Beograd
– Prihodi od oglašavanja u medijima tokom prošle godine zabeleželi su rast od
8,7 odsto u odnosu na 2009, tako da su troškovi ukupnog reklamiranja u Srbiji
iznosili 175 miliona evra, pokazuju podaci agencije AGB Nilsen, u koje je Danas
imao uvid. Najveći udeo u novcu od oglašavanja, od 56 odsto, imale su
televizije, dok je udeo reklama na internetu povećan za više od dva puta, ali
iznosi skromnih 3,6 odsto. Sagovornici Danasa ističu da ovi podaci ne
predstavljaju znak skorog izlaska iz krize.a
Sem
interneta, raspodela „marketinškog kolača“ prema vrsti medija u 2010. uglavnom
je ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima AGB
Nilsena, 23 odsto novca za reklame otišlo je za oglašavanje u štampi, na radio
više od četiri odsto, dok spoljno oglašavanje, na bilbordima i drugim javnim
mestima drži udeo od 12 odsto.
Prihodi
od oglašavanja su, inače, od 2001. beležili konstantan porast, pa su tako
ukupni troškovi reklamiranja u medijima 2008. iznosili 206 miliona evra.
Međutim, srpski mediji doživeli su tokom 2009. pad prihoda od oglašavanja od
čak 22 odsto što je bilo znatno više od pada na globalnom nivou od 7,2 odsto.
Troškovi reklamiranja u Srbiji te godine iznosili su oko 161 milion evra,
odnosno oko 0,5 odsto BDP-a, što je polovina „željene“ vrednosti od skoro jedan
odsto BDP-a, kao što je slučaj u razvijenim evropskim zemljama. Što se tiče
televizije, koja je u 2009. beležila pad prihoda od oglašavanja od 16 odsto,
prošle godine je udeo reklamiranja na ovom mediju porastao za tri odsto.
Uprkos
prošlogodišnjem porastu prihoda od oglašavanja, Saša Mirković, predsednik
Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ističe za Danas da se još
beleži pad od 13 odsto u odnosu na 2008. Prema njegovim rečima, ovi podaci su
„ohrabrujući u odnosu na prethodni strahoviti pad“, ali ih treba posmatrati sa
rezervom.
–
Ukoliko se takav trend nastavi i porast prihoda od oglašavanja bude konstantan,
tek za nekoliko godina će se doći na nivo na kojem su mediji bili pre krize. To
daje nadu da će mediji lakše prebroditi krizu, koja je ovih dana dublja nego
ikad – navodi Mirković.
Izuzev
televizije, on dodaje da su naročito obeshrabrujući podaci za radio. Što se
interneta tiče, Mirković kaže da, iako udeo u troškovima oglašavanja raste,
polazna osnova je još veoma niska.
Direktor
agencije Ipsos stratedžik marketing Srđan Bogosavljević objašnjava za naš list
da ovaj rast prihoda od oglašavanja predstavlja malo ohrabrenje, ali da je
daleko od nivoa iz 2008. Kako ističe, pre je reč o tome da se „zaustavio pad uz
minimalan rast, što nije dovoljno da bi se situacija promenila nabolje“.
Bogosavljević, ipak, napominje da još „nema naznaka skorog značajnijeg rasta
prihoda“.
Profesorka
Ekonomskog fakulteta u Beogradu Galjina Ognjanov kaže za Danas da su poslednji
podaci znak da kompanije izlaze iz krize, ali da je teško prognozirati kada bi
situacija mogla da se vrati „u normalu“. Ona dodaje da tek kada pokazatelji
budu bili na nivou od pre tri godine, da se može očekivati prevazilaženje
krize.
–
U teoriji oglašavanja kompanije ne bi trebalo da u trenutku krize smanjuju
oglašavanje, već da intenziviraju i budu prisutniji u medijima, naročito
imajući u vidu da je tada oglasni prostor jeftiniji i tda se može samim tim
iskoristiti više prostora. Na taj način se u svesti potrošača postižu značajni
efekti, jer se pokazuje da kompanije ne smanjuju svoje aktivnosti – napominje
Ognjanova.
Aleksandar
Stevanović iz Centra za slobodno tržište, takođe, tvrdi za naš list da ovi
podaci nisu znak totalnog izlaska iz krize, jer se još „nismo vratili na nivo
od 2008“. On objašnjava da treba imati u vidu i da ovi podaci mogu biti
rezultat redukcije cena oglasnog prostora kojima se pribegava u trenucima
krize. Stevanović, ipak, smatra da će biti potrebno još neko vreme kako bi se
situacija promenila nabolje, kao i da Srbija još dugo neće izaći iz krize.
Autor: B. Cvejić
