EN
„Treba imati u vidu da je ovde reč o istraživačkom novinarstvu”, navodi sudija Đuričić u presudi i dodaje da je reč o temi koja je od interesa za javnost.
„Sud je imao u vidu da se radi o licu (Bogoljubu Kariću) koje je aktivni učesnik u političkom i javnom životu već dugi niz godina, da se bavi privrednim aktivnostima u Srbiji i inostranstvu, kao i cela njegova porodica, te da je između ostalog… osnovao prvu privatnu televiziju, univerzitet, kompaniju mobilne telefonije”, navodi sudija i ističe da Karić zbog ovoga „mora imati veći stepen tolerancije prema informacijama i kritikama koje se na njega odnose.”
Sudija Đuričić istakao je i da su urednici KRIK-a Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović uverljivo svedočili na sudu.
„Dojčinović na uverljiv način opisuje da su pre objavljivanja informacija u vezi sa tužiocem (Karićem) i poslovanjem u Belorusiji sa dužnom novinarskom pažnjom proverili istinitost, tačnost i verodstojnost ovih informacija.”
Karić je, sa druge strane, u delovima svog iskaza bio neubedljiv, dok je na određena pitanja izbegao da da jasne odgovore. On je tvrdio da je netačno ono što su novinari KRIK-a objavili u tekstu – da je porodica Karić bliska sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, kao i da su njihove kompanije dobile državno zemljište vredno oko 800 miliona evra, uživaju poreske olakšice i dobijaju velike državne građevinske projekte.
„Sve navedene okolnosti predstavljaju istinite činjenice koje nisu osporene tokom postupka, a koje su, po oceni suda, davale dovoljno osnova za formiranje uverenja i vrednosnog suda da je tužilac i njegova porodica Karić ‘u bliskim odnosima sa predsednikom Lukašenkom’”, istakao je sudija u presudi.
Đuričić se u presudi pozvao na više domaćih i međunarodnih zakona i konvencija prilikom objašnjavanja prava i obaveza novinara. Tako, naveo je da prema Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, sloboda izražavanja ne podrazumeva da su informacije koje se iznose uvek pozitivne i neuvredljive, već da vređaju, šokiraju i uznemiravaju, jer bez takvih informacije i ideja ne može postojati demokratsko društvo.
On je istakao i da domaći zakoni propisuju da novinari nemaju obavezu da utvrde da su informacije koje objavljuju apsolutno istinite, već da je dovoljno da ih primereno provere u skladu sa mogućnostima i okolnostima.
Takođe, navodi sudija, međunarodni propisi daju novinarima i slobodu na određeni stepen preterivanja, odnosno da koriste hiberbolu, satiru i šaroliko figurativno izražavanje.
Ono što je osnov za sva ova prava novinara jeste da su informacije koje objavljuju od interesa za javnost da ih sazna, što je u ovom slučaju neosporno postojalo, utvrdio je sudija Đuričić.
Presuda kojom je odbačena Karićeva tužba protiv KRIK-a je prvostepena i Karić ima pravo da se na nju žali, a ukoliko to i učini, o žalbi će odlučivati Apelacioni sud u Beogradu.
Karić je tužbu podneo u novembru 2021. tvrdeći da su neistiniti navodi iz KRIK-ovog teksta i da je zbog njega trpeo duševne bolove. Istakao je tada i da su zbog ovog teksta, koji je osim na sajtu KRIK-a objavljen i na sajtu međunarodne novinarske mreže OCCRP, njegov sin i kompanije povezane sa njihovom porodicom stavljene pod sankcije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Tužbom je tražio 600.000 dinara, ali i da tekst bude uklonjen sa sajta.
Ovo je jedna od 12 tužbi koje su u poslednje dve godine podnete protiv KRIK-a. Novinari KRIK-a, ali i predstavnici domaćih i međunarodnih novinarskih udruženja, smatraju da su SLAPP tužbe, odnosno tužbe koje su podnete sa ciljem da novinare iznure, zastraše i spreče u daljem izveštavanju javnosti o korupciji i kriminalu. Više o tome pročitajte ovde.
Izvor: KRIK
