Talasi istine i realnosti: Kosovski paralelni medijski svetovi

Foto: Pixabay

Medijski spektar na Kosovu je veoma širok i ako je suditi prema činjenicama i zvaničnim podacima može se reći da sve zajednice uglavnom uživaju pravo na informisanje. Ako ih podelimo po vertikali, prednjače mediji na albanskom jeziku, zatim na srpskom, a postoje mediji i na ostalim jezicima manjina na Kosovu.

Ako se tome doda javni servis, Radio televizija Kosova, koji ima redakcije na svim jezicima, moglo bi da se zaključi da na Kosovu vlada medijska harmonija. Međutim, u stvarnom životu nije sve tako jednostavno. Prema poslednjem izveštaju Reportera bez granica, Kosovo je palo za osam pozicija na listi slobodnih medija u odnosu na prošlu godinu i sada se nalazi na 78. mestu, a mediji su etnički podeljeni.

 

U medijima na Kosovu gotovo da nema međuetničke interakcije, pogledi na stvarnost u redakcijama iz različitih zajednica, razlikuju se, često nema ni jedne jedine tačke koja se podudara. Ovo je posebno izraženo kada je reč o retorici medija na albanskom i medija pod kontrolom države iz Beograda, koji imaju značajnu ulogu u informisanju srpskog stanovništva. Većina medija koji su pod uticajem vlasti, sve češće senzacionalistički i nacionalno pristrasno, izveštavaju o raznim pitanjima koja opterećuju srpski ili albanski narod.

 

Istina u ovom slučaju veoma često ima dve različite verzije, što se grubo kosi sa moralnim i sa svim etičkim standardima. Ovde nikako ne bih svrstao grupu nezavisnih kosovskih medija na srpskom jeziku, koji su našli način da se odupru sve prisutnijem pritisku vlasti da budu deo takve igre. Jedan od takvih medija je i Radio Goraždevac, jedini medij na srpskom jeziku u Metohiji. Da, u Metohiji! Ili Dukađiniju (Dukagjini), kako ovu geografsku oblast nazivaju u albanskim medijima.

 

TAKOZVANI MEDIJI, TAKOZVANIH VLASTI

 

Gotovo svakodnevno u beogradskim ili prištinskim medijima može se čuti politička fraza „takozvani“, pa su taj epitet u većini medija sa nacionalnom pokrivenošću dobile razne kosovske ili srpske institucije, sve u zavisnosti sa koje se strane izveštava. Tako smo u poslednjih deceniju i po dobili „takozvano Kosovo“, onda „takozvanu Kancelariju za KiM“, i tako redom.

 

Jedini dosledni novinarskoj profesiji i standardima u takvoj situaciji su ostali lokalni mediji na srpskom jeziku među kojima je i Radio Goraždevac. Iako je, po strukturi i resursima kojima raspolaže ovaj medij, lokalni, često se dešava da ima veoma značajan regionalni karakter, jer bude citiran u medijima na čitavom zapadnom Balkanu. Mala redakcija od pet ljudi, smeštena u oronulom Domu kulture u Goraždevcu, pokušava da stvari predstavi onakvima kakve jesu, što u kosovskim uslovima nije baš jednostavno. Zbog te činjenice ovaj mediji nije omiljen ni srpskim ni kosovskim vlastima, jer ne koristi jezik političara u svojoj misiji da informiše, poput termina „takozvani“.

 

Tokom 22 godine postojanja bilo je pretnji i pritisaka sa obe strane, iz Beograda i Prištine, kojima su mladi ljudi koji ovde rade odolevali. Bilo je i veoma važnih događaja o kojima je ovaj medij javio. Jedan od njih je vest o stradanju dece iz Goraždevca koja su se kupala na Pećkoj Bistrici. Izveštavanje sa lica mesta, sa punktova KFOR-a, tokom martovskog nasilja 2004. godine, doprinelo je da stanovništno ne krene u paničan beg, budući da su novinari u svakom trenutku izveštavali o tome šta se događa oko njih, ali i širom Kosova.

