„U debatama koje se ovih dana organizuju u medijskom prostoru, imamo isključivo pokazivanje svega onoga što je bilo očekivano“, rekla je profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić i istakla da se u debatama i javnom prostoru stvara medijska kakofonija, gde se ne priča o onome što su suštinski delovi programa.
„Mi jesmo stigli do tačke ekstremnog nasilja, jer serijal različitih napada u poslednjih nekoliko dana to jasno i pokazuje. Do ekstremnog nasilja nismo stigli od sinoć do danas, nego u poslednjih deset godina, imajući u vidu šta se sve dešavalo zarobljavanjem različitih institucija i medijskog prostora“, navela je Krstić.
Kako je istakla, situacija na terenu je takva da vidimo da nasilje uzrupira čitav javni prostor i da se to se dešava tokom dana, a uveče imamo simulaciju debate, gde se pokušava da se predstavi da postoji neka vrsta razgovora ili kako bi se predstavili EU i međunarodnim igračima kao neko ko sprovodi vrstu dijaloga.
„To je vrlo upitno, jer je sluđivanje javnog mnjenja došlo do te mere da vi sad ne znate da li je zatrpavanje određenih afera ili generisanje nasilja u jednom delu prostora se zatrpava tom nekom debatom, koji mnogi ovih dana nazivaju lažnim debatama, simuliranim debatama. Mnogi smatraju da debate između vlasti i drugih opozcionih političkih aktera nisu potrebne i da su one iznuđene“, kazala je.
„Razgovor neophodan, ali uzeti u obzir kontekst“
Kako smatra, razgovor je neophodan, ali se mora uzeti u obzir kontekst u kom se dešava.
„Nasilje nam je generisano kroz različte sfere života. Kada zdravorazumski razmišljate, imate sinoć napad na posmatrača Agencije za sprečavanje korupcije – tu sliku iz bolnice, dva dana pre toga incident sa gradonačlenikom, krvav nos odbornice… To su slike koje nama, građanima i biračima, kažu da je nasilje već tu, da se zastrašimo i demobilišemo“, rekla je.
Krstić je navela da u debatama koje se ovih dana organizuju, imamo isključivo pokazivanje onoga što je bilo očekivano.
„Mi znamo kako se ponašaju predstavnici vlasti u tim debatama, ali je zanimljivo da vidimo kako drugi politički akteri učestvuju u tome i kako odgovaraju na tu vrstu argumenata i provokacija“, kazala je.
„Nejednak medijski prostor“
Kako je rekla, u debatama i javnom prostoru se stvara medijska kakofonija, gde postoji zaglušujuća buka o različitim stvarima, te se ne priča o onome što je suštinski deo programa.
„Imate otvaranje jednog dela medijskog prostora – N1, Nova, Insajder… Ali, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom – B92, Pink, Prva, tu nemate tu vrstu razovora. Jednostrano je. To je nejednak medijski prostor i neravnopravan odnos prema učesnicima“, istakla je.
Dodala je na televizijama sa nacionalnom frekvencijom imamo zatvaranje i potpunu kontrolu narativa.
„Imate nasilne događaje i dve velike tragedije koje su bile pokretač prethodnih i ovih sad izbora. Ali, tada, 2023. godine, u pokretu Srbija protiv nasilja imali smo silne demonstracije na ulici gde su prvi zahtevi bili – ukinite televizije koje generišu nasilje, rijaliti programe, Savet REM-a, smenite te ljude. Tada je televizija i televizijski generisano nasilje bio glavni pokretač toga. Tada smo imali neka obećanja vlasnika televizije, pa posle to nije bilo ostvareno“, podsetila je.
Istakla je i da smo zaboravili od silnih događaja i nasilnih incidenata da je pad nadstrešnice bio suštinski događaj u kojima su ljudi poginuli.
„U nekom trenutku smo imali svest o tome koje su razmere te tragedije, a sada mislim da se preokrenulo i da incidenti na dnevnom nivou, prebijanje, napadi – zatrpavaju svest i potpuno nam skreću pažnju na neki drugi fokus“, rekla je profesorka Krstić.
Izvor: N1
