EN
“Molimo Vas na udaljenost dok čekajte u redu”. “Da zaštitimo decu: ne dozvlite da uzdišu dim vaše cigarete”. Ako ste pomislili da je reč o nekom neveštom gugltranslejt prevodu, prevarili ste se. To je natpis u poslovnici jedne kompanije u centru Prištine i upozorenje na paklici cigareta.
Srpski i albanski jezik ravnopravni su na Kosovu, barem bi trako trebalo da bude, sudeći pema zakonu o upotrebi jezika. Situacija je u praksi drugačija, na Kosovu nema dovoljno stručnog kadra koji bi se bavio srpskim jezikom i prevodima, pa se prevodi nalik “google translatu”, mogu videti i u zakonima i zvaničnim dokumentima.
U Prištini preovlađuju natpisi na albanskom, a tek na instucijama i zvaničnim natpisima možete viditei i poneku reč srpskog. Sa druge strane, ni u većinski srpskoj Kosovskoj Mitrovici nećete videti natpise na albanskom, a dominira ćirilica.
Ove jeseni počelo je formiranje Katedre za balkanistiku na prištinskom Univerzitetu, gde bi trebalo da se, između ostalih, izučava i srpski jezik. Dok ti kadrovi ne steknu diplomu, o ravnopravnoj i pravilnoj upotrebi jezika brine Kancelarija poverenika za jezik, koja je otvorena 2012. godine.
“Kada uđete na Kosovo ili prođete ulicama Prištine, već na prvi pogled postaje jasno da se zakon o upotrebi jezika ne poštuje u potpunosti”, konstatuje poverenik za jezik Slaviša Mladenović.
Kancelarija je formirana kako bi se ovakvo stanje popravilo u praksi. Iz nje stižu preporuke za bolju upotrebu jezika, pre svega u zvaničnim institucijama, a građani koji misle da su “žrtve” kršenja propisa mogu podneti žalbe.
“Prema zakonu, službeni jezici na Kosovu su srpski i albanski, oni su ravnopravni i sva dokumentacija, komunikacija i funkcionisanje institucija mora se obavljati dvojezično”, ukazao je poverenik za jezik.
Međutim, problemi postoje u svim poljima, a jezik se tretira kao sporedna stvar.
“Pitanju jezika se ne ostavlja dovoljno pažnje. Prioritet su zapošljavanje i briselski pregovori“, ističe poverenik uz opasku da je poštovanje zakona o jeziku pokazatelj stanja u institucijama i indikator stanja ljudskih prava uopšte.
“Pravilna upotreba jezika u sudovima i dobri prevodi zakona preduslovi su i za pravično suđenje”, upozorio je Mladenović.
Kao primer, Mladenović je naveo i različito tumačenje pojedinih odredaba zakona, pa i različite presude zbog nedovoljno preciznog i kvalitetnog prevoda.
“Poblemi su očigledni – nedostatak kapaciteta i sredstava. Ovo je skup zakon za sprovođenje”, smatra Mladenović, ali i ističe da bi njegova puna primena popravila međuetničke odnose.
Pre Kancelarije poverenika postojala je komisija koja se bavila problemom višejezičnosti na Kosovu. U odnosu na taj period značajno je povećan broj prigovora građana.
“Broj mora biti veći s obzirom na stanje stvari na terenu”, objašnjava poverenik.
Najviše je pritužbi na jezičke barijere u institucijama.
“Institucije pate zbog neodrživih kapaciteta. Podučeni pojedinci se bave prevodjenjem ili pojedinci koji svoje iskustvo nose još iz perioda stare Jugoslavije”, objašnjava poverenik.
Iako je stanje daleko od idealnog Poverenik za jezik primećuje i napredak.
“Napredak je u slobodi korišćenja jezika u javnosti, na ulicama. Srpski možete čuti u Prištini, albanski na ulicama Kosovske Mitrovice ili Gračanice, taj prioblem i strah više ne postoji. Opšti zaključak je da Albanci više govore srpski, nego što Srbi govore albanski i mislim da se mora poraditi na tome”, kazao je Mladenović.
On poručuje da jezik treba da posluži za približavanje i pomirenje zajednica na Kosovu.
Ilustracija: Shutterstock
Projekat Kosovo Serbia: LIVE finansira Evropska unija u okviru Podrške civilnom društvu za Republiku Srbiju 2013 i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.
