EN
Među onima koji su tužili novinare i urednike KRIK-a su čovek koji je optužen da je organizovao proizvodnju droge, šef obaveštajne agencije BIA, načelnici policijske jedinice, tajkuni bliski vlasti, ljudi koji su se nalazili na interpolovim poternicama, kum predsednika Srbije, izdavač provladinog tabloida, državna agencija, kao i međunarodna korporacija.
Tužbe su lančano stigle, a tokom prethodnog meseca KRIK je tužen čak jednom nedeljno. Većinu onih koji su tužili KRIK spajaju veze sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ili sa ljudima iz njegovog okruženja – što ukazuje da cilj tužbi nije zadovoljenje pravde, već gušenje medija. Ovakve tužbe poznate su kao SLAPP tužbe.
U većini slučajeva, oni koji su tužili KRIK nisu poslali nikakvo upozorenje da pripremaju tužbu, nisu tražili demanti, niti se javili redakciji sa zahtevom za ispravku teksta. Uglavnom nisu želeli da pričaju sa novinarima ni pre objavljivanja priče, odbijali su da nam daju komentar i spuštali slušalicu.
Svaka tužba predstavlja veliko opterećenje za redakciju KRIK-a koju čini 14 članova.
Sam sudski postupak oduzima mnogo vremena urednicima i novinarima – od pripreme odgovora na tužbu do svedočenja ili saslušanja na sudu. Primera radi, tužbe u aktuelnim slučajevima protiv KRIK-a, sa propratnom dokumentacijom imaju ukupno više od 500 strana koje se moraju analizirati i na njih odgovoriti.
Sem što zahtevaju veliko ulaganje vremena, one predstavljaju i veliku finansijsku pretnju po redakciju. Ukupna vrednost tekućih postupaka protiv KRIK-a iznosi više od 90 miliona dinara. Ovaj iznos tri puta je veći od godišnjeg budžeta organizacije.
Glavni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra da je cilj ovih tužbi da se redakcija iscrpi i da se na nju izvrši pritisak kako ne bi nastavila da se bavi svojim poslom.
„Verujem da cilj većine ovih tužbi stvarno nije zadovoljenje pravde, već pokušaj da se izvrši pritisak na našu redakciju, da se iscrpimo vremenski i finansijski”, kaže Dojčinović. „Verujem da su u pitanju SLAPP tužbe, odnosno da su pokušaj da se ućutka i ugasi KRIK. One su ozbiljna pretnja za naš rad, ali nas neće zastrašiti i zaustaviti – nastavićemo da izveštavamo o onima koji su nas tužili”.
Ko je sve tužio ili pokrenuo postupak protiv nas:
Bogoljub Karić, poznati srpski biznismen sa jakim vezama sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, poslednji je u nizu onih koji su tužili KRIK. On se godinama nalazio na poternici zbog istrage o finansijskim malverzacijama, a u Srbiju se vratio krajem 2016. nakon što se Aleksandar Vučić učvrstio na vlasti, a istraga protiv Karića obustavljena. Članovi porodice Karić sa SNS-om su godinama bili u političkom savezu: dok je Bogoljub bio u bekstvu njegova supruga i brat bili su narodni poslanici, a on se čak viđao sa tadašnjim predsednikom države Tomislavom Nikolićem koji ga je i javno branio rekavši da je „politički progonjen”. Bliskost Karića sa vladajućom strankom postala je evidentnija po njegovom povratku u zemlju – već nekoliko meseci kasnije Karić je tokom predizborne kampanje agitovao za Vučića i hvalio način na koji vodi zemlju. Vučić je, sa druge strane, u više navrata obilazio građevinske projekte porodice Karić. Karić je tužio urednike KRIK-a Stevana Dojčinovića i Bojanu Jovanović zbog teksta o poslovima kompanija ove porodice u Belorusiji, povlašćenom položaju koje one uživaju u odnosu na druge firme, kao i vezama sa predsednikom ove države Aleksandrom Lukašenkom. Karić tvrdi da mu je KRIK povredio čast i ugled, kao i da su zbog naše priče njegov sin i porodične kompanije stavljeni pod sankcije Evropske unije i američkog Trezora. Tužbom, sem novčanog iznosa, traži da KRIK ukloni tekst sa svog sajta.