 

Uz radio stanicu veoma je aktivna TV produkcija koja je realizovala brojne projekte sa OEBS-om, dok poslednjih pet godina portal ovog medija gorazdevac.com, prema statistici, beleži više hiljada poseta na dnevnom nivou. Sredstva za svoj rad Radio Goraždevac pronalazi isključivo putem javnih poziva za medije, koje objavljuju međunarodne organizacije i ambasade. Veoma često se i poslednjih dvadeset godina dešavalo da redakcija funkcioniše bez ikakvih sredstava i u takvim situacijama presuđuje ljubav prema novinarstvu.

 

DALEKO OD BUDŽETSKOG NOVCA

 

Budžet kosovskih institiucija je za nezavisne medije na srpskom jeziku, kao što je Radio Goraždevac, nedostupan je od dolaska Srpske liste na vlast. Simboličnim iznosom Radio Goraždevac je podržan sredstvima Ministarstva kulture Srbije, koja se dodeljuju putem konkursa za medije na Kosovu.

 

I pored očajnog odnosa sa Srpskom listom i vlastima na Kosovu, Radio Goraždevac uspeva da proizvede jednu vest dnevno, nekoliko priloga nedeljno a programska šema je sve bogatija, zahvaljujući podršci međunarodne zajednice koja je prepoznala vrednosti i standarde koji se ovde neguju. Uprkos političkim pritiscima, Radio Goraždevac uživa poverenje građana.

 

Nisu retke situacije kada se redakciji, pored ljudi iz srpske, javljau pripadnici albanske zajednice i čestitaju na dobro obavljenom poslu. Poslednji primer dogodio se nedavno kada je objavljena opširna istraživačka priča o eksploataciji peska iz rečnog korita Pećke Bistrice i svesnom uništavanju prirodnih resursa u korist pojedinaca.

 

Mnogi novinari i kolege kažu da je u medijskom smislu Goraždevac „ostrvo slobode“, da predstavlja malu redakciju od regionalnog značaja. Sve dok se medijske prilike u čitavom regionu, pa samim tim i na Kosovu ne poprave, ovaj „regionalno značajni lokalac“, ostaje informativna kuća sa ne i isključivo samo lokalnim karakterom.

 

Nezavisna promocija vrednosti

 

Radio Goraždevac počeo je sa emitovanjem programa u oktobru 1999. godine, sa ciljem i idejom da informiše srpsko stanovništvo koje je ostalo da živi u Goraždevcu. Ovo je jedini medij na srpskom jeziku u ovom delu Kosova, pa shodno tome funkcioniše kao javni servis, u nameri da građanima pruži pravovremene i objektivne informacije, kulturno-obrazovni program, zabavu… Od 2010. godine u okviru Radio Goraždevca funkcioniše i mala TV produkcija, osnovana prvenstveno za potrebe web sajta, ali i saradnje sa lokalnim TV stanicama. TV produkcija Radio Goraždevca je snimila osam dokumentarnih filmova tokom 2020. godine, o medijskoj pismenosti, uz podršku OEBS-a, koji su emitovani na RTK2, programu na srpskom jeziku i TV Mreži. OEBS je takođe tokom 2018. podržao priče o povratku, a realizovane su i brojne dnevne aktivnosti između RG i OEBS-a, kao što su promocija omladinskih aktivnosti, medijskih sloboda, rodne ravnopravnosti, međuverske tolerancije… Radio Goraždevac je deo Kosovske medijske asocijacije, mreže radio stanica na Kosovu i Metohiji koje program emituju na srpskom jeziku. Darko Dimitrijević je glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac. Živi i radi u istoimenom mestu, kod Peći. Dugogodišnji je novinar, NVO aktivista, borac za ljudska prava. Tokom karijere bio je predsednik Kosovske medijske asocijacije i predsedavajući Savetodavnog veća za zajednice. Dobitnik je nekoliko prestižnih novinarskih nagrada u Srbiji. U godini pandemije kovid-19 bio je među pet nominovanih za nagradu „Naj Evropljanin“, koju dodeljuje kancelarija Evropske unije na Kosovu. 

Tagovi

Povezani tekstovi