[box align=’box-center’ id=’10732′]
Novinarstvo je profesija koja mora da se voli, a koliko ta ljubav mora da bude jaka najbolje se vidi iz životnog standarda novinara. Ipak, čini se da u toj ljubavi prednjače kragujevačke kolege koje mesecima rade bez bilo kakve zarade.
Ako izuzmemo onlajn medije, kojima takođe ne cvetaju ruže, ali novca ima za nekoliko mladih entuzijasta, u tri vodeća medija, Radio-televiziji Kragujevac (RTK), koja je donedavno bila u vlasništvu Grada, televiziji Kanal 9 i Kragujevačkim novinama, zaposleni se gotovo ne sećaju kada su poslednji put primili platu.
Da situacija bude još gora, novinari rade u atmosferi jasne podele na one koji su naprednjački i one koji su opozicioni, jer ako nisi za Vučića, onda si protiv njega.
Radio-televizija Kragujevac: Normalno je da bude gore
Koliko je u takvoj atmosferi moguće baviti se ozbiljnim, nezavisnim novinarstvom najbolje pokazuju reči jednog od zaposlenih na Radio-televiziji Kragujevac, koji kaže da ne pamti gore vreme na ovoj televiziji.
„Ćutimo, dolazimo na posao i radimo, ali kako su oni koji su nekada bili podređeni sada dobili vlast, obračunavaju se sa onima koji su bili bliski prošlom rukovodstvu ili opozicionim političkim partijama. Vesti se kroje tako da se uvek prati gradonačelnik ili premijer, pa je sada muka raditi u ovim uslovima. Novi gazda se ne javlja, s njim kontakt nema ni direktorka. Plate su nam obećane početkom januara, već mu se bliži kraj, a nema pomaka“, objašnjava jedan od zaposlenih, koji je, razumljivo, želeo da ostane anoniman.
Sa ovakvom politikom u RTK počelo se neposredno posle promene vlasti u gradu. Prvo je sa mesta direktora smenjena Jovanka Marović, a na njeno mesto dovedena je Slavica Trifunović.
Zaposleni kažu da je prva rečenica koju je nova direktorka izgovorila na sastanku bila:
„Dolazim iz kabineta predsednika Republike.“
Zatim je na mesto programske direktorke televizije postavila Slobodanku Šmigić, koju u gradu zovu „partijska komesarka“ SNS-a, a za odgovornu urednicu imenovala Jelenu Vuković, članicu SNS-a, veoma aktivnu u radu informativne službe Gradskog odbora te stranke.
Svi oni koji su bili bliski prošloj upravi proterani su na radio. To je valjda trebalo da bude kazna, iako Radio Kragujevac ima mnogo dužu tradiciju od televizije.
Dugogodišnja novinarka televizije, koja je doživela mnoge promene, kaže da je sve to normalno.
„Svaka vlast dovede svoje ljude, ali su se nove urednice sada malo zaigrale, ne zato što su loše osobe, već zato što im je moć udarila u glavu.“
Iskustvo sa takvom „normalnom“ praksom u velikoj meri je uticalo na to da uoči privatizacije, 26 zaposlenih, među kojima je 16 novinara, odluči da prihvati socijalni program i zauvek napusti televiziju. Ova medijska kuća je, prema njihovim rečima, zahvaljujući bahatosti, neorganizovanosti, nepotizmu i pogrešnom pokušaju novog rukovodstva da uspostavi autoritet, počela da se pretvara u razglas Srpske napredne stranke.
I zaista, na sajtu ove televizije, u rubrici „Politika“, pored šest vesti o tome gde je sve protekle nedelje bio premijer, može se pročitati samo jedna koja ima veze sa nekom strankom iz opozicije.
Da li je na ovakvu uređivačku politiku uticao novi gazda, Kruševljanin Radoica Milosavljević, koji je od avgusta prošle godine, kada je pobedio na licitaciji, zaposlene udostojio jednom posetom, a do dana-današnjeg nije obezbedio ni bankarske garancije za izvršenje kupoprodajnog ugovora?
Prilikom avgustovske posete, Milosavljević je, kao nemačke gazde, zahtevao: red, rad i disciplinu, a zauzvrat obećao srpske plate, doduše nešto povećane. Pet meseci kasnije, radnici su dovedeni na ivicu egzistencije jer su poslednju, oktobarsku platu, primili 19. novembra.
Račun ovog preduzeća bio je blokiran više od 760 dana, a dug je iznosio preko 30 miliona dinara. U međuvremenu je država otpisala svoja potraživanja, a i Grad je pomogao, pa je krajem januara račun odblokiran.
Radnici su se tada uzalud ponadali da će primiti platu
<!—->
Direktorka Slavica Trifunović na sve ovo nije imala komentar, ali se javnosti obratila saopštenjem u kojem je istakla da je blokada računa od 36 miliona dinara posledica nesavesnog poslovanja bivšeg menadžmenta koje obaveze prema SOKOJ-u nije uplaćivalo od 2008, honorare saradnicima od 2007. godine, a radnicima dve godine nije povezan staž.
Sadašnje rukovodstvo je sklopilo ugovor o reprogramu ovih dugovanje, pa je, kako kaže Trifunovićeva, „period bahatog, nesavesnog poslovanja u ovoj televiziji prošlost“.
Izgleda da to nije bilo dovoljno radnicima, koji su najavili štrajk upozorenja jer su zaključili da novi gazda neće ni razmišljati o njihovim platama dok ne obezbedi bankarske garancije, pošto bi u suprotnom – ugovor o kupovini televizije bio poništen.
