Dugogodišnja „vladavina“ Dragana Bujoševića jepri kraju jer mu uskoro ističe mandat a pre četiri dana je raspisan konkurs za imenovanje novog generalnog direktora javnog servisa. Aktuelnom direktoru Draganu Bujoševiću drugi petogodišnji mandat ističe u februaru 2026. godine i on više nema prava da bude biran na tu funkciju.
Već šest godina Dragan Bujošević ispunjava uslov za penziju, ali je u periodu kada je već mogao da u njoj uživa izabran ponovo za generalnog direktora RTS-a.
Informativni program javnog servisa predstavlja najveći problem Bujoševićevog mandata, gde i danas ne možete čuti drugo mišljenje sem onog koji propagira vladajuća većina. Zbog nedostatka objektivnosti, istinitosti i pravovremenosti u izveštavanju, studenti su dve nedelje u aprilu blokirali zgradu RTS-a. Aktuelni direktor je tada iskazivao retoriku prema studentima nalik onoj koja se koristi na prorežimskim medijima.
Nakon dvonedeljne blokade RTS-a o celokupnoj situaciji se oglasio Dragan Bujošević zajedno sa urednikom infromativnog programa Nenadom Lj. Stefanovićem u emisiji Oko. Tokom svog gostovanja izneli su niz uvreda i tvrdnji, upućenih radnicima RTS-a u sklopu inicijative „Naš pRoTeSt“, Fakultetu dramskih umetnosti, ali i zahvalnost Informeru zbog podrške tokom blokade.
Na konstataciju voditelja Gorislava Papića da je FDU objavio rat RTS-u, Bujošević je rekao da je RTS i „šakom i kapom“ pomagao ovom fakultetu, kao i da bez njih FDU ne bi uspeo da proizvede neke filmove, a da su oni na sve to uzvratili mržnjom i željom da ugase javni servis.
Takođe je naveo da su studenti razarali institucije i da je krajnji cilj protesta rušenje vlasti.
Dragan Bujošević je rođen je 1954. godine u Beogradu.
Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka.
Radio je u Politici od 1976. do 1989, a od 1989. do 1993. godine bio je na poziciji urednika deska i zamenika glavnog urednika “Politika the international weekly”.
Od 1993. do 1997. radio je u NIN-u kao novinar, na poziciji pomoćnika i zamenika glavnog urednika.
Bio je glavni urednik magazina “Evropljanin” od 1997. do 1999. godine. U NIN-u je ostao do leta 2002, a od 2001. do ukidanja u aprilu 2006. radio je za BK televiziju autorsku emisiju “Nije srpski ćutati”.
Dobitnik je mnogobrojnih novinarskih priznanja među kojima su godišnja nagrada “Politike”, nagrada “Duda Timotijević” za unapređenje tv-novinarstva, nagrada BK fondacije za novinarstvo i publicistiku 2002, i nagrade “Staša Marinković” lista Danas za analitičko novinarstvo 2008.
Objavio je knjigu “5. Oktobar – 24 časa prevrata”.
Kako se navodi na sajtu Istinomera, list “Evropljanin” ostao je, između ostalog, upamćen i po objavljivanju otvorenog pisma predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću “Šta je sledeće Miloševiću”, koje potpisuju Aleksandar Tijanić i Slavko Ćuruvija, 19. oktobra 1998. godine.
Čuveno pismo objavljeno je za vreme Bujoševićevog uređivanja “Evropljanina”.
U pismu je od tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića između ostalog bilo zahtevano da raskine koaliciju sa Vojislavom Šešeljem i Srpskom radikalnom strankom, sklopi mir sa vladajućom koalicijom u Crnoj Gori, povrati međunacionalno poverenje unutar SR Jugoslavije i uključi predstavnike nacionalnih manjina u politički sistem države, zaustavi hajku na medije i novinare i zauzme se za povlačenje Zakona o univerzitetu.
Dva dana nakon objave otvorenog pisma Miloševiću, Skupština Srbije je 21. oktobra 1998. po hitnom postupku usvojila Zakon o javnom informisanju koji je predviđao oštre kazne za medije, a osim Evropljanina kažnjen je i sam Bujošević.
Široj javnosti je postao poznat kao autor emisije “Nije srpski ćutati“ koja je emitovana na BK televiziji od 2001. do 2006. godine.
Od 2008. do 2013. bio je glavni i odgovorni urednik lista “Politika”, a nakon toga je prešao na Prvu srpsku televiziju gde je od 2011. do 2015. vodio emisiju “Stav Srbije”.
Za generalnog direktora RTS-a izabran je 5. maja 2015. a na toj poziciji se nalazi i danas.
Najupečatljivi događaj iz karijere direktora je upad demonstranata “Jedan od pet miliona” u zgradu javnog servisa u martu 2019. godine uz, između ostalog, zahtevom za njegovu smenu. Pored toga, tokom studentskih protesta RTS i Bujošević su više puta bili na „udaru“, zbog neobjektivnog i pristrasnog izveštavanja o pokretu.
Izvor: Danas
