Ne znam koliko je novca upotrebljeno za kupovinu programa
koji je prikazan samo na ovom kanalu (nedostupnom većini građana Srbije, čak i
kada uračunamo kablovske mreže), ali za njim bi svakako trebalo žaliti ako se
ti sadržaji (za te pare) ne mogu prikazati još jednom kada kanal bude svima
dostupan.
Za
te tri (plus pola) godine trebalo je da se tehnička baza RTS-a pripremi za
prelazak na emitovanje svih programa u digitalnoj tehnici. S digitalizacijom
se, kao što vrlo dobro znamo, kasni, a i kad bi se krenulo na vreme – šta bismo
dobili? Na pomenutom kanalu gotovo da nema emisije čiji je ton tehnički
ispravan. Neko je izgleda uključio neki efekat koji (valjda) treba da potencira
stereo zvuk (pseudostereo?), a u stvari dobijamo izvitoperenu zvučnu sliku (na
primer u snimku emisije „Nedeljom uveče, emitovanom u ponedeljak, 7. novembra,
čak i uz ton pomalo asinhron sa slikom!), naročito kad se emituju arhivski
materijali snimljeni u mono tehnici – ono što se tada čuje moglo bi se
najpribližnije opisati kao protivfaza ili kontrafaza. (Za neupućene citiraću
tekst koji je na čuvenoj „test gramofonskoj ploči” i na špici „Stereorame”
čitao pokojni Dušan Marković: „Kada je sistem u protivfazi, ne može da se
odredi odakle zvuk dolazi” – zaista, kao da zvuk dolazi odasvud i kao da
nastaje u samim ušima – zanimljiv efekat, ali ne za emitovanje celih emisija!).
U
prvo vreme kontrafaza je na „RTS digitalu” bila apsolutna. Srećom po gledaoce
koji imaju mono prijemnike (a takvih je većina) ova sadašnja kontrafaza ima
asimetriju kanala, blagodareći čemu se na mono prijemnicima u takvim
slučajevima ipak može nešto od tona čuti. Ipak, kontrafaza je potpuna gotovo
uvek pri repriziranju „Nevena” na Drugom programu – ko zna zašto, „dual mono”
(mono snimak po oba kanala) emituje se u kontrafazi, a gledaoci širom Srbije
čuju samo – tišinu (jer se dva kanala, budući u suprotnim fazama, „potru”). I
to tako dva puta sredom po pola sata (provereno i dokumentovano). Da li je „Neven”
pogrešno prebačen na neku novu traku, ili je mašina s koje se emituje pogrešno
vezana, tek – problem s ovom serijom je evidentan, a ja ću vrlo rado RTS-u
ustupiti snimke programa, ako ima želje da se ustanovi razlog ovog problema.
No,
da je ovo jedina muka, bili bismo i srećni. Veliki je problem, piše se o tome
ponekad, „razvaljenost” programske šeme. Prvi deo koncerta (na Drugom) pusti
se, recimo, u nedelju uveče, a drugi – u utorak, bez ikakve najave! Pusti se
emisija i onda bezobzirno preseče početkom prenosa zasedanja skupštine, na
primer. Kada će se emitovati cela – gledalac nema pojma. Ako hoće da pogleda
makar noćnu reprizu, neće moći da se informiše kada je ona – jer vreme ni na
teletekstu ni na sajtu nije ažurirano, iako se sigurno već po podne zna koliko
traje snimak, da li suđenja Šešelju (zašto se to uopšte i prenosi?), da li dela
skupštinskog zasedanja ili neke utakmice… U petak htedoh, na primer, da
pogledam „Trezor” sa emisijama Aleksandra Popovića – na teletekstu i na sajtu
(uveče) piše da je u 00.23. Ne, „uleteo” je, po ko zna koji put – Šešelj, a
„Trezor” nije pušten odmah posle njega, što bi još i bilo približno predviđenom
terminu i – snimanje je bilo uzaludno, a od gledanja ništa. Poštuje li iko na
RTS-u gledaoca (pretplatnika, naravno!) i njegovo vreme?
Autor: Jovan
Stojanović
