Komisija za žalbe Saveta za štampu: Novosti, Politika, Indeksonlajn, Informer i Ozonpress prekršili Kodeks

Komisija za žalbe Saveta za štampu, na juče održanoj sednici odlučivala je o sedam žalbi koje su podnete protiv onlajn medija u proteklom periodu. Odlučeno je da su svi mediji, među kojima su portali Novosti, Politika, Indeksonlajn, Informer i Ozonpress, prekršili Kodeks novinara Srbije.

Povratak u devedesete

Advokat Dimitrije Ilić podeno je žalbu Savetu za štampu u ime javne tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmine Paunović protiv portala Politika.rs zbog teksta pod naslovom „Američki uticaj na srpsko pravosuđe: Ambasador Hil na Kopaoniku okupio svoje ljubimce iz tužilaštva“ koji je prenet 8. novembra sa portala Vaseljenska.

U tekstu se, između ostalog, navodi: „Okupljeni na ovom događaju, koji nosi naziv ’Godina u promenama’, našli su se pored Stamenkovića i tužiteljke koje mnogi zovu „Lažne Laure“ – Bojana Savović i Jasmina Paunović. Upravo su ove tužiteljke, pod jasnom kontrolom američkog ambasadora, u prethodnom periodu izazvale brojne skandale svojim delovanjem, a sve uz podršku zapadnih struktura i ambasadora Hil. Savović i Paunović su, kako mnogi veruju, deo američke agende za podrivanje suvereniteta srpskog pravosuđa“.

Advokat Ilić u žalbi piše da „tekst obiluje netačnim podacima koji su tendenciozno predstavljeni u interesu omalovažavanja i poniženja ličnosti i profesionalnih dostignuća Jasmine Paunović“. On navodi da Paunović nije bila učesnica konferenecije o kojoj tekst na portalu Politike govori, već da je u tom periodu (6-8. novembra 2024) bila u Beogradu na svom radnom mestu“.

Ilić je podneo još jednu žalbu zbog istog teksta u ime druge javne tužiteljke koja se pominje, Bojane Savović. Kako piše u drugoj žalbi, Savović je bila na konferenciji, „kao i mnogi drugi javni tužioci iz cele Republike Srbije, ali nije imala aktivnu ulogu“.

Naglašeno je i da je netačno da je konferenciju organizovao američki ambasador Kristofer Hil, već da je organizator bio Visoki savet tužilaštva.

Politika nije odgovorila na žalbe.

Diskusiju povodom ove žalbe započela je predstavnica Udurženja novinara Srbije Jelena Petković koja je rekla da je sporni tekst napisan isključivo kao napad na ličnost i karakter tužiteljki i tužilaca koji se pominju.

„Politika se nije potrudila da tužiteljke pozove i proveri šta je od ovoga tačno. Ovaj tekst je isključivo jedan pamflet koji ima za cilj da napada nečiji karakter“, rekla je Petković.

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Skrozza rekla je da je ovaj tekst plaši zato što predstavlja povratak u devedesete.

Predstavnica javnosti Ana Martinoli je pročitala pojedine formulacije iz teksta i rekla da sadržaj ne liči nimalo na novinarski tekst i da uliva strah i nesigurnost.

Jelka Jovanović iz Asocijacije medija podsetila je da deo javnost Politiku i dalje smatra ozbiljnim medijem. Ona je naglasila da je posebno opasno što se ovakav sadržaj objavljuje u listu sa najdužom tradicijom.

Predsedavajući član Komisije Zlatko Čobović nadovezao se na prethodna izlaganja i rekao da Politika i Novosti, kada neće da potpišu svoje novinare, a žele da objave takav tekst, koriste druge izvore.

„U ovom slučaju su se pozvali na portal Vaseljenska. Meni smeta ovde što mi nemamo i žalbu protiv izvora koji je to napisao… Ono što je činjenica je da je medij odgovoran za sadržaj koji objavljuje bez obzira da li je stvoren od strane urednika ili novinara tog medija ili je sadržaj prenet“, rekao je Čobović.

