadržaja i obavezu poštovanja prava žrtve, korišćenje časnih sredstava, kao i pretpostavku nevinosti.
Svi mediji koji su izveštavali o nestanku i smrti dvogodišnje devojčice prekršili su Kodeks
Udruženje „Prijatelji dece Srbije“ podnelo je žalbe protiv više medija zbog izveštavanja o nestanku i smrti dvogodišnje devojčice D.I. iz Bora. Kako je rekla generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, neki mediji su nakon što je Savet zatražio od njih odgovor na žalbu ukolnili tekstove sa svojih portala, a neki su objavili izvinjenje. Ostale su žalbe koje su podnete protiv dnevnih listova i portala Informer, Kurir, Blic, Alo i portala Republika.rs, Telegraf.rs i K1 info.
Kako se navodi u žalbi ovi mediji su „izvršili ekstremnu sekundarnu viktimizaciju deteta žrtve i čitave porodice, iskazali potpuno nepoštovanje prema žrtvi i njenoj porodici, izneli gomilu brutalnih laži i poluistina u vezi nestanka i smrti deteta, neosnovano targetirali krivce među članovima porodice, konstruisali lažne iskaze u vezi istrage, uznemiravali javnost navođenjem izjava nekompetentnih i nerelevantnih izvora i kvazieksperata“, a naglašeno je i da se eksploatacija ovog slučaja nastavlja i nakon podnošenja žalbe.
Iz Kurira su u odgovoru na žalbu naveli da je ona neosnovana i to su argumentovali time što smatraju da je tema od velikog interesa za javnost i da su „iznete informacije istinite i opšte poznate“. Takođe, kada se radi o njihovom izvoru iz tužilaštva, pozivaju se na Zakon o javnom informisanju i medijima prema kome novinari nisu dužni da otkriju izvor informacija.
Odgovorni urednik Alo-a Viktor Petrović naveo je u odgovoru na žalbu da se njihova redakcija u potpunosti pridržavala svih zakonskih i moralnih normi.
“Tokom izveštavanja s lica mesta koristili smo isključivo podatke iz zvaničnih izvora, odnosno saopštenja MUP Srbije i Tužilaštva. Naši reporteri su iz mesta Banjsko Polje, gde je dete nestalo, i Bora, naravno, prenosili atmosferu, opisivali akcije policije i sve drugo što je REDOVAN I UOBIČAJENI novinarski posao”, navedeno je u odgovoru. On dodaje da su saznanja iz izvora bliskih istrazi plasirali oprezno.
Izvršni direktor i glavni i odgovorni urednik Telegrafa Igor Ćuzović odgovorio je u ime redakcije tog portala. On je naveo da su se novinari Telegrafa trudili da daju doprinos potrazi i da su izveštavli bez „senzacionalističkih tekstova, prenošenja neproverenih informacija i spekulacija, uz dužno poštovanje svima koji su uključeni u ovu priču”. Takođe je odbacio mogućnost kršenja Kodeksa.
Informer, Blic, Republika i K1 nisu odgovorili na žalbe.
Komisija je vodila objedinjenu raspravu u ovom slučaju.
Jelka Jovanović iz Asocijacije medija rekla je da su ovakve teme posebno osetljive i teške za izveštavanje.
„Posebno je strašno što je reč o detetu. Izuzetno je teško pisati o ovome i meriti da li ćeš da pređeš granicu ili ne. Načelno, mediji su svi u ovom slučaju prekršili Kodeks i običaje dobrog izveštavanja, čemu donekle kumuje to što su bili nedostupni zvanični izvori. Sve je to neukusno, posebno što je porodica razvlačena“, kazala je Jovanović.
Rodoljub Šabić je rekao da se o ovom slučaju pišu i govore samo spekulacije, da niko ne zna ništa, a svi pišu svašta.
„Meni je ovde problem, sa stanovišta finog definisanja naše odluke, to što tekstovi jesu različiti i biće da nisu baš sve odredbe kodeksa povređene u svim tekstovima, ali nemam nikakvu dilemu da je brutalno gažen Kodeks u svakom tekstu“, rekao je Šabić.
Predsedavajuća članica Komisije Jelena Petković dodala je da je u Kodeks kršen u svakom smislu.
„Od izmišljanja, laži, poluinformacija, lažnih informacija, dodavanja… i onda imamo onaj jedan deo, što ne možete na prvi mah da uhvatite, a to je da se implicira nešto, ali ne direktno i onda je to poigravanje i neka vrsta zloupoterba nekih informacija i jako je teško kroz Kodeks sve to definisati“, kazala je ona.
Predstavnica Lokal presa Nadežda Budimović je rekla da nisu svi tekstovi isti, ali da im je zajednički nedostatak mere dobrog ukusa, što ne postoji kao formulacija u etičkom kodeksu.
„Ali postoji jedan član, a to je dužna pažnja i mislim da svi ovi tekstovi imaju problem sa dužnom pažnjom. Ali ono što mene u ovim tekstovima brine jeste nekoliko zloupotreba, odnosno, ovi tekstovi pokazuju do koje mere će biti zloupotrebljavan Amber Alert“, rekla je Budimović i dodala da se u svim slučajevima koje je razmatrala Komisija zloupotrebljava javni interes.
Ona je istakla da je simptomatično koliko je ljudi, stručnjaka raznih profila bilo spremno da spekuliše i nagađa i koga su sve mediji prenosili kao relevantne sagovornike.
Komisija je jednoglasno odlučila da su svi mediji u izveštavanju o ovom događaju prekršili odredbe koje se odnose na istinitost izveštavanja, i obavezu novinara da izveštava sa dužnom novinarskom pažnjom.
Pored toga, odlučeno je da je Informer u više tekstova koje je objavio prekršio odredbe o pravu na privatnost, odgovornosti novinara i odnosu prema izvorima informisanja.
Srpski telegraf takođe je prekršio odredbe o odgovornosti novinara, odnosno, poštovanje dostojanstva lica o kojima se izveštava i pravu na privatnost. Iste prekršaje napravio je i sajt Srpskog telegrafa Republika, uz dodatak da u jednom tekstu naslov ne odgovara suštini teksta.
Alo je načinio iste prekršaje poput Inforemera i Srpskog telegrafa.
Portal K1 info prekršio je odredbe poglavlja koje se odnosi na nezavisnost od pritiska i pravo na privatnost, a Kurir je prekršio pravo na privatnost i odredbe o odgovornosti novinara.
