Gospođa
Ljiljana Smajlović je ponovo pobrkala lončiće. Naravno, ovog puta, namerno.
Kad nema argumenata i kad izgubi „bitku“ na jednom terenu, ona prelazi na
drugi i otvara novu temu. Pri tome bez imalo skrupula prelazi na lični plan i
služi se uvredama.
Tako
pokušava da stvori konfuziju i da cenjeni publikum (što bi rekao Basara) zaboravi
u čemu je suština spora. Polemika je, da ipak podsetim, počela oko vlasništva
nad Domom novinara u Resavskoj ulici u Beogradu. Gospođa Smajlović misli
da sva prava nad zgradom pripadaju novinarskom udruženju koje se proslavilo
podržavanjem Miloševića i njegove politike, a da novinari koji su zbog
suprotstavljana toj politici izbačeni na ulicu nemaju nikakva prava.
Iz toga
se vidi da je, na moju žalost, Milošević i te kako prisutan i u današnjem vremenu.
Naravno, ne radi se o Miloševiću kao ličnosti, nego o politici koju je on
zastupao i oličavao. Sa
nestankom Miloševića nije nestao taj duh, naprotiv, pojavilo se mnogo malih Miloševića
u čijem se društvu gospođa Smajlović odlično oseća i kome dobrim delom
i sama pripada.
Na kraju, savetovao bih gospođi Smajlović da proba sa crtanjem,
pošto joj pisanje očigledno ne ide baš najbolje.
Predrag Korkasić Koraks