Komisija za žalbe jednoglasno je odlučila da je Politika u spornom tekstu prekršila Kodeks novinara Srbije u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, odnosno na obavezu novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izveštava. Takođe, Kodeks je prekršen jer u tekstu nije napravljena jasna razlika između činjenica, komentara, pretpostavki i nagađanja i obavezu konsultovanja više izvora.

Komisija je odlučila i da je Kodeks prekršen u delu koji se odnosi na odgovornost novinara, poštovanje privatnosti, kao i na novinarsku pažnju, slepo verovanje izvoru i prećutkivanje činjenica koje smogu bitno da utuču na stav javnosti.

Kampanje protiv ličnosti sve češće

Aladin Paučinac je preko punomoćnice, advokatice Kristine Todorović, podneo žalbe protiv portala Informer, Novosti i IndeksOnlajn zbog tekstova koji su objavljeni 21. oktobra, a tiču se incidenta koji se dogodio tog dana u Novom Pazaru, a koji su izazvali navijači istoimenog fudbalskog kluba.

Informer je u tekstu pod naslovom „LAŽNI EKOLOG ALADIN PAUČINAC MEĐU VANDALIMA U NOVOM PAZARU! Pozivali na klanje Srba, protestovali protiv litijuma, a danas kamenovali policiju“ opisao Paučinca kao aktivistu koji je na čelu nevladine organizacije koja je „predvodila lažne ekološke proteste predviđene da sruše vlast u Srbiji“ i koja je „pozivala na klanje Srpskog naroda“.

Novosti su povodom pomenutog incidenta objavile dva teksta, prvi pod naslovom „Aladin Paučinac – ekstremista koji nasilje vidi kao ’legitiman’ vid političke borbe“, koji je preneo i portal Indeksonlajn, i drugi „ŠTA PAUČINAC RADI NA NEREDIMA U NOVOM PAZARU? Aktivisti NVO se prvo bore protiv litijuma, a sada prave haos na sportskim dešavanjima“, u kojima je označen kao organizator dešavanja u Novom Pazaru.

Tekst na portalu Indeksonlajn je u međuvremenu uklonjen.

Todorović je u žalbi navela da Paučinac nije učestvovao u neredima, odnosno, da „nije predvodio navijače, niti je njhov pripadnik ili saradnik“. Takođe, navodi se da je u tekstovima, u kojima nije naznačen izvor informacija, prikazan kao vandal i izdajnik, da se svode na pretpostavke, kao i da Paučinac nije kontaktiran od strane novinara.

U žalbama se ističe i da su optužbe u Informeru, da je „pozivao na klanje Srpskog naroda“ i Novostima, da „generiše osećaj nesigurnosti među građanima Srbije“ i da „poziva na istrebljenje srpskog naroda“, klevete na račun Paučinca.

Nijedan od navedenih portala nije odgovorio na žalbu.

Predstavnik Lokal presa Filip Švarm otovorio je diskusiju povodom ove žalbe i rekao da je u pitanju sraman tekst.

„Ovaj tekst je potpuno u duhu targetiranja ljudi, crtanja meta na leđa. Kada nekom kažete da hoće da izvrši pokolj ljudi, ovo je još jedan doprinos beščašću u kome živomo. Posebno je opasno što se dešava u multinacionalnoj sredini i zbog agresije koju režim izdaje iz dana u dan“, naveo je Švarm.

Tamara Skrozza je rekla da je posredi primer kampanje koje mediji sve češće vode protiv određenih ljudi.

„Užasno je zlokobno i nije u duhu onoga za šta se mi zalažemo ovde. Činjenica je da se slični tekstovi ili isti tekstovi pojavljuju simultao u više medija i to je prvi znak da je reč o kampanji protiv određene osobe“, primetila je Skrozza.

Olivera Milošević iz Udruženja novinara Srbije navela je da način na koju su mediji pisali u ovom slučaju predstavlja pretnju po bezbednost ličnosti.