Kanal 9: Nada u budućnost
U još goroj situaciji nalazi se druga kragujevačka televizija – Kanal 9. Ona je zapala u krizu sredinom prošle godine kada je preduzeće „Takovo osiguranje a.d.o.“, čiji je vlasnik ujedno i vlasnik ove televizije, otišlo u likvidaciju. Zaposleni već tada mesecima nisu primali plate, pa su mnogi nezadovoljni stanjem napustili ovu televiziju. U tom trenutku na Kanal 9 dolazi nekoliko bivših zaposlenih sa RTK, saJovankom Marović na čelu, koja je postala glavna urednica ove televizije.
Ovakav izbor glavne urednice nije naišao na odobravanje vladajućih struktura jer je mesto direktora RTK napustila ostavivši iza sebe ogromna dugovanja, ali i zato što su je doživljavali kao „Verkovog čoveka“ (Veroljub Stevanović je bio gradonačelnik Kragujevca do 2014. godine, kada ga je na tom mestu zamenio Radomir Nikolić, sin predsednika Srbije).
Jovanka Marović takvu karakterizaciju odlučno negira i ističe da je Kanal 9 primer nezavisnog izveštavanja, jer su u njihovom izveštavanju potpuno jednako zastupljene i vlast i opozicija. S njom je na ovaj medij prešlo šest prekaljenih novinara, gotovo svi su imali autorske emisije na RTK.onu
Ipak, ni to im nije pomoglo da zarade za plate, pa oko 20 zaposlenih već sedmi mesec volontira.
„Znali smo gde dolazimo i kakva je situacija na Kanalu 9. Nju nije proizveo ni poslodavac, ni ljudi koji su ovde bili zaposleni, već činjenica da Grad Kragujevac nije raspisao konkurs za medije, a morali smo da izmirimo brojne obaveze. Prihodovali smo dosta novca proteklih meseci, ali smo platili takse da bismo obnovili dozvolu za frekvenciju na osam godina, poreze i doprinose, zarade bivšim zaposlenima, tako da smo sada na nuli. Programski smo televiziju stavili na noge i sadržajno je približili građanima, pokrenuli smo sajt i čekamo da Grad raspiše konkurs za ovu godinu“, objašnjava Jovanka Marović.
Gradske vlasti su, naime, u maju prošle godine raspisale konkurs za finansiranje medija, ali su u konkursu pravo učešća protivzakonito ograničile na medije sa teritorije grada. Medijska udruženja su zbog toga odbila da predlože kandidate za konkursnu komisiju, pa je ovaj konkurs poništen u julu 2015, a novi do danas nije raspisan.
Iako su novi zaposleni na Kanalu 9 planirali da volontiraju samo šest meseci, to se prenelo i u novu godinu, a osim entuzijazma, na poslu ih drži to što smatraju da je ova televizija odličan resurs, pa ove dane vide kao ulaganje u budućnost.
„Kanal 9 ima perspektivu. Znam da to zvuči čudno sada kada se televizije gase, ali kriza ne može da traje večno. Grad je obećao konkurs odmah posle Nove godine, to je sada pomereno za februar, pa realno, platu možemo da počnemo da primamo tek u aprilu“, optimistično zaključuje naša sagovornica.
Kragujevačke: Cena nezavisnosti
Ništa bolje nije ni u Kragujevačkim, jedinom nedeljniku na teritoriji Kragujevca.Kragujevačke postoje već sedam godina, a osnovala ih je grupa novinara nezavisnog nedeljnika Svetlost, ugašenog posle nakaradne privatizacije.
Kragujevačke su do jula prošle godine odolevale krizi medija i siromaštvu građana. I Gordana Božić, direktorka tog nedeljnika, za teško finansijsko stanje koje je potom nastupilo okrivljuje gradske vlasti.
„Grad je, slobodno to mogu da kažem, namerno raspisao nezakonit konkurs, a potom odbio da raspiše novi i ostavio nas da živimo od prodaje novina i reklamnog prostora u njima. Prodaja ide veoma teško, tiraž je mali, a siromaštvo veliko, pa će svako za 50 dinara pre da kupi jedan hleb nego novine. Ipak, o tome koliko narod želi da nas čita najbolje govori činjenica da nam svakog četvrtka dolazi ogroman broj ljudi i traži novine besplatno“, ističe Gordana Božić.
To interesovanje ipak nije pomoglo zaposlenima, koji su se našli u bezizlaznoj situaciji, pa je sporazumno više od polovine redakcije u julu prošle godine proglašeno tehnološkim viškom i prijavilo se na biro rada. Na taj način je obezbeđeno da primaju neku crkavicu od države, a volontiraju u novinama, dok su plate onima koji su ostali zaposleni smanjene ispod minimalca.
Međutim, ni ta najniža zarada od 16.000 dinara nije isplaćivana redovno, jer za to nije bilo novca, pa su zaposleni za poslednja tri meseca primili jednu isplatu – za prvi deo novembra.
„Dovedeni smo u situaciju da prvo zaradimo novac za državu, da platimo PDV, poreze i doprinose, štampariju, a za nas kada i koliko ostane. Drugo rešenje bilo je da stavimo katanac i da zatvorimo novine. To vam je najbolji primer kako nezavisno izveštavanje utiče na finansije. Nije bilo projektnog finansiranja, a onda smo, iako imamo ugovor sa Skupštinom grada, izgubili čak 90 posto njihovih oglasa. Pristali smo da radimo ovako da ne bismo bili pod uticajem ni vladajućih, ni opozicionih partija i sada plaćamo ceh takve politike“, naglašava Božićeva.
Ali, izgleda da je u Kragujevcu potpuno nebitno da li ste opozicioni, neutralni ili ste više naklonjeni vladajućoj strukturi, jer ćete, ako ste novinar, u svakom slučaju morati da radite za
.