Predrag Koluvija, optužen da je šef grupe koji je proizvela više od tonu i po marihuane, takođe je povezan sa režimom. Jedan od advokata koji Koluviju brane na sudu, u postupku koji spada među trenutno najveće slučajeve organizovanog kriminala u zemlji, jeste Vladimir Đukanović, uticajni član vladajućeg SNS-a i blizak saradnik predsednika Vučića. Upravo je i Vučić javno branio Koluviju – kazao je da ne vidi zbog čega je Koluvija dve godine proveo u pritvoru s obzirom da „nije nikoga ubio“ niti imao „10 tona kokaina“. Predsednik je pokušao da relativizuje to što je policija na Koluvijinom imanju pronašla više od tone marihuane rekavši da je većina zemalja u okruženju, poput Nemačke, legalizovala marihuanu. Koluvija je, od izlaska iz pritvora u septembru ove godine, rado viđen gost na televizijama koje su pod kontrolom vlasti, kao i u emisijama koje vode istaknuti članovi SNS-a. Uporedo sa podrškom Koluviji, vršen je pritisak na policajce koji su ga hapsili. Koluvija je dva puta tužio KRIK i urednika Stevana Dojčinovića i traži da mu se isplati 3,2 miliona dinara. Tvrdi da je KRIK, opisavši ga u tekstovima kao „optuženog narko-bosa“ prekršio pretpostavku nevinosti i da je naneta šteta njegovom ugledu. Ubrzo se oglasio jedan od Koluvijinih advokata koji je najavio nove tužbe i rekao da oni „nemaju ništa protiv medija, ali imaju protiv određenih novinara“, očigledno aludirajući i na Dojčinovića. Ovu tužbu novinarska udruženja ocenila su kao pritisak na redakciju.
Nikola Petrović, bivši direktor državne firme „Elektromreža Srbije” i kum predsednika Srbije, podneo je krivičnu tužbu protiv novinarki KRIK-a Dragane Pećo i Vesne Radojević zbog priče koji smo objavili u okviru međunarodnog istraživanja „Otvoreni Luksemburg”. U tekstu smo otkrili da je Petrović bio vlasnik ofšor firme u Luksemburgu i da je preko nje tajno ušao u različite poslove u Srbiji. Preko nje Petrović je ušao u posao sa biznismenom sa kriminalnim vezama Stankom Subotićem, od koga je, ispod cene, kupio avio-kompaniju. Predsednikov kum u tužbi tvrdi da su novinarke KRIK-a nezakonito koristile njegove lične podatke – iako u tekstu nema takvih podataka, već su u pitanju informacije o kompanijama koje potiču iz zvaničnih dokumenata. Ne traži novčanu, već zatvorske kazne za novinarke: da se Pećo osudi na dva meseca, a Radojević na mesec dana zatvora.
Stanko Subotić, domaći biznismen koji je povezan sa poznatim kriminalcima, godinama je bio u bekstvu suočen sa optužbama da je devedesetih godina organizovao šverc duvana. Stvari se menjaju od onog trenutka kada u Srbiji na vlast dolaze SNS i Vučić. Subotićeva presuda od šest godina zatvora je oborena i on je na kraju oslobođen. Vrhovni kasacioni sud kasnije je utvrdio da su sudije koje su oslobodile Subotića prekršile zakon. Subotić je tužbu protiv novinarke KRIK-a Dragane Pećo podneo u Švajcarskoj čiji je državljanin i to jer u priči otkrila detalje o njegovim poslovnim vezama sa narko-bosom Darkom Šarićem. U pitanju je priča o poslovima Subotića sa beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“, a KRIK ju je radio u saradnji sa međunarodnom novinarskom mrežom Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP). Ovaj kontroverzni biznismen traži da mu Pećo isplati 155.000 švajcarskih franaka.
Međunarodna rudarska grupacija „Mineco“ koja godišnje pravi stotine miliona evra prihoda, takođe je odlučila da se obračuna sa redakcijom KRIK-a. Osnivač ove korporacije je na međunarodnoj poternici pošto je u Rumuniji osuđen zbog podmićivanja sudije, a trojica bivših direktora u Srbiji optuženi su i za finansijske malverzacije. Grupacija je tužila Dojčinovića i KRIK zbog teksta koji je objavljen u okviru međunarodnog novinarskog istraživanja „FinCEN dosijea“, a koji je ove godine bio u finalu za Pulicerovu nagradu. KRIK je u priči otkrio da je britanska „Barclays“ banka ugasila račun kompanije „Mineco“ nakon što je internom kontrolom došla do 99 sumnjivih transakcija ove firme – za neke od njih rekla je da „potencijalno predstavljaju prihode od mita i korupcije“. Priča je napisana isključivo na osnovu autentičnih dokumenata odeljenja američkog Trezora koje se bavi suzbijanjem finansijskog kriminala (skraćeni naziv odeljenja je FinCEN). „Mineco“ tužbom traži da joj se isplati više od pola miliona dolara tvrdeći da joj je KRIK-ova priča nanela toliku finansijsku štetu. Taj iznos značajno prevazilazi budžet ovog nezavisnog medija.
Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije i Vučićev čovek od poverenja, tužio je novinarku KRIK-a Milicu Vojinović i urednika Stevana Dojčinovića zbog vesti sa suđenja Jotkinoj grupi. Ovoj kriminalnoj grupi poreklom iz Kruševca, Gašićevog rodnog grada, sudi se za ubistva i druga krivična dela, a među dokazima tužilaštva su bili i prisluškivani razgovori – u kojima se pominje upravo direktor BIA-e. U razgovorima se čulo da jedan od članova grupe kaže da vođa ekipe Zoran Jotić Jotka, poznati kriminalac, ne mora da brine za svoju bezbednost jer je „Bratislav Gašić kod njega na kazanu“ – što u kriminalnom rečniku znači da od njega prima novac. Novinari KRIK-a su pre objavljivanja ove vesti bezuspešno pokušali da dobiju komentar od Gašića. On nas je tužio tvrdeći da mu je tekst izazvao psihičke i fizičke bolove i traži pola miliona dinara odštete. Gašić je u tužbi naveo i da bi sud trebalo preventivno da reaguje prema medijima i da im „stavi do znanja da granice postoje i moraju da se poštuju“.
Goran Živković, komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka, i još dvojica rukovodioca ove jedinice – Milan Išić i Nebojša Pavlović tužili su urednike KRIK-a Bojanu Jovanović i Stevana Dojčinovića zbog teksta u kojima su pisali o problemima unutar ove jedinice. Ovo policijsko odeljenje je, između ostalog, zaduženo za bezbednost svedoka saradnika, od kojih su neki veoma poznati, poput Dejana Milenkovića Bagzija koji je bio ključni svedok na suđenju zemunskom klanu, i Nebojše Joksovića, glavnog svedoka u postupku protiv narko-bosa Darka Šarića za međunarodni šverc kokaina. Tekst je baziran na informacijama iz službenih beleški koje su sastavili pojedini pripadnici ove jedinice, u kojima su se žalili na svoje šefove i poslali Sektoru unutrašnje kontrole. Policajci smatraju da im je KRIK-ovim tekstom narušen čast i ugled i ugrožena bezbednost, pa traže da im se isplati 750.000 dinara odštete.
„Kurir“, tabloid iz Adria-Media grupacije, često je oruđe vlasti za obračun sa političkim neistomišljenicima ili nezavisnim novinarima. Ovaj provladin tabloid koji se ne libi objavljivanja lažnih i neproverenih vesti i često krši novinarski kodeks, tužio je KRIK pred Privrednim sudom u Beogradu zbog nelojalne konkurencije i narušavanja ugleda. Tabloidu smeta što je naš portal Raskrikavanje utvrdio da su tokom 2020. na naslovnim stranama objavili 163 lažne, neutemeljene ili manipulativne vesti. U tužbi navode da smo im tim tekstom narušili poslovni ugled i da trpe materijalnu štetu. Traže da im, zajedno sa medijima koji su preneli naše istraživanje, isplatimo 11 miliona dinara.
Agencija za zaštitu životne sredine pokrenula je prekršajni postupak protiv KRIK-a i zakonskog zastupnika organizacije Stevana Dojčinovića jer KRIK navodno nije na vreme platio 228 dinara za ekološku taksu – naknadu za posebne tokove otpada. KRIK, međutim, nije mogao da plati ovu taksu jer ga Agencija nije obavestila o visini iznosa – uprkos tome što smo se tim povodom više puta obraćali Agenciji tražeći informacije. KRIK je potom platio taksu, ali Agencija nije povukla prijavu – iako je to uobičajeno u ovakvim postupcima. Zaprećena maksimalna kazna za ovaj prekršaj, koja može da bude izrečena KRIK-u i Dojčinoviću, iznosi 2,1 milion dinara.