Komisija za žalbe odlučila je jednoglasno da su mediji prekršili Kodeks u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja i obavezu novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, kao i nespojivost novinarske profesije sa objavljivanjem kleveta i glasina.

Svi portali su prekršili odredbe iz poglavlja Istinitost izveštavanja, kao i tačku iz poglavlja Odgovornost novinara koja se odnosi na obevezu poštovanja etike i kulture javne reči.

Politički angažman je nespojiv sa novinarstvom

Dragana Ćendić žalila se Savetu za štampu na pisanje portala Ozonpress jer tekst pod naslovom „Zbrisao mi, nisam ga ufatila, koji je objavljen 27. oktobra, prema navodima iz žalbe, sadrži neistine i uvrede na njen račun sa namerom da je diskredituje u javnosti. Takođe navodi da joj se spornim tekstom „crta meta na čelo“ i da joj je ugrožena bezbednost.

Ćendić je u žalbi ukazala i na komentare koji su objavljeni na sajtu Ozonpressa, za koje smatra da su uvredljivi, mizogini i ponižavajući.

Sporni tekst na portalu Ozonpress objavljen je ponovo 13. novembra, kao najčitaniji u oktobru.

U odgovoru na žalbu koju potpisuje direktor Ozon medije Nebojša Jovanović piše da je žalba koju je Ćendić podnela Savetu za štampu „samo deo medijske i političke petparačke kampanje koju ona i njeni mentori Gvozden Nikolić i Dragan Vučićević, sprovode protiv naše redakcije (Ozonpress)”, a sve u sklopu hajke koju su pokrenuli članovi i funkcioneri Srpske napredne stranke.

Ozon u odgovoru navodi i da Ćendić instrumentalizuje i uvodi Savet za štampu u „prljavu političku kampanju“, da ona suštinski ne priznaje njegovu nadležnost i da Ozon medija neće dalje učestvovati u postupku pred samoregulatorom jer je to štetno za redakciju Ozonpressa.

Tamara Skrozza je rekla da ovi mediji već duže vreme pokušavaju da instrumentalizuju Savet i da ga koriste za svoje međusobne konflike i dodala da će biti uzdržana po pitanju glasanja o prekršaju Kodeksa.

„Ono što mi se ne sviđa jeste činjenica da mi olako prelazimo preko angažmana Stojana Markovića (vlasnika i urednika portala) u lokalnoj skupštini. Ja mislim da smo mi trebali negde da se osvrnemo i kažemo da to nije dopustivo po našem Kodeksu… To je najstrože zabranjena stvar“, naglasila je ona.

Olivera Milošević je ukazala na to da autor teksta nije potpisan i složila se sa Skrozzom da se u ovom slučaju radi o sukobu Gvozdena Nikolića i Stojana Markovića, a da je Ćendić postala „kolateralna šteta“ tog sukoba.

„Ne slažem se sa tim da, ako je neko sarađivao sa nekim medijem, vlasnik tog medija može da se nazove ’šefom’… Komentari u tekstu poput ’devojka sa ibarske magistrale’ su nepotrebni i potpuno mizogini i ne vidim potrebu da se ispod ovog teksta objavi tvit koji aludira na njen fizički izgled. Ne vidim nikakav smisao svega toga, osim da postoji nekakva namera“, rekla je Milošević.

Ona je dodala da je tekst tako napisan da ne može decidno da se kaže da postoji prekršaj Kodeksa, ali da se za komentare to može reći.

Nadežda Budimović iz Lokal presa se nadovezala i rekla da je tekst „na granici dobrog ukusa“ i dodala da je način na koji je redakcija Ozona odgovorila Savetu za štampu neprimeren, a da su komentari koji su pušteni na sajtu ružni i nedopustivi.

Komisija za žalbe većinom je odlučila da je da je u ovom slučaju prekršen Kodeks objavljivanjem uvredljivih komentara.

