ENNajpre je veće Opštinskog suda u Novom Sadu kojim je predsedavala sudija Dragoslava Kolarević, osudilo Ljiljanu Jokić na šest meseci zatvora, uslovno dve godine. Presuda je potom ukinuta rešenjem Okružnog suda u jesen 2005. godine, koji je uvažio obimnu žalbu advokata odbrane i predmet vratio na ponovno suđenje. Nažalost, istom sudskom veću novosadskog Opštinskog suda, koji je upravo potvrdio svoju raniju presudu, osuđujući ovog puta spisateljicu na novčanu kaznu od 300 hiljada dinara. „Upozorena sam da zatvorski dan košta hiljadu dinara, pa kad se sve to izračuna, meni dakle sleduje bar šest meseci zatvora, jer čak i da imam taj novac ne bih bila u stanju sebe da primoram da plaćam za nepravdu“, kaže Ljiljana Jokić Kaspar u razgovoru za Danas.
Početkom 2003. godine nekoliko novosadskih novinara objavilo je priču o „doktoru snajperisti“ iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, koji je učestvovao na ratištima kao pripadnik Crvenih beretki. Doktor koji je tužio Ljiljanu Jokić Kaspar, presavio je tabak i povodom teksta novinara Vremena, Vladimira Ješića, kao i novinara Građanskog lista Novakovića koji je u tom istom sudu oslobođen krivice.
U svojoj redovnoj kolumni nedeljnika Građanski list, Ljiljana Jokić Kaspar osvrnula se na ove priče u javnosti, izostavljajući imena, sa namerom da ukaže na aferu – toliko sličnu čitavoj seriji slučajeva u društvu posrnule etike – koja i pored teških optužbi u javnosti, nije pokrenula zvaničnu istragu.
U njenom tekstu se prepoznao dr Miroslav Savić. Sudu je bilo dovoljno da mu dovede dvojicu kolega za svedoke, koji su izjavili da su i oni prepoznali dr Savića u pomenutom tekstu. „Iako bez validnog argumenta, osim što tvrdi da su ga drugi mediji prethodno pominjali po imenu u vezi sa snajperom pa se onda i moj tekst ‘svakako’ odnosi na njega, dr Savić me je tužio krivično za klevetu i parnično za odštetu za duševni bol – na osnovu čega traži dva miliona dinara. U zapisnicima sa suđenja se vidi da svedoci tužbe nemaju pojma o čemu govore. Istovremeno tvrde da je sve u redu na poslu i da dotični doktor nema nikakvih posledica zbog kolumne, osim što su svi zaposleni čitali moj tekst. Tek u ponovljenom suđenju ove godine, jedan od svedoka tvrdi da dr Savić trpi posledice moje kolumne, tako što više ne ‘operiše svakodnevno’, a usput se i razveo od druge žene, naravno opet zbog moje kolumne“, ističe Ljiljana Jokić Kaspar.
U međuvremenu, odbrana je došla do novih saznanja o tužitelju, prema kojima dr Miroslav Savić nije hirurg i ne „operiše svakodnevno na Institutu“, kako piše u spornoj kolumni, štaviše da dr Savić u Institutu nikada nikog nije operisao, ali da ga je na Institut svojevremeno doveo haški optuženik Franko Simatović Frenki da „leči“ Crvene beretke. „Prošle godine mediji su u više navrata izveštavali da je noć uoči atentata na premijera Đinđića, Zvezdan Jovanović prespavao na Institutu, kome je prema pisanju lista ‘Politika’ gostoprimstvo obezbedio upravo dr Savić. Inače, nakon nedavne smene direktora i Upravnog odbora Instituta u Sremskoj Kamenici, novi načelnik dr Štajnic je na konferenciji za novinare izjavio, citiram, ‘Institut u Sremskoj Kamenici je bio utvrđenje Državne bezbednosti, a ne bolnica’. Ipak kaže da niko neće biti otpušten, pa čak ni dr Miroslav Savić. ‘Mi ćemo Saviću dati priliku da asistira pri opreciji, pa ako ne bude znao… ‘ izjavio je dr Štajnic. I pored svega, dr Savića nikada niko nije ni pitao da li u novinskim napisima ima istine, a kamoli pokrenuo zvaničnu istragu“, upozorava sagovonrica Danasa.
Inače, žalba odbrane na osnovu koje je prvostepena presuda ukinuta i vraćena na ponovno suđenje – zasnivala se na bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, povredama krivičnog zakona, pogrešnom i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. Na ponovljenom suđenju isti sudija, predsedavajuća sudskog veća, ne ulazeći u potpunije utvrđivanje činjeničnog stanja – potvrđuje raniju presudu „za primer drugima“. „Sve, vrlo argumentovane predloge moje odbrane, sudija je odbacila kao ‘bespredmetne’ i ponovo me proglasila krivom. Moje kolumne u Građanskom listu su ušle u sudske spise kao ‘opis mog rada’, u kojima se vidi kako pišem, i da sam neko kome ‘možda treba zabraniti da piše’. Tako je bilo i usmeno obrazloženje sudije posle prve presude da mi za sada neće zabraniti da pišem svoje knjige jer je blagonaklona. Tokom oba postupka bila sam izložena ponižavajućem tretmanu, i što se više pominjao moj književni ugled umnožavale su se uvrede na moj račun. Suština ovog procesa je da izazove u meni strah od javnog komentarisanja društva i prilika u kojima društvo živi“, ocenjuje Ljiljana Jokić, čije satirične kolumne u Građanskom listu nose neskrivenu kritiku svih „slučajeva“ na koje apatično društvo u tranziciji pristaje.
Srpski PEN Centar i Srpsko književno društvo iz Beograda, čiji je član i jedan od osnivača, stali su u odbranu Ljiljane Jokić Kaspar i odbranu slobode mišljenja i pisanja. „Nova presuda izrečena je 14. februara ove godine, i nakon što je moja odbrana dobije u pisanoj formi, uložiće novu žalbu. Ukoliko bi se desilo da ovog puta Okružni sud potvrdi tu presudu, žalba će biti prosleđena Sudu za ljudska prava u Strazburu. Mada je jasno da ja kao ‘slobodan umetnik’ ne bih bila kriva da je sudija Kolarević sudila po Krivičnom zakonu Srbije, a ne po ličnom ćefu. Za mene je ovo samo još jedno iskustvo neverovatne osionosti i bahatosti onih koji treba da zastupaju, brane i sprovode pravdu“ – kaže Ljiljana Jekić Kaspar.
Milica Jovanović
