ENPrvi put u Srbiji je organizovan seminar posvećen isključivo novinarima koji prate događaje iz kulture, a organizatori su bili Nezavisno udruženje novinara Srbije, Ministarstvo kulture republike Srbije i Ambasada SAD u Beogradu. Seminar je održan u inspirativnom prostoru nekadašnjeg SIV-a (današnja Palate Vlade Srbije), što je uključivalo i obilazak umetničke zbirke palate i salona koji još nose imena republika bivše SFRJ.
Od prvog susreta profesor Silkok je uspeo da sve učesnike uključi u radionicu, a brzo je među svim učesnicima stvorena atmosfera zajedništva i iskrene volje za učenjem. Grupa je tako zaradila i ime – „Silkokovci“.
Uprkos razlikama među polaznicima (geografski- od Subotice do Vranja; generacijski- od početnika do iskusnih novinara; profesionalno- od agencija do TV stanica), zanimljivo je da su svi sa podjednakim žarom učestvovali u radu.Novinari koji imaju iskustva sa ranijih seminara i radionica konstatovali su da je Silkokov način rada jedinstven, izuzetno zahtevan ali i efikisan i da je njegova radionica Cultural reporting jedna od najbolje osmišljenih. Novinari su dosta toga naučili i od profesora Silkoka, posebno kada je reč o profesionalnoj etici i standardima, kao i jedni od drugih, jer je razmena iskustava bila jedan od glavnih principa tokom radionice. Najbolji rezultat dale su praktične vežbe i razgovori na temu vođenja i kontrolisanja intervjua. Novinari su intervjuisali samog profesora Silkoka. Dr. Bil, kako ga zovu na ASU, demonstrirao je opasne manevre preuzimanja glavne uloge, kojima su skloni sagovornici- poznate ličnosti umetnici, dok ostali su ocenjivali uspešnost kolege koji je bio u ulozi intervjuera. Silkok je skrenuo pažnju da sagovornici novinara kulturnih rubrika po prirodi stvari teže da svojom živopisnom personom i temperamentom „pojedu „ odnosno preuzmu prostor u intervjuu.Silkokovci su dužni da upozore sve potencijalne, a i bivše sagovornike-da će od sada intevju čvrsto držati u sopstvenim rukama. Zadržavanje kontrole u intervjuu nije pitanje sujete već činjenice da novinar mora da bude odlučan u interesu priče koju će objaviti,“ zato što vaše priče imaju snagu“, objasnio je Silkok.
Posebno zanimljivo za sve učesnike bilo je upoređivanje američke novinarske prakse sa srpskim iskustvom. Razlike su povelike , ako uzmemo u obzir da na američkim njuz kanalima kulturnih događaja praktično uopšte nema. Silkok je kao ilustraciju svojih predavanja prikazao brojne uspešne i one druge primere iz američke tv prakse i nagrađivane emisije, koje su analizirane tokom seminara.U svetlu predstojećih izbora za američkog predsednika učesnicima seminara posebno je bio interesantan Silkokov dokumentarni rad “Backstage At A Presidential debate: The Press, the Pundits and the People”, za koji je dobio 2004. godine najviša priznanja u ovoj oblasti..
Ovom prilikom, srpski novinari su mogli i da saznaju značenje pojedinih stručnih termina koji se koriste u Americi („gatekeeper“, „back pocket question“, „audience flow“, „nitch“, „gotcha“ pitanje…). Termin kreativna krava takođe ostaje jedna od tajnih šifara poznatih samo silkokovcima.
Iz niza pouka spomenutih tokom seminara valjalo bi izdvojiti :
– Ne postoje glupa pitanja.
– „Svi tražimo ideje dovoljno velike da u nama ponovo probude strah.“ (Citat američkog dokumentariste Kena Bernsa, i svojevrsni moto seminara.)
– Sagovornik se može i mora ljubazno prekinuti u toku intervjua.
– „Fake it till you make it.“ (Retko jednostavna i opšte poznata, a često prećutkivana istina o snalaženju tokom intervjua.
– U svakoj novinarskoj temi treba naći makar jedan centralni lik oko kojeg se vrti priča („Central Compelling Character“).
– Onog trenutka kada novinar oseti da ga posao umara i da gubi motivaciju za rad („burned out“ sindrom) trebalo bi razmisliti o nekoj vrsti promene u okviru profesije (recharge career)ili smisliti neku prateću aktivnost (profesor Silkok je izabrao kajak).
– Kada vaše kolege i urednici ocene da ste načisto zabrljali, prvo bi trebalo da samom sebi priznate grešku, a onda sebi reći da svoj posao radite sjajno. (Beskrajno zabavan princip „krokodilskog aplaudiranja“ i „rendanja“, koji je teško objasniti bilo kome ko nije silkokovac.)
– Van Morison je jedan od najvećih živih muzičara, u čijim se pesmama najverovatnije nalaze odgovori na sva važna pitanja.
– Nikola Tesla je veliki srpski naučnik.
Seminar je završen dodelom sertifikata, a učesnici su profesoru Silkoku za uspomenu poklonili nekoliko knjiga srpskih autora(Nušić, Pavić) na engleskom jeziku i CD srpskog džez trubača Duška Gojkovića. Oproštaj je bio emotivan, a zvanično niko nije zaplakao. Silkokovci će nastaviti da postoje kao grupa za negovanje novinarske vedrine. esnafske samopomoći i protivotrov profesionalnom sagorevanju.
Silkokovci