Diskvalifikacija preko medija

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Ana Martinoli podnela je žalbu protiv portala Novosti jer je u tekstu pod naslovom „OPOZICIJA U POКUŠAJU ZLOUPOTREBE FDU – Prepoznatljiv rukopis Proglasa” označena kao organizator studentske blokade na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a „posebno poražavajuće je da su navedene zloupotrebe akademskog prostora praćene i besprizornim koristoljubljem i ostvarivanjem ličnih ambicija”, stoji u tekstu Novosti.

“U tekstu se na moj račun iznose optužbe za zloupotrebu profesionalnog i akademskog položaja i trgovinu uticajem. Konačno, tekst iznosi niz neistina koje u velikoj meri zadiru u moj privatni život, a, u konkretnom slučaju, informacije iz privatnog života ni na koji način ne doprinose debati od javnog interesa”, navodi Martinoli u žalbi, pritom napominje da nije kontaktirana od strane novinara Novosti radi provere navoda.

Sporni tekst, kako piše u žalbi, smatra pritiskom na rad Komisije za izbor saradnika na FDU, čija je članica.

U odgovoru na žalbu Novosti su istakle da u žalbi „nije navedeno kojim je to tačno navodima iz spornog teksta su učinjene navodne povrede, već je podnositeljka u žalbenom referatu samo citirala odredbe Kodeksa novinara Srbije za koje tvrdi da su povređene objavljivanjem spornoga teksta“.

U odgovoru takođe stoji da se Martinoli nije obratila Novostima sa zahtevom za „odgovor“ ili ispravku i da bi u tom slučaju urednik zahtev razmotrio, a „najverovatnije i objavio“.

Milena Vasić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekla je da ovako tendenciozno napisan tekst nema poente demantovati jer bi to samo ugrozilo lično dostojanstvo žaliteljke.

„Ovo je potpuno jedna sramota i niz vrednosnih sudova koji nisu zasnovani ni na kavim činjenicama i dokazima, a takođe su deo jednog specifičnog feljtona koji se dogodio protiv svakoga ko je podržao studentske proteste i nakon toga je bila serija ovakvih tekstova o raznim ljudima“, naglasila je Vasić i dodala da je i ovaj tekst primer jedne hajke.

Jelena Petković se složila sa Milenom Vasić i primetila je da ni ovaj tekst nije potpisan od strane autora.

„Ovo nije komentar, ovo je napad na Anu, hajka, napad na njenu ličnost i karakter… Važno je da se ovaj tekst pojavljuje kada su u društvu podignute tenzije, da se Anine aktivnosti označavaju kao ekstremističke i da se upliću u njen privatni život. Ovo je, pre svega, targetiranje i ugrožavanje njene bezbednosti“, rekla je Jelena Petković i dodala da ne psotoji ništa novinarsko u predmetnom tekstu.

Filip Švarm je ukazao na to da je rečnik koji je korišćen u tekstvu zapravo rečnik trenutne vlasti.

„To je jedan sistem diskvalifikacije ljudi koji dugo traje. Imamo sedam nepotpisanih tekstova u kojima je leksika potpuno ista. Tu leksiku slušamo od ljudi koji su predstvanici vlasti, koji su najodgovorniji u državi“, rekao je Švarm.

Tamara Skrozza je rekla da je sporni tekst „toliko besmislen da ga čak nisu preneli ni drugi mediji“ što znači da „neko ipak razmišlja“.

Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da je u tekstu Novosti prekršen Kodeks po svim tačkama koje se odnose na istinitost izveštavanja, odnosno, obavezu novinara da tačno i objektivno izveštava, da pravi razliku između činjenica i nagađanja, neoznačavanje izvora informacija i konsultovanje više izvora i objavljivanje neosnovanih optužbi.

Komisija je takođe odlučila da je prekršena obaveza novinara da ne sme da podredi izveštavanje drugim interesima osim interesima javnosti, a prekršeno je i pravilo novinarske pažnje i zabrane diskriminacije, kao i poštovanje privatnosti.